Vesti
U životu ljudi strah je prisutan kao emocija, ali i kao stanje duha. Pošto strah utiče na uživanje ljudskih prava, naš interes je da ga u društvu ima što manje, kako bi ljudi mogli nesputano da se koriste pravima koja su im garantovana ustavom, izjavio je prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, na konferenciji koja je juče, na Međunarodni dan ljudskih prava, organizovana u Beogradu. Prof. Pavlović je naglasio da nijedan sistem zaštite ljudskih prava ne može efikasno funkcionisati ako u njega nisu uključeni oni čija bi dobra taj sistem morao da štiti, dakle građani.
Pored profesora Pavlovića, na konferenciji su učestvovali i Radomir Ilić, državni sekretar Ministarstva pravde, Zoran Lazarov, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, Nj.E. Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Nj.E. Andrea Oricio, ambasador, Misija OEBS u Srbiji, Tobias Flesenkemper, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu, Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Učesnici konferencije su ukazali na značaj Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koju je Generalna skupština UN usvojila 1948. godine, uz ocenu da je u prethodnom periodu u Srbiji ostvaren određen napredak na tom polju.
Konferenciju pod nazivom „U pravu si!“ je organizovala Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman organizovao je juče, u okviru kampanje „16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama“ predavanje za učenike i učenice srednjoškolskog doma „Brankovo kolo“ u Novom Sadu, na temu „Zašto je rodna ravnopravnost naša tema?“.
Pre početka predavanja učenicima i učenicama obratili su se ispred Pokrajinskog ombudsmana zamenica za ravnopravnost polova, Snežana Knežević i zamenik za prava deteta, Milan Dakić.
Zamenica za ravnopravnost polova je upoznala prisutne učenike/ce sa međunarodnom kampanjom „16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama“ čiji je cilj skretanje pažnje javnosti na problem nasilja nad ženama i devojčicama širom sveta, koje predstavlja jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava. Ona je naglasila da žene i muškarci treba da budu ravnopravni i da niko ne treba da bude ni jači, ni slabiji pol, kao i da, iako žene i muškarci nisu jednaki, moramo da izgradimo društvo u kojem ćemo biti ravnopravni.
Zamenik za prava deteta je, uoči 10. decembra - Međunarodnog dana ljudskih prava, istakao značaj razvijanja empatije, solidarnosti i humanosti, podsetio da su sva ljudska prava nedeljiva i da je važno nastaviti sa edukacijom mladih ljudi o konceptu ljudskih prava uopšte.
Predavanje na temu „Zašto je rodna ravnopravnost naša tema? održale su doktor rodnih studija Zorana Antonijević i Kosana Beker, doktorandkinja na rodnim studijama.
U jednoipočasovnom predavanju predavačice su upoznale učenike/ce sa osnovnim pojmovima u oblasti rodne ravnopravnosti, kao i sa različitim oblicima diskriminacije, a zatim su u interaktivnom razgovoru učenici/ce isticali prepoznate primere rodne diskiminacije.
U srednjoškolskom domu „Brankovo kolo“ smešteno je 423 učenika i učenica sa teritorije Republike Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, koji pohađaju različite srednje stručne škole i gimnazije na teritoriji Novog Sada.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovao je juče 14. po redu godišnju konferenciju mreže „Život bez nasilja“ pod nazivom „Zajedno protiv nasilja – napredak, prepreke, izazovi“. Pozdravljajući učesnike konferencije prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, je činjenicu da konferenciji iz godine u godinu prisustvuje sve veći broj učesnika protumačio kao izraz spremnosti društva da svakom građaninu i građanki omogući dostojanstven život bez nasilja. On je naglasio da je svako nasilje upereno prema ženama atak na ženin život, telo, svest i volju, koji uključuje radnje kojima se krše fundamentalna prava žene, a pre svega njeno pravo na život, slobodu i autonomiju. Po njegovim rečima, svaka vrsta nasilja vređa ljudsko dostojanstvo - kako onoga ko ga trpi, tako i onoga ko ga vrši – i zato otpor nasilju ne može da bude sveden na pojedinačna napor, nego mora biti plod kolektivnog nastojanja da se izgradi društvo u kome će svako nasilje biti sankcionisano, nasilnici stigmatizovani, a žrtve efikasno zaštićene.
