Vesti
Polaznici osme klase Visoke škole bezbednosti i odbrane Vojne akademije (VSBO) posetili su u četvrtak, 21. februara 2019. godine, Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana. Prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, njegovi zamenici i saradnici pružili su najnovijoj generaciji polaznika najelitnije škole u ovoj oblasti informacije o ulozi i ovlašćenjima institucije Ombudsmana.
Visoke studije bezbednosti i odbrane čine organizacijsku celinu u Školi nacionalne odbrane u kojoj se jednom godišnje realizuje najviši nivo usavršavanja oficira i državnih službenika Ministarstva odbrane, i predstavljaju specifičan vojnoobrazovni odgovor na obaveze koje proističu iz Strategije nacionalne bezbednosti. Polaznici VSBO su visoki funkcioneri drugih ministarstava i agencija Vlade Republike Srbije, Narodne skupštine Republike Srbije i drugih država iz regiona. Osnovni cilj Visokih studija bezbednosti i odbrane je obrazovanje i priprema polaznika iz Republike Srbije i zemalja regiona za preuzimanje visokih dužnosti u sistemu nacionalne bezbednosti.
Polaznici su upoznati sa načinom postupanja ovog organa u cilju prevencije i zaštite ljudskih prava, kao i radom institucije u okviru specifičnih oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava – prava deteta, prava nacionalnih manjina i ravnopravnosti polova.
21. februara se obeležava Međunarodni dan maternjeg jezika. Ovaj dan redovno proslavljaju zemlje članice UNESCO-a kako bi promovisale jezičnu i kulturnu raznolikost, te multilingvizam. Osnovni cilj je da se podigne svest o značaju maternjeg jezika i višejezičnosti.
Pravo na upotrebu maternjeg jezika je jedno od osnovnih ljudskih prava. Maternji jezik je deo kulturnog identiteta naroda, tačka prepoznavanja, različitosti ali i tolerancije i razumevanja. Jezik je najmoćnije sredstvo komunikacije, služi međusobnom sporazumevanju i dijalogu.
Ovaj dan je od posebnog značaja, jer jezik predstavlja značajan element nacionalnog identiteta, koji valja negovati i brižno čuvati. Jezička šarolikost je jedna od važnih odlika Vojvodine, čega smo svedoci u porodičnom okruženju, među prijateljima, na radnom mestu, na ulici. Zato ne samo danas, već svakog dana treba da prkosimo vavilonskoj jezičkoj zbrci i ne dozvolimo da nas ta raznolikost udaljava, nego da nas motiviše na zbližavanje i bolje upoznavanje.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman se u svom svakodnevnom radu bori za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i protiv diskriminacije svake vrste, pa tako i protiv diskriminacije ljudi na osnovu jezičke pripadnosti. Očuvanja maternjeg jezika služi očuvanju vlastitog identiteta, zato je važna i njena javna i službena upotreba, kao i u oblasti obrazovanja i javnom informisanju. Stoga je posebno bitna dosledna primena propisa koji garantuju pravo na upotrebu i negovanje maternjeg jezika
Konferencija „Civilno društvo za odgovornu vlast“ održana je 4. i 5. februara 2019. godine u Beogradu, u organizaciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA zajedno sa organizacijama Transparentnost Srbija, Centar za pravosudna istraživanja, Fondacija Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade. Sa namerom da podstakne otvoren, participativan i na činjenicama zasnovan dijalog o javnim politikama koje se tiču tema od ključnog značaja za procese demokratizacije i evropeizacije, ovaj skup je bio prilika da brojni stručnjaci iz zemlje i inostranstva prodiskutuju o pitanjima stanja, evropske perspektive i ključnih izazova demokratije u Republici Srbiji i metodama njenog ostvarivanja putem informisanih i osnaženih građana, otvorenih i odgovornih institucija, povezanog civilnog društva, stvararanja prostora za građansko organizovanje i delovanje i okruženja za informisan društveni dijalog. Oblici modelovanja odgovorne javne vlasti sa civilnim društvom razmatrani su u okviru posebnih radnih grupa, na teme kontrolne i zakonodavne uloge parlamenta, promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, zaštite javnog interesa i medijskog pluralizma, kao i uloge i položaja nezavisnih organa u zaštiti ljudskih prava, u kojoj je učešće uzeo Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. Raspravljajući o doprinosu nezavisnih institucija procesu demokratizacije, ali i teškoćama i nedostacima u njihovom radu, posebno je istaknuta važnost obezbeđivanja efikasnih pretpostavki nezavisnosti i samostalnosti u postupanju, koje se između ostalog ogledaju u transparentnim uslovima i kvalifikovanom načinu izbora lica koja obavljaju ove odgovorne funkcije, autonomnosti budžeta, ali i partnerskog odnosa sa parlamentom, kao i organizacijama civilnog društva.
