Vesti
Kao aktivnost praćenja zadovoljavanja univerzalnih, međunarodnim ugovorima ali i domaćim propisima, zajemčenih pravnih standarda iz oblasti ljudskih prava, zamenik pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za prava deteta Milan Dakić je u četvrtak, 28. maja 2020. godine, sa saradnicom Marijom Miladinović, posetio Osnovnu školu ''Dositej Obradović'', Centar za socijalni rad i Dom zdravlja u Irigu.
Pomenuti standardi u aktivnostima koje se tiču dece podrazumevaju postavljanje najboljeg interesa deteta u središte rada svih institucija koje ove aktivnosti sprovode, te je od naročitog značaja celishodno i efikasno funkcionisanje ustanova iz obrazovnog, te sistema zdravstvene i socijalne zaštite, kao institucija od često presudne važnosti za dobrobit dece. Neposredan povod ovim posetama tako je bila vest u medijima o tome da će usled smanjenog broja upisanih učenika u prvi razred osnovne škole u odnosu na prethodne školske godine, u Osnovnoj školi ''Dositej Obradović'' u Irigu, tri nastavnice razredne nastave i psiholog Škole ostati bez angažmana. Ovu vest pratila je i informacija prema kojoj u poslednjih pet godina, na području Opštine Irig, zaposlenog psihologa nema ni u Domu zdravlja, Centru za socijalni rad, srednjoj školi, niti u predškolskoj ustanovi.
Tokom razgovora sa direktorkom organa starateljstva, Ombudsman je informisan o načinu rada, uslugama i stepenu pružanja podrške korisnicima, te o svakodnevnim izazovima sa kojima se u svom radu suočavaju.
Direktor Doma zdravlja upoznao je Pokrajinskog zaštitnika građana sa uslovima i okolnostima funkcionisanja ove zdravstvene ustanove, te o naporima koje ulažu kako bi se unapredio kvalitet rada i pružanja zdravstvene zaštite svakom pacijentu. U tom pogledu, putem donacije je obezbeđen najmoderniji 4D ultrazvuk, namenjen ginekološkom odeljenju, a kojim je znatno unapređena zdravstvena zaštita žena u ovoj opštini. Isto tako, prostorije službe zdravstvene zaštite dece opremljene su i prilagođene njihovom uzrastu i potrebama.
U neposrednoj komunikaciji s direktorkom osnovne škole i zaposlenima, Ombudsman je stekao jasniji uvid u okolnosti konkretne situacije i došao do saznanja o načinu sprovođenja aktivnosti tokom vanrednog stanja, kao i tekućim događanjima u ovoj obrazovno-vaspitnoj ustanovi. Posebna pažnja posvećena je razmatranju mogućnosti i načina rešavanja pitanja zaposlenja psihologa, koje ih poslednjih godina okupira. Uzroci ovakve situacije jednim delom leže i u nedostatku materijalnih sredstava, te meri zabrane zapošljavanja, a zbog čega je otežano svakodnevno funkcionisanje ovih ustanova.
Ombudsman smatra važnim da ovim putem istakne značaj saradnje koju predstavnici nadležnih institucija kontinuirano i uspešno ostvaruju, a na šta su i posebno ukazali tokom razgovora, te da je takva saradnja kompatibilna modelu holističkog pristupa detetu, koji između ostalog podrazumeva rad profesionalaca koji adekvatnu zaštitu najboljeg interesa svakog deteta mogu obezbediti praćenjem ostvarivanja njegovih prava u svim pomenutim sistemima.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je juče, kao deo tima Nacionalnog mehanizam za prevenciju torture (NPM), posetio Okružni zatvor i Policijsku upravu u Novom Sadu, kao i Policijsku ispostavu Novo Naselje.
Poseta Okružnom zatvoru bila je posvećena kontroli prisustva psihoaktivnih supstanci u zavodu i odgovoru zavoda na to, čime je nastavljena ova aktivnost, započeta krajem prethodne godine. NPM je obavio razgovore sa službama za obezbeđenje, tretman i zdravstvenu zaštitu, kao i sa više lica lišenih slobode. U razgovoru sa nedavno pritvorenima, predstavnici NPM-a su želeli da provere postupanje policije prilikom njihovog lišavanja slobode.
U poseti Policijskoj upravi u Novom Sadu i Policijskoj ispostavi Novo Naselje, NPM je kontrolisao postupanje policijske uprave po preporukama Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka (CPT), kao i upotrebu sredstava prinude, proveravao postojeće pritužbe, način saslušanja, postupanje sa privremeno oduzetim predmetima, uslove u prostorijama za zadržavanje i postupanje prema zadržanim građanima.