Ispred Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost učesnicima konferencije se obratila Ljiljana Lončar, koja je ukazala na sve ono što je Republika Srbija, u okviru borbe protiv nasilja, uradila na normativnom i institucionalnom planu, što govori o postojanim i kontinuiranim naporima da se opozove rodna asimetrija, a odnosi u društvu grade na stvarnoj, a ne deklarativnoj, jednakosti muškaraca i žena.
Prezentujući rezultate istraživanja „Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji“, prof. dr Slobodanka Konstatinović Vilić i prof. dr Nevena Petrušić istakle su da su motivi za nasilje ljubomora, ljutnja i gnev zbog prekida emotivne veze, mržnja, netrpeljivost i osveta prema žrtvi, kao i prikrivanje drugog krivičnog dela (silovanje, obljuba), a njegovi najčešći uzroci su napuštanje partnera, agresivno ponašanje počinioca, ali i neblagovremene intervencije institucija. Istaknuto je i da drugostepeni sudovi u većini slučajeva nasilja u porodici smanjuju kazne u odnosu na one koje su izrekli prvostepeni sudovi.
Projekat centra „Ujedinjeno za zaustavljanje nasilja nad ženama“ predstavila je Slavica Vasić iz Romskog ženskog centra „Bibija“, koja je istakla da je cilj navedenog projekta razvoj mera za smanjenje diskriminacije i nasilja nad Romkinjama, ali i osnaživanje Romkinja. Potreba za osnaživanjem Romkinja proizilazi iz poražavajuće činjenice da je 92% Romkinja doživelo neku vrstu fizičkog ili seksualnog nasilja. Ukazujući na problem maloletničkih brakova naglasila je da maloletnički brakovi nisu deo romske tradicije koje bi trebalo tolerisati, nego da je u pitanja zloupotreba dece čije obrazovanje treba podržati i uspostaviti mehanizme za koordinisano i efektivno postupanje nadležnih ustanova kako bi se maloletnički brakovi suzbijali i prevenirali.
Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije govorila je o rezultatima istraživanja „Stereotipi i predrasude kao prepreka jednakom pristupu svim žrtvama rodno baziranog nasilja“. Rezultati govore da su kod ispitanika-predstavnika institucija prisutni tradicionalni rodni stereotipi, izražena patrijarhalna rodna socijalizacija i nedovoljno znanje o rodno zasnovanom nasilju.
Veoma zapaženo izlaganje na konferenciji je imala dr Nada Padejski Šekerović, rukovoditeljka Sigurne kuće u Novom Sadu, koja je istakla da je psihološka pomoć žrtvama od velikog značaja, ali da je, isto tako, značajan i rad sa počiniocima nasilja, budući da se čak 80% onih kojih su prošli obuku više ne vraćaju nasilničkom ponašanju.
Pravni fakultet Univerziteta Union, pored Fakulteta političkih nauka iz Beograda, jedini je fakultet koji je doneo Pravilnik o zabrani seksualnog uznemiravanja, a kršenje njegovih odredaba predstavlja, po rečima prof. dr Slađane Jovanović, profesorke ovog fakulteta težu radny povredu i počinilac može biti sankcionisan prestankom radnog odnosa. Ovaj interni akt donet jer je prema navodima studenata njih 80% prisustvovalo razgovoru u kome su profesori govorili o seksualnim temama, a što su studenti smatrali seksualnim uznemiravanjem.
