Vesti
Stanovništvo u našoj zemlji sve više stari, a pored toga sve je malobrojnije. Opadanje stanovništva je posledica nedovoljnog rađanja, starenja populacije i emigracije u razvijenije zemlje – istaknuto je na stručnom skupu koji je, pod nazivom (E)migracija stanovništva i njen uticaj na demografski razvoj Srbije, u Novom Sadu organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman.
Ističući da je ovo drugi skup koji Pokrajinski ombudsman organizuje na temu demografije prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, je istakao da je emigracija važan problem sa kojim se suočavaju se sve etničke zajednice u Vojvodini.
U nameri da skrenu pažnju javnosti na važnost i značaj demografskih pitanja, a stručne i političke aktere podstaknu na agilniji pristup u njihovom rešavanju, učesnici stručnog skupa su tematizaciji emigracije stanovništva pristupali iz ugla demografskog razvoja Vojvodine i razvoja etničkih zajednica. Posebna pažnja je posvećena promenama u strukturi stanovništva, kao i o stavovima i namerama mladih, kada je o iseljavanju reč. Podaci koji su poslednjih meseci iznošeni u javnosti, a koji govore o veoma izraženim emigracionim namerama mladih ljudi, veoma su zabrinjavajući. Stoga, sasvim umesno deluje i pitanje koje je na skupu postavila jedna od uvodničarki: Ako mi odemo, ko će ostati?
Kvalitet života kao zajednički imenitelj razloga zbog kojih mladi ljudi žele da napuste zemlje, nije dovoljno standardizovati samo kroz mere ekonomske i socijalne politike već i širenjem svesti o nužnom poštovanju ljudskih prava i sloboda, te uključivanjem mladih u procese donošenja odluka koje su od neposrednog značaja za njihovu budućnost.
Učesnike skupa - predstavnike državne uprave, univerziteta