Prepoznajući potrebu za rešavanjem pitanja poput siromaštva, isključenosti i nezaposlenosti, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 20. februar za Svetski dan socijalne pravde. Socijalna pravda i društveni razvoj osnovni su preduslovi za ostvarivanje mira i bezbednosti kako unutar, tako i između država.
Socijalno odgovorna država preuzima odgovornost da se brine o građanima koji nisu u stanju da se brinu o sebi, a to podrazumeva zaštitu slabih, stvaranje jednakih mogućnosti za normalan život različitih grupa stanovništva i poštovanje zakona. Socijalna pravda se ostvaruje i kroz fer raspodelu društvenih i materijalnih dobara, jednakosti, solidarnosti, uvažavanja različitosti, inkluzivnog okruženja, kao i borbe protiv siromaštva i stvaranje jednakih šansi.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini stopa rizika od siromaštva u Republici Srbiji bila je 25,7 odsto, a tom riziku najviše su bili izloženi mlađi od 18 godina (30,5 odsto), kao i oni između 18 i 24 godine (29,7 odsto). Centri za socijalni rad čine osnovu sistema socijalne zaštite na kojoj se temelji podrška najranjivijim grupama stanovništva. Konstantno povećavanje broja korisnika centara za socijalni rad i usložnjavanje njihovih potreba zahtevaju da se ovaj veoma važan sektor socijalne zaštite reformiše, kako bi se što potpunije zadovoljile potrebe njegovih korisnika.
Podsećajući na Međunarodni dan socijalne pravde, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman želi da skrene pažnju, kako javnosti, tako i donosilaca političkih odluka, na činjenicu da ostvarivanje prava na dostojanstven rad i život, na pristup socijalnom blagostanju i pravdi, predstavljaju temeljne vrednosti dobro uređenog društva.
Štiteći ljudska prava, Pokrajinski zaštitnik građana daje svoj skroman doprinos ostvarenju društva u kome će svaki pojedinac, neovisno o svojoj kulturnoj pripadnosti, nacionalnosti, polu, veroispovesti, političkim opredeljenjima, imovnom stanju ili dobi, imati jednak i delotvoran pristup pravdi.
Skup koji je 30. januara 2019. godine u Beogradu organizovao UNICEF, a na kojem je Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman učestvovao kao jedan od partnera ove međunarodne organizacije, bio je prilika za zajedničko sagledavanje planiranih strateških pravaca za ovu i iduću godinu. Pored uvek aktuelnih tema koje zahtevaju međuresornu saradnju, razmatrano je o načinima za još brže ostvarivanje rezultata u korist dece, na osnovu izvučenih pouka a u pravcu prepoznatih preostalih izazova, među kojima su naročito naglašene oblasti ranog razvoja dece i nasilja nad decom.
Pored prikaza rezultata prošlogodišnjeg rada organa javne vlasti kao i organizacija civilnog društva u saradnji i uz podršku UNICEF-a, u oblasti obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite te praćenja prava deteta, dalja diskusija u posebnim radnim grupama fokusirala se na međuresorne inicijative, te njenim najvažnijim rezultatima i nužnim sinergetskim efektima. U dobroj veri pozdravljena je najavljena implementacija dodatnih instituta za zaštitu prava deteta u zakonodavni okvir Republike Srbije, kao što je porodični saradnik i posebni centri za decu i porodicu, koji su se pokazali efikasnim i celishodnim kroz pilot-projekte na lokalnim nivoima. Ovakvi mehanizmi opravdali su svoju održivost, a njihovo sistemsko uređenje koje, pre svega, podrazumeva obaveznost ustanovljavanja i funkcionisanja, te finansiranje iz sredstava državnog budžeta budi nadu za unapređenje nivoa zaštite ljudskih prava deteta.
Zamenik Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za prava deteta Milan Dakić, kao učesnik radne grupe u sesiji posvećenoj zaštiti dece od nasilja, kroz primere dobre prakse Ombudsmana ukazao je da trenutne objektivne okolnosti koje otežavaju zaštitu prava deteta u punom kapacitetu saglasno propisanim standardima, kao što je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, u nekim slučajevima mogu biti uspešno prevaziđene svrsishodnom alokacijom postojećih materijalnih, kako kadrovskih tako i finansijskih sredstava. Pored kontinuirane edukacije u cilju senzibilizacije o značaju prava deteta, naročit sinergetski efekat daje upoznavanje profesionalaca angažovanih u određenom sektoru sa radom drugih sistema, imajući u vidu da je samo ovakav pristup detetu uistinu holistički. Godišnji skup radi planiranja aktivnosti u periodu 2019-2020. godine upriličen je u okviru Programa saradnje UNICEF-a sa Vladom Republike Srbije (2016-2020).