U drugom delu, rad konferencije nastavljen je u tematskim grupama koje su se bavile pitanjima femicida izvan fokusa, procene rizika i radom grupa za koordinaciju i saradnju. Kada je u pitanju femicid istaknuto je da pažnja mora biti fokusirana i na nepartnerske femicide (ubistva starica, devojčica, žena opasnih zanimanja i dr.), koji u ukupnoj strukturi čine jednu trećinu femicida i koji zaslužuju iscrpnu analizu. Procena rizika mora se vršiti uvek kada se prijavi nasilje u porodici ili kada postoji sumnja da se nasilje vrši, njome moraju biti obuhvaćeni i maloletni članovi porodice, dok su institucije i profesionalci dužni da razmenjuju informacije i sarađuju u procesu pružanje zaštite žrtvama nasilja u porodici, zaključci su grupe koja se bavila ovim pitanjem. Evidentno je da je kroz grupe za koordinaciju i saradnju međusektorska saradnja uspostavljena i da je ona dobra, ali da je neophodna dalja edukacija profesionalaca u ovoj oblasti, a kao najvažnija potreba u borbi protiv nasilja istaknuto je kadrovsko ojačavanje nadležnih organa i ustanova.
Zaključujući konferenciju pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović naglasio je da sistem mora reagovati ako želimo da žene prijavljuju nasilnike. Prijavljivanje nasilnika je posebno delikatan trenutak, jer nakon njega često sledi eskalacija nasilja, pa i onog sa najdrastičnijim, tragičnim posledicama. Govoreći o ulozi medija ukazao je na potrebu edukacije novinara, jer je uloga medija kao ''duvača u pištaljku'' veoma važna, zato što skreću pažnju na nasilje nad ženama i zato što mogu da mobilišu javnost i vrše pritisak na institucije da energično deluju protiv nasilnika. Pokrajinski zaštitnik građana je rad nevladinih organizacija koje se bave nasiljem nad ženama ocenio kao veoma važan. Te nevladine organizacije moraju da se osnaže, da se materijalno i kadrovski ojačaju. Treba podržati njihove napore da se povezuju i umrežavaju, jer na taj način uvećavaju svoje kapacitete, a borbu protiv nasilja i diskriminacije čine efikasnijom i uspešnijom.
Sutra je deseti decembar - Međunarodni dan ljudskih prava.
Tim povodom, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva sve nosioce javnih funkcija da ljudskim pravima pristupaju sa istom onom posvećenošću, ozbiljnošću i odgovornošću sa kojom su tvorci Univerzalne deklaracije stvarali taj dokument.
Kao institucija zadužena za zaštitu i unapređenje ljudskih prava, Pokrajinski ombudsman zahteva od organa uprave, javnih preduzeća i ustanova koje vrše upravna i javna ovlašćenja da o pravima, interesima i obavezama građana odlučuju brzo, efikasno, stručno, zakonito i transparentno.
Podsećajući na reči iz Univerzalne deklaracije da se svi ljudi rađaju slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima, Pokrajinski ombudsman apeluje na građane da se jedni prema drugima odnose u duhu bratstva, posebno kada su u pitanju ranjive grupe poput dece, starih, osoba sa invaliditetom, bolesnih, socijalno ugroženih, manjina, pripadnika LGBT populacije….
U svom radu Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman se oslanja na uticaj javnosti. Da bi kritički i emancipatorski potencijali javnosti mogli da dođu do izražaja, mediji moraju biti objektivni, jer samo takvi mogu, po dubokom uverenju Pokrajinskog ombudsmana, doprineti ostvarenju prava navedenih u Univerzalnoj deklaraciji.
Čestitajući građanima i građankama Međunarodni dan ljudskih prava, Pokrajinski ombudsman će i dalje biti solidaran sa svim žrtvama kršenja ljudskih prava i energičan u osudi onih koji ta prava krše.
