Razgovorom sa profesorom Zoranom S. Pavlovićem, pokrajinskim ombudsmanom, nova grupa studenata Fakulteta za pravne i poslovne studije „dr Lazar Vrkatić“ započela je danas praktičnu nastavu u instituciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.

Tokom petodnevne nastave studenti će biti upoznati sa istorijatom institucije, odlukom o osnivanju, nadležnostima, organizacijom i postupanjem ombudsmana, istraživanjima i odnosom sa nevladinim organizacijama i medijima.

Praktičnom nastavom rukovodi Aniko Širkova, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudmana za opšte nadležnosti.

Dana 25. februara 2020. godine Aniko Širkova i Snežana Knežević, zamenice pokrajinskog zaštitnika građana zajedno sa saradnicima posetile su Gerontološki centar „Srem“ u Rumi. Cilj ove posete je bio upoznavanje sa radom centra i mogućnostima za unapređenje njegovog rada.

U razgovoru sa zamenikom direktora, psihološkinjom i glavnom medicinskom sestrom predstavnicima Ombudsmana je predočeno da  se korisnici Doma razvrstavaju u četiri kategorije, po principu neophodnog stepena podrške. U prvi stepen podrške razvrstavaju se lica koja su u potpunosti zavisna od tuđe nege (nepokretna i lica sa određenim mentalnim oštećenima), u  drugi stepen  podrške razvrstavaju se lica koja zahtevaju negu, ali imaju očuvano mentalno zdravlje, treći stepen obuhvata lica kojima je potrebna mala podrška (npr. prilikom kupanja), dok su četvrtim stepenom obuhvaćena lica koja su u potpunosti samostalna, a takvih je u ovom centru najmanje. Centar nije namenjen za smeštaj duševno obolelih lica i u njemu se, trenutno, nalazi samo jedno lice lišeno poslovne sposobnosti.

Centar ima ugovor sa Republičkim fondom za zdravstveno  osiguranje i u njemu je trenutno  zaposleno ukupno 20 zdravstvenih radnika među kojima su i dva lekara opšte prakse. U okviru centra postoje četiri ambulante, bolničko odeljenje, organizovana fizikalna terapija, a  poseduje i jedno sanitetsko vozilo. Centar pruža i usluge psihijatra i lekara fizikalne medicine, ali na otežan način, pošto  Dom zdravlja u Rumi više nema svog psihijatra. Usluge centar trenutno koristi 290 korisnika, 45 lica se nalazi na listi čekanja.  Broj zaposlenih se smanjuje zbog odlaska na rad u inostranstvo, ali i odlaska u penziju, a ne dozvoljava se čak ni zapošljavanje radi zamene.  Ukupan broj zaposlenih u centru je za trećinu manji od potrebnog broja (130). ranije je centar radno angažovao 34 negovateljice,  a sada ih je samo 27 koje, pored svog, obavljaju i poslove higijeničarki i vešerki.

Korisnici usluga su, uglavnom, stanovnici Srema, mada ih ima i iz Beograda i Novog Sada. Starosna struktura je oko 82-84 godine i u centru boravi više žena, nego mušakaraca.

Rekonstrukciju Centra pomoglo je Ministarstvo zdravlja, Republiča direkcija za kapitalna ulaganja, pokrajinska vlada, a deo sredstava obezbedio je i sam centar. Veliku pomoć u radu medicinskog osoblja predstavljali bi bolnički kreveti na elektro-motorni pogon, čija je nabavka trenutno u toku.

U okviru Centra organizovana je radna terapija, a društvene aktivnosti u njemu su veoma raznolike. Četiri puta u toku godine se  organizuju ekskurzije, a vrlo često se u tim prilikama posećuju i drugi domovi.  Radna terapija je od velikog značaja, jer ubrzava oporavak korisnika centra  i stvara  osećaj pripadnosti. U okviru centra postoji i biblioteka, kao i crkva u kojoj svakog prvog ponedeljka u mesecu bogosluži pravoslavni sveštenik, dok se služenje katoličkog sveštenika organizuje prema potrebi.

Gerontološki centar je izuzetno dobro opremljen - objekt A sadrži garsonjere i četiri jednokrevetne sobe, a objekat C raspolaže sa dvokrevetnim sobama. Lica koja su u potpunosti zavisna od tuđe nege smeštaju se u četvorokrevetne sobe, dok u bolničkom odeljenju postoje  šestokrevetne sobe.

Iz razgovora sa korisnicima usluga predstavnici pokrajinskog ombudsmana su stekli utisak da su da su korisnici centra veoma zadovoljni sa kvalitetom usluga, ljubaznošću i predusretljivošću lekara, te da Centar smatraju svojim drugim domom.

Dan maternjeg jezika, koji se obelažava 21. februara, međunarodnim praznikom proglašen je 1999. godine na predlog UNESKO-a. Generalna skupština UN potvrdila ga je pozivajući se na tradiciju obeležavanja Praznika za maternji jezik koji se od 1952. godine slavio u Bangladešu, nakon što je nekoliko bangladeških studenata izgubilo živote u sukobima sa policijom tadašnjeg Istočnog Pakistana, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.

Upotreba i negovanje maternjeg jezika jedno je od ključnih prava iz korpusa kulturnih prava koje određuju Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima.

Nacionalne zajednice u Srbiji uživaju kulturnu autonomiju koja podrazumeva i ostvarivanje niza drugih prava u vezi sa upotrebom maternjeg jezika: pravo na službenu upotrebu jezika i pisma, pravo na obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku, kao i prava u oblasti kulture značajnih za očuvanje i negovanje njihove tradicije i identiteta.

Pravo na upotrebu maternjeg jezika je jedno od osnovnih ljudskih prava. Maternji jezik je deo kulturnog identiteta naroda, predstavlja značajan element nacionalnog identiteta. Vojvodina kao jedan od etnički najšarolikijih regiona u našoj zemlji i Evropi čini sve da nas ta raznolikost ne udaljava, nego motiviše na zbližavanje i bolje upoznavanje.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman se u svom radu zalaže za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i bori protiv diskriminacije svake vrste, pa tako i protiv diskriminacije ljudi na osnovu jezičke pripadnosti. Očuvanje maternjeg jezika služi očuvanju vlastitog identiteta, zato je važna i njegova javna i službena upotreba, kao i zastupljenost u oblasti obrazovanja i javnog informisanja. Stoga je posebno bitna dosledna primena propisa koji obezbeđuju efikasno ostvarivanje ovog ustavom zagarantovanog prava.