Vesti
Povodom tridesetogodišnjice od usvajanja Konvencije o pravima deteta, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Institut za kriminološka i sociološka istraživanja (Beograd) organizuju krajem oktobra, u Novom Sadu, međunarodnu naučnu konferenciju pod nazivom „Zaštita prava deteta – 30 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta“.
Na konferenciji će, pored lokalnih i ombudsmana iz regiona, učestvovati predstavnici akademskih, naučno-istraživačkih, nezavisnih i drugih relevantnih institucija i organizacija iz Sjedinjenih Država, Engleske, Norveške, Holandije, Italije, Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, Mađarske, Rusije, Kine i drugih zemalja.
U okviru konferencije biće održana i dva okrugla stola: na prvom će se razgovarati o ulozi nezavisnih institucija i ustanova socijalne zaštite u zaštiti prava deteta, dok će na drugom biti reči o ulozi pravosudnih organa u zaštiti prava deteta.
Prema mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, obeležavanje godišnjice usvajanja Konvencije o pravima detata prava je prilika da se sumiraju njeni rezultati, oceni stepen ostvarivanja dečijih prava, ukaže na doprinose, ali i probleme u primeni, kao i na odgovornost koju mi, i kao pojedinci i kao zajednica, imamo prema najmlađim članovima našeg društva. Pored toga što predstavlja ugovor sa najviše ratifikacija, Konvencija nudi učesnicima konferencije priliku da ocene koliko se stvarnost približila normativnom idealu Konvencije koja nudi sliku deteta kao subjekta i aktivnog učesnika u određevanju svog položaja. Konferencija je, takođe, i prilika da predstavnici institucija i organizacija koji se bave pravima dece uspostave saradnju, razmene iskustva i znanje, a svoj rad na unapređenju prava dece inoviraju tako što će u njega integrisati podsticajne primere iz regiona.
Privržen dobroj praksi, ustanovljenoj prethodnih godina, Pokrajinski ombudsman će pred početak konferencije objaviti zbornik u kome će biti sabrana izlaganja učesnika skupa.
Konferencija „Zaštita prava deteta – 30 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta“ će se održati 29. I 30. oktobra u prostorijama Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, a njenu organizaciju je podržalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Mreža ombudsmana za decu Jugoistočne Evrope (CRONSEE) okupila je 17. oktobra, na regionalnom tematskom sastanku u Tirani, predstavnice i predstavnike institucija ombudsmana iz zemalja regiona, kao i predstavnike međunarodne organizacije Save the Children, koja podržava rad ove mreže od njenog osnivanja. U ime institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana na tematskom sastanku učestvovao je Milan Dakić, zamenik ombudsmana za prava deteta i Marija Miladinović, savetnica.
Tema ovogodišnjeg sastanka bila je "Zaštita prava dece migranata". Razmenjujući međusobno iskustva i ostvarene rezultate u pogledu postupanja institucija u obezbeđivanju adekvatne zaštite dece migranata, Ombudsmani su se saglasili s tim da su deca nesumnjivo najranjivija i najugroženija grupa u migrantskoj krizi, posebno deca bez pratnje, a na svom putu do novog odredišta deca migranti izloženi su brojnim opasnostima i rizicima, uključujući neadekvatnu brigu, trgovinu ljudima, ekonomsku i seksualnu eksploataciju, nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Za ostvarivanje prava dece migranata garantovanih Konvencijom o pravima deteta, neophodno je identifikovati ključne rizike kojima su izložena, izvršiti analizu programa podrške i zaštite koje im se pružaju, kao i mogućnosti za jačanje i unapređenje istih. U okviru radnih grupa, učesnici su pokušali da naglase dužnost institucija sistema da prepoznaju i pravovremeno i adekvatno reaguju u rizičnoj situaciji primenom mera i aktivnosti, čijom realizacijom će se obezbediti odgovarajući uslovi za prijem deteta, adekvatan pristup uslugama socijalne zaštite, ostvarivanje najvišeg stepena zdravstvene zaštite, pravo na kvalitetno obrazovanje. S ciljem da se doprinese što boljem razumevanju situacije u kojoj se deca migranti nalaze i ostvarivanju u punoj meri prava propisanih Konvencijom, formulisane su preporuke koje podrazumevaju koordinisano delovanje svih nadležnih institucija, preduzimanje mera i aktivnosti na unapređenju njihove zaštite i pravovremenu reakciju u skladu s najboljim interesom deteta.
Mreža CRONSEE, osnovana je 2006. godine s ciljem da institucije ombudsmana sarađuju i međusobno se osnažuju putem razmene iskustava i dobrih praksi, a čine je nezavisne institucije za zaštitu prava dece na državnom, regionalnom i lokalnom nivou. Danas ova regionalna mreža ima 14 članica i čine je predstavnici ombudsmana iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Bugarske, Crne Gore, Kipra, Grčke, Hrvatske, Kosova*, Makedonije, Rumunije, Slovenije, Srbije i AP Vojvodine.
Analizirajući dosadašnji rad Mreže, konstatovano je da je mreža izuzetno koristan mehanizam za razmenu iskustava i lakšeg rešavanja konkretnih slučajeva u praksi institucija ombudsmana u Jugoistočnoj Evropi u vezi sa zaštitom i unapređenjem prava deteta. Sa aspekta održivosti Mreže najaktuelnije pitanje i dalje je način efikasnog i svrsishodnog organizovanja njenog daljeg funkcionisanja, a u skladu sa potrebama i raspoloživim resursima svih institucija članica.
