Vesti
Podaci Republičkog Statističkog Zavoda ukazuju na to da u Republici Srbiji svake godine raste broj starijih osoba u odnosu na broj ukupnog stanovništva, pošto se broj novorođenih smanjuje, a životni se vek, zahvaljujuji sve razvijenijoj medicini i zdravstvenoj zaštiti, produžava.
Ovakva situacija zahteva od društva da izradi nove modele zbrinjavanja starih koji će efikasno odgovoriti na probleme koji nastaju usled raspada tradicionalnog modela porodice i nemogućnosti mlađih da aktivno učestvuju u zbrinjavanju starih članova porodice.
Iz navedenog proizilazi da je potrebno sve veću pažnju poklanjati i institucionalnom zbrinjavanju starih, što je rezultiralo osnivanjem i sve većeg broja privatnih domova za stare. Kako su kriterijumi za rad privatnih domova isti kao i za one čiji su osnivači državni organi, brojni privatni domovi svoju delatnost obavljaju bez dozvola što, u izostanku odgovarajuće inspekcijske kontrole, stvara prostor za povredu prava lica koja u njima borave. Zadatak državnih organa je da broj nelegalnih privatnih domova za stare svode na najmanju meru i da ublažavanjem kriterijuma za otvaranje istih omoguće – naravno, pod kontrolisanim uslovima - masovnije zbrinjavanje starih.
Pored gore navedenih, prisutan je i problem nasilja u porodici čije su žrtve stari, a o kome se malo govori, a još ređe se preduzimaju mere da se ova vrsta nasilja onemogući. Kada se suoče sa nasiljem starije osobe često ne traže pomoć okoline ili nadležnih institucija zato što ne prepoznaju nasilje ili za nasilnike pronalaze razna opravdanja.
Za stare je karakteristično i to da se veliki broj njih suočava problemom siromaštva, što je čest slučaj osoba koje žive u samačkim domaćinstvima. Primanja od penzija su, uglavnom, niska i nedovoljna da omoguće nešto više od zadovoljavanja osnovnih životnih potreba.
Dostignuća medicinske nauke su doprinela produžetku životnog veka svuda, pa i u našoj zemlji. Potrebe za zdravstvenom zaštitom starih osoba su izraženije su nego u slučaju mladih, a naš sistem, na žalost, nije prilagođen tim potrebama. U mnogim naseljenim mestima ne postoje službe za kućno lečenje. Zbog nedostatka odgovarajućeg medicinskog kadra dugo se čeka na specijalističke preglede. Zbrinjavanju i lečenju obolelih od Alchajmerove bolesti se ne pridaje potreban značaj, iako se broj obolelih iz godine u godinu povećava.
Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman obilazi ustanove socijalne zaštite i u prilici je da se neposredno upozna sa problemima starih u tim ustanovama, kao i da ukaže na te probleme i insistira na njihovom rešavanju. Pokrajinski ombudsman koristi i ovu priliku da istakne da starije osobe ne prepoznaju uvek povredu svojih prava zbog čega se i ne obraćaju nadležnim organima. U želji da doprinese promeni takvog stanja, Pokrajinski ombudsman će učiniti sve što je njegovoj moći kako bi i naši stariji sugrađani uživali sve benefite od efikasne zaštite ljudskih prava.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je u četvrtak, 26. septembra, organizovao predstavljanje istraživanja „Reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom u AP Vojvodini“ u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, kojem su prisustvovali doktori medicine – spec. ginekologije i akušerstva i zdravstveni radnici/ce te ustanove i domova zdravlja sa područja Srema.
Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana Snežana Knežević, koja se uvodnim rečima obratila prisutnima, istakla je da je istraživanje realizovano u cilju realnog sagledavanja stanja u opštinama i gradovima na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u pogledu mogućnosti žena sa invaliditetom da ostvare pravo na zaštitu reproduktivnog zdravlja. Kako su problemi sa kojima se one suočavaju brojni, a one same često nevidljive u okviru zdravstvenog sistema, neophodno je planiranje i sprovođenje mera i aktivnosti u cilju unapređenja istog. Zatim je istraživanje predstavila Višnja Baćanović, konsultantkinja Misije OEBS-a u Srbiji koja je između ostalog ukazala da prepreke u pružanju pristupačnih i prilagođenih usluga proizilaze iz nedostataka u samom zdravstvenom sistemu, nepristupačnosti zgrada/prostorija ali i opreme, neregulisanosti prilagođavanja usluga, nedovoljne senzibilizacije odnosno informisanosti zdravstvenih radnika/ca itd. Najzad, prisutnima su predstavljene preporuke koje bi pomogle da se predočene prepreke uklone.
Istraživanje „Reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom u AP Vojvodini“ sprovedeno je tokom 2018. godine uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, kako bi se stekao što celovitiji uvid u stanje reproduktivnog zdravlja žena sa invaliditetom i skrenula pažnja stručne i građanske javnosti na njihov položaj i probleme sa kojima se suočavaju. Njime su obuhvaćeni domovi zdravlja, opšte bolnice, rezidencijalne ustanove, Institut za javno zdravlje Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.
Istraživanje možete preuzeti na ovom linku.
U petak, 23. avgusta, uspešno je završena trodnevna Škola ljudskih prava koju je u Vršcu organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. Među polaznicima/cama ove, druge po redu letnje škole, najviše je bilo studenata i studentkinja društvenih nauka Univerziteta u Novom Sadu.
Tema ovogodišnje Škole ljudskih prava bila je zaštita od diskriminacije, a polaznici/ce su slušali predavanja o pojmu i oblicima diskriminacije, ulozi nezavisnih i ustavno-sudskih institucija u zaštiti od diskriminacije, nediskriminativnim politikama u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina, dece i roda, kao i o zločinu iz mržnje.