U susret Međunarodnom danu osoba sa invaliditetom Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da podseti javnost na nekoliko činjenica:
- Procenjuje se da osobe sa invaliditetom čine oko 15 odsto svetske populacije, dok je u Srbiji taj procenat nešto manji. Ne postoje egzaktni podaci, ali se procenjuje da u Srbiji oko 700.000 osoba ima neki oblik invaliditeta;
- Osobe sa invaliditetom se suočavaju sa brojnim problemima, pre svega sa problemom siromaštva, nezaposlenosti, društvene izolacije i diskriminacije. Problemi postoje i u oblasti obrazovanja, primeni osnovnih instituta socijalne zaštite, slobodi kretanja i pristupačnosti zgrada javne vlasti, kao i kretanja unutar tih zgrada, ograničenim kapacitetima ustanova za smeštaj osoba sa invaliditetom, kao i problemima u oblasti zdravstvene zaštite, a naročito u zaštiti reproduktivnih prava žena sa invaliditetom;
- Kada je reproduktivnim pravima žena se invaliditetom reč, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je tokom godine, u saradnji i uz podršku OEBS-a, realizovao istraživanje pod nazivom „Reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom u AP Vojvodini“. Istraživanjem je registrovano da sistem ne prepoznaje u dovoljnoj meri osobe sa invaliditetom. Pristupačnost zdravstvenih objekata je problematična. Informacije od značaja za reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom su prisutne u većem broju domova zdravlja, ali ne i u odgovarajućem formatu (veći ispis, pojednostavljene verzije, itd). Poseban problem predstavlja zaštita prava na privatnost, jer žene sa invaliditetom u zdravstvene ustanove dolaze uz pomoć pratioca, koji stiče uvid u njihove privatne podatke. Pored toga, postoje i komunikacijske barijere, jer se medicinsko osoblje ne obraća neposredno ženi, nego njenom pratiocu. Nedostataju protokoli kojima bi se regulisao boravak personalnih asistenata u bolnici dok su žene sa invaliditetom na lečenju, a potrebna je i obuka lekara i medicinskog osoblja o stepenima, uzrocima i oblicima invaliditeta, kao i pravima žena sa invaliditetom;
- Na zakonodavnom planu u Srbiji su učinjeni značajni pomaci. U praksi su, međutim, pozitivni pomaci sporiji, zbog čega osobe sa invaliditetom ne mogu na ravnopravan i aktivan način učestvovati u životu zajednice.
- Iako su suočene sa brojnim problemima, osobe sa invaliditetom se ne obraćaju u velikom broju Pokrajinskom ombudsmanu.
Posvećen zaštiti ljudskih prava, Pokrajinski ombudsman izražava spremnost da i ubuduće predano radi na promociji i zaštiti ljudskih prava osoba sa invaliditetom. Pored toga, Pokrajinski ombudsman će organizacijom seminara, treninga i obuke raditi na upoznavanju osoba sa invaliditetom sa njihovim pravima i instrumentima zaštite tih prava.
Imajući u vidu činjenicu da građani nisu u potpunosti svesni svih teškoća i problema sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom, Pokrajinski ombudsman će, naročito u radu sa mladim ljudima, doprinositi podizanju nivoa svesti o osobama sa invaliditetom, njihovim pravima i njihovim doprinosom razvoju društva.
Svestan ogromne moći medija, Pokrajinski ombudsman apeluje na zaposlene u medijima da u svom izveštavanju poštuju urođeno dostojanstvo osoba sa invaliditetom, njihovu individualnu autonomiju i pravo da odlučuju o svom životu. Po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, to je jedan od načina da se neutralizuju i obesnaže stereotipi i predrasude koje prate osobe sa invaliditetom.
Podsećajući na činjenicu da svako ljudsko biće ima pravo na dostojanstven život, Pokrajinski ombudsman apeluje da se institut lišavanja poslovne sposobnosti u slučaju osoba sa invaliditetom primenjuje obazrivo i veoma skrupulozno.
Pokrajinski ombudsman je izričit u stanovištu da invaliditet nije i da nikad ne može postati razlog za nedostojanstven život. Kao delu ljudskog roda, osobama sa invaliditetom pripadaju sva ljudska prava i osnovne slobode, bez ikakve diskriminacije.
Po dubokom uverenju Pokrajinskog ombudsmana, samo dosledno istrajavanje na gore pomenutom načelu omogućuje osobama sa invaliditetom da razviju svoje potencijale, osećaj dostojanstva i samovrednosti.