*Utvrđeno rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 (1999)
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman predstavio je juče u Opštoj bolnici Vršac rezultate istraživanja o reproduktivnom zdravlju žena sa invaliditetom u AP Vojvodini.
Prisutne su pozdravili direktor Opšte bolnice Vršac dr med. Jon Omoran, predstavnica Misije OEBS-a u Srbiji Dragana Ivetić, bez čije podrške realizacija istraživanja ne bi bila moguća, i zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za ravnopravnost polova Snežana Knežević. Ona je istakla važnost sprovođenja jednog ovakvog istraživanja i podizanja svesti stručnjaka i javnosti o zaštiti i neophodnosti unapređenja reproduktivnog zdravlja žena sa invaliditetom, posebno imajući u vidu činjenicu da je ova tema do sada uvek ostajala po strani. Rezultate istraživanja prezentovala je Kosana Beker, konsultantkinja Misije OEBS-a u Srbiji i jedna od autorki istraživanja.
Predstavljanju su prisustvovali doktori medicine, spec. ginekologije i akušerstva i zdravstveni radnici koji rade u oblasti reproduktivnog zdravlja u zdravstvenim ustanovama sa područja Banata.
Istraživanje je sprovedeno tokom 2018. godine uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, u cilju identifikovanja problema u pružanju zdravstvenih usluga u oblasti reproduktivnog zdravlja žena sa invaliditetom u zdravstvenim ustanovama u AP Vojvodini i formulisanja preporuka za njihovo otklanjanje. Njime su obuhvaćeni domovi zdravlja, opšte bolnice, rezidencijalne ustanove, Institut za javno zdravlje Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.
Istraživanje možete preuzeti na ovom linku.
Zamenica i savetnik y Pokrajinskom zaštitniky građana – ombudsmany, Aniko Širkova i Gordan Djerić posetili su juče, kao deo tima Nacionalnog mehanizma protiv torture, kasarne „Bačka“ u Bačkoj Topoli i „Aerodrom“ u Somboru.
Sa komandantima kasarni tim NPM je obavio razgovor o načinu sprovođenja disciplinskih mera, pregledao je evidencije u vezi sa srovođenjem istih i obišao posebne prostorije koje su namenjene za izvršenje mere zabrane udaljenja.
Danas će tim NPM posetiti i kasarnu „Aleksandar Berić“ u Novom Sadu.
Tematske posete kasarnama Vojske Srbije sprovode se radi utvrđivanja stanja u sprovođenju disciplinskih mera zabrane udaljenja iz posebne prostorije na teritoriji vojnog objekta, kao i mere zabrane izlaska iz vojnog objekta.
Nakon obilaska kasarni Nacionalni mehanizam protiv torture će sačiniti izveštaj sa mišljenjima i preporukama.
Sutra se obeležava međunarodni Dan seoskih žena. Ovaj dan je ustanovljen rezolucijom Generalne skupštine UN 2007. godine, kako bi zemlje širom sveta ukazale na poseban doprinos žena na selu i njihovu značajnu ulogu.
Žene sa sela spadaju u kategoriju žena iz ranjivih grupa koje su često višestruko diskriminisane. Naša zemlja je i dalje tradicionalno i patrijalhalno društvo, što se ogleda i u životu žena u seoskim područjima gde kućni poslovi, briga o deci i starima, kao naporan i intenzivan rad u poljoprivredi predstavljaju uobičajen opis poslova kojima se žene bave.
Sa druge strane, žene imaju ograničen pristup imovini, prihodima i odlučivanju o organizaciji gazdinstva, kao i zdravstu, obrazovanju, socijalnim i drugim uslugama.
Kada je o porodičnom nasilju reč, situacija žena na selu je daleko teža od situacije žena u gradu. U selima nema sigurnih kuća i drugih vidova društvene podrške da bi se žrtva zaštitila, a nasilniku stalo na put. Posebno zabrinjava podatak da žene na selu retko posećuju lekare i da se istom se javljaju samo u slučaju bolesti. Osim nedovoljno raširene svesti o potrebi zdravstvene prevencije, postoje i ograničenja koja se tiču obuhvata zdravstvenog osiguranja, siromaštva, kao i poznavanja prava koja su ženama ustavom garantovana.
Da bi se poboljšao kvalitet života žena na selu potrebno je kontinuirano sprovoditi njihovo osnaživanje, kao i edukaciju po pitanju ekonomskih i socijalnih prava, funkcionisanja institucija, zapošljavanja i samozapošljavanja, kao i rodne ravnopravnosti.
Modernizacija sela neodvojiva je od pitanja rodne ravnopravnosti, jer otvara drugačiju perspektivu od patrijarhalne, po kojoj je ženi data uloga žrtve, zapostavljajući, pri tome, njene stvaralačke potencijale i kreativne mogućnosti.
Žene na selu imaju ključnu ulogu u proizvodnji hrane i poljoprivredi i zbog toga ne smeju ostati marginalizovne. Zalužuju svaku vrstu podrške i ohrabrenja u realizaciji preduzetničkih ideja, registraciji poljoprivrednih domaćinstava i zajedničkom istupanju na tržištu, kako bi na taj način obezbedili bolje uslove za sebe i svoje porodice.