Školu su otvorili pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović i viši savetnik za ljudska prava i diskriminaciju pri Misiji OEBS-a u Srbiji, Džejms Stokstil. Kako je istakao pokrajinski ombudsman, tema diskriminacije je uvek aktuelna, jer otpor ovoj praksi pretvara koncept ljudskih prava u živ i dinamičan koncept. Prof. dr Pavlović izrazio je nadu da će nakon završetka Škole polaznici/ce dati svoj doprinos u realizaciji stvaranja boljeg sveta, kao ambasadori Pokrajinskog ombudsmana.
„Ideja da se održi škola ljudskih prava je velika stvar za Srbiju, a posebno Vojvodinu, zbog kulturne različitosti koja je karakteristična za nju. Tolerancija nam nije data, nego se o njoj mora govoriti i ona se mora učiti, pa je zato neformalno obrazovanje, u koje spada i ova škola, važno, jer nam pomaže u borbi protiv diskriminacije“, istakao je predstavnik Misije OEBS-a u Srbiji Džejms Stokstil.
Nakon otvaranja škole polaznici/ce su bili u prilici da slušaju predavanje poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković, koja je pričala o ulozi institucije Poverenika u zaštiti od diskriminacije. Poverenica je predstavila i nekoliko tipičnih primera iz prakse Poverenika, kao i specifične probleme sa kojima se susreću građani i građanke koji pripadaju najčešće diskriminisanim društvenim grupama.
Nakon predavanja poverenice, savetnica u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu Svetlana Nešić Bajgo održala je radionicu o diskriminaciji, predrasudama i stereotipima, u kojoj su polaznici participirali u radu po grupama, čiji je cilj bio povezivanje učesnika/ca kroz sličnosti i razlike između i unutar grupa.
Predavanjem pokrajinskog ombudsmana prof. Pavlovića na temu „Diskriminacija: jesmo li posmatrači ili učesnici?“ započeo je drugi dan Škole. Prof. dr Pavlović govorio je o antidiskriminativnoj politici, njenim zadacima i instrumentima, kao i o ulozi Pokrajinskog ombudsmana u zaštiti od diskriminacije.
Teme predavanja prof. dr Tibora Varadija, akademika SANU i predavača na više uglednih američkih univerziteta (Kornel, Berkli...) su bile nediskriminativne politike u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina. Sledila su, zatim, izlaganja dr Zorice Mršević, naučne savetnice u Institutu društvenih nauka, i mr Svetlane Janković, ekpertkinje za rod i bezbednost. Potpukovnica u penziji Mr Svetlana Janković, je polaznike/ce upoznala sa svojim iskustvom žene – jedne od retkih žena sa ovim činom - na službi u Vojsci Srbije, dok je dr Mršević govorila o nediskriminativnoj politici u oblasti roda.
Poslednje predavanje drugog dana bilo je posvećeno diskriminaciji dece i nediskriminacionim politikama u oblasti prava deteta, o čemu je izvrsno govorio zamenik Pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava deteta Milan Dakić. Drugi dan završen je interesantnom radionicom koju je održala Milena Stošić, specijalna predstavnica za omladinu i bezbednost u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Trećeg dana Škole polaznici/ce su bili u prilici da upotpune svoje znanje o nasilju motivisanom predrasudama – zločinima iz mržnje, o čemu je govorila savetnica u Misiji OEBS-a u Srbiji Jelena Jokanović, koja je između ostalog istakla i da zločini iz mržnje ugrožavaju i opštu bezbednost, zato što imaju sposobnost da generišu nasilje, pa je, stoga, potrebno da se posebno i dodatno kažnjavaju.
Program Škole završen je predavanjem sudije Ustavnog suda prof. dr Tamaša Korheca, koji je izlagao na temu „Sudska i ustavno pravna zaštita od diskriminacije“. On je svoje izlaganje ilustrovao i nekim primerima iz prakse Ustavnog suda.
Školu je svojim obraćanjem zatvorio Džozef Melot, zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji, koji je, zajedno sa pokrajinskim ombudsmanom, polaznicima/cama uručio sertifikate, čime je i zvanično završena ovogodišnja Škola ljudskih prava.
Škola ljudskih prava je organizovana zahvaljujući razumevanju i podršci Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Misija OEBS u Srbiji.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovao je juče u Sremskim Karlovcima konferenciju pod nazivom „Zločini iz mržnje / Hate crime“.
Najpre su se uvodnim rečima prisutnima obratili pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović, direktor Karlovačke gimnazije – prof. Radovan Kovačević, direktorica Viktimološkog društva Srbije Vesna Nikolić Ristanović i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Svi uvodničari naglasili su da bez osnaženog pojedinca i zajednice, uz institucije sistema, ne može biti zaustavljeno nasilje, pa time ni zločini mržnje. Osim njih, u radu konferencije učestvovali su pravnici, politikolozi i stručnjaci za krivično pravo, viktimologiju, komunikologiju i zaštitu ljudskih prava. Pored pomenutih učesnika konferencije, takođe i gosti konferencije su bili i profesori i učenici treće godine Karlovačke gimnazije.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman nastavlja sa dobrom praksom koja je ustanovljena prethodnih godina – i ove godine u susret konferenciji priređen je zbornik pod nazivom „Human Rights Protection“ odnosno „Zaštita ljudskih prava“, koji sadrži radove 12 eminentnih autora iz oblasti zaštite ljudskih prava.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i ove godine će za studente novosadskog univerziteta organizovati školu ljudskih prava.