Međunarodni dan porodica, 15. maj, ove godine obeležava se u vreme pandemije korona virusa, te jedne od najizazovnijih svetskih zdravstvenih i socijalnih kriza. Širom sveta, pa i u našoj zemlji, radi prioritetne zaštite života građana, donete su preporuke i odluke o ostanku kod kuće. Samim tim, porodica je, u vreme krize, postala još izraženi stožer života svojih članova u kojem se prepliću potrebe različitih generacija, briga i podrška za najmlađe i najstarije, za školske obaveze, rad od kuće. Period nesigurnosti i prilagođavanja drugačijim okolnostima i rutinama koje odstupaju od uobičajenih navika, obaveza, aktivnosti, te ekonomske posledice krize, neminovno donose i više stresa, što često dovodi i do burnijih emocionalnih rekacija, agresivnog ponašanja i nasilja.
Porodica, koja bi trebalo da bude mesto ljubavi, podrške, razumevanja i okrilje blalgostanja u kojem svaki član ima mogućnost da razvija svoje potencijale u punoj meri, za mnoge to nije, naročito za one koji su u najvećoj meri pogođeni nasiljem u porodici. Posledice i uticaj krize, osim na porodice u kojima je prisutno nasilje, osetnije su i za porodice koje su bile ranjivije i pre nje – materijalno i socijalno ugrožene porodice, jednoroditeljske porodice, porodice sa članovima koji imaju smetnje u razvoju, invaliditet, mentalne i zdravstvene tegobe, hraniteljske porodice, kao i za decu na insitucionalnom smeštaju, bolničkom lečenju i bez odgovarajućeg roditeljskog staranja.
Brojne institucije, organizacije civilnog društva, stručnjaci, ali i drugi građani, odgovorno su shvatili krizu i svoja znanja i kapacitete uložili u iznalaženje načina da
obezbede psihosocijalnu, obrazovnu podršku, pomoć u prikupljanju i dopremanju namirnica i sredstava za higijenu građanima i porodicama kojima je to neophodno. Potreba za podrškom porodici i pojedinim njenim članovima tokom i nakon pandemije Covid-19 podrazumeva obezbeđivanje takvih usluga koje pomažu dalji lični razvoj, smanjenje svakog vida opterećenja i stresa u životima dece, mladih i njihovih roditelja/staratelja, kao i održavanje socijalnih veza i smislenih društvenih interakcija.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman koristi ovu priliku da podseti nadležne institucije, ali i građane i građanke da je nasilje u porodici društveni problem i da u uslovima kada postoji zahtev za fizičkom distancom od grugih, naša društvena odgovornost ne jenjava. Naprotiv, zahteva od nas emocionalno angažovanje, društvenu solidarnost, empatiju, brigu, pomoć i podršku za druge, a od stučnih radnika profesionalnost i doslednost u primeni zakona. Trenutna kriza pokazala je očiglednom potrebu da se nastavi s unapređivanjem zdravstvenog, socijalnog i obrazovnog sistema, kao i da se obezbedi sva moguća podrška za dostojanstven rad pružaoca ovih usluga, kako bi pravovremena i odgovarajuća podrška bila omogućena njihovim korisnicima.
Međunarodni dan porodice proglasila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1993. godine, a obeležava se s ciljem da se naglasi važnost porodice kao osnovne jedinice svakog društva, da se podstakne delovanje društva u korist porodice, donošenje odluka koje će osigurati bolji standard i kvalitet života i porodica, kao i uvažavanje porodičnog načina života, tradicije i običaja.
Na osnovu praćenja medijskog izveštavanja o nasilju u porodici, Pokrajinski ombudsman je došao do podataka da je u Republici Srbiji u 2019. godini ubijeno najmanje 27 žena u porodično-partnerskom odnosu. Najveći broj žena (19) ubijen je od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera, a svaka četvrta žena je u ranijem periodu prijavljivala nasilje u porodici. U dva slučaja, ubica je u trenutku ubistva imao izrečenu meru zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi.
Gore navedeni podaci pokazuju da nije dovoljno samo osnažiti žrtve da prijave nasilje u porodici, već je neophodno da nadležni organi, ustanove i profesionalci koji rade u njima prepoznaju sve faktore rizika i blagovremeno i adekvatno reaguju na sve oblike nasilja, kako ne bi došlo da njegovog najekstremnijeg oblika – femicida.
Žene su najviše izložene rodno zasnovanom nasilju upravo u okviru porodično-partnerskih odnosa. Patrijarhalna shvatanja, koja su i dalje dominantna u našem društvu, jedan su od osnovnih razloga zbog kojih se na nasilje u porodici često gleda kao na „privatnu stvar“. Najradikalniji vid nasilja prema ženama je femicid, odnosno ubistvo žene zato što je žena, motivisano mržnjom prema ženama i željom za dominacijom i kontrolom nad njenim životom. Diskriminacija, nasilje i nejednak odnos moći se reflektuju kroz rodno zasnovana ubistva. Širom sveta, većina žena strada upravo od strane svojih sadašnjih ili bivših partnera, pri čemu ubistvo predstavlja samo eskalaciju dugogodišnjeg nasilja u vezi, bilo ono fizičko, psihičko, seksualno ili ekonomsko. Dom, mesto na kojem bi svako trebao da se oseća najsigurnije, ujedno je i mesto na kojem je najveća šansa da će žena biti ubijena.
U našoj državi još uvek ne postoje zvanični statistički podaci o femicidu, što znatno otežava analizu i sprečavanje ove pojave. Pokrajinski ombudsman podseća na važnost prikupljanja podataka, koja je naglašena mnogim međunarodnim dokumentima, poput CEDAW Konvencije i Opšte preporuke broj 19 CEDAW Komiteta, jer je bez statističkih podataka jako teško utvrditi istinsku rasprostranjenost nasilja nad ženama.
U proteklih 10 godina, preko 300 žena je stradalo u slučajevima porodično-partnerskog nasilja na teritoriji Republike Srbije. Ovo nije problem samo porodica nastradalih ili nadležnih institucija, već celokupnog društva, svih građana i svakog od nas pojedinačno. Iako se na ovaj datum sećamo nastradalih žena, na svaki oblik nasilja nad ženama dužni smo da reagujemo, ne samo danas, nego i svakog dana.
Vlada Republike Srbije proglasila je 2017. godine 18. maj Danom sećanja na žene žrtve nasilja. Ovaj datum je odabran jer je 16, 17. i 18. maja 2015. godine čak sedam žena u Srbiji ubijeno u porodično-partnerskom nasilju.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća nadležne institucije da su u obavezi da promptno reaguju na svaki vid uočenog nasilja, što je u skladu sa načelima humanosti i solidarnosti koje izgrađujemo u našem društvu.
Idući u susret DANU POBEDE nad fašizmom i Danu Evrope, koji će se ove godine obeležiti po 35. put, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman želi da podseti javnost na dostignute vrednosti. To su, pre svega, vrednosti slobode, jednakosti, ljudskog zdravlja, demokratije, vladavine prava, solidarnosti, mira i pravde.
Na ovim vrednostima počiva savremeno društvo i naša je osnovna dužnost da te vrednosti, u društvu u kome živimo, poštujemo, štitimo i unapređujemo. Bez njihove efikasne zaštite nije moguć ni dostojanstven život građana, ni njihov ekonomski, zdravstveni, kulturni, i svaki drugi napredak.
Imajući u vidu činjenicu da su Srbija i svet suočeni sa pandemijom korona virusa, Pokrajinski ombudsman želi posebno da naglasi važnost načela humanosti i solidarnosti, bez kojih bi život ljudi u nevolji bio još teži, ali i da izrazi zadovoljstvo što je veliki broj građana pokazao spremnost da pomognu svima kojima je pomoć, tokom vanrednog stanja bila potrebna, od dobrovoljnog davalaštva krvi do volonterskog aktivizma i profesionalnog odnosa I adekvatnih odgovora nadležnih institucija na COVID 19 od strane srpskog zdravstvenog sistema.
Budući da se devetog maja, pored Dana Evrope, obeležava i Dan pobede nad fašizmom, Pokrajinski ombudsman izražava nadu da se zlo sa kojim je svet bio suočen četrdesetih godina prošlog veka više nikad neće ponoviti. A da se zlo ne bi ponovilo, građani, javnost i nadležne institucije moraju i za ubuduće odlučno reagovati svaki put kada su napadnute osnovne vrednosti i civilizacijska dostignuća koje Srbija, kao deo pobedničke koalicije iz Drugog svetskog rata i sastavni deo evropske zajednice naroda, baštini.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman čestita svim građanima Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom, sa porukom da ostanemo sigurni i sačuvamo zdravlje kao civilizacijsku tekovinu današnjeg doba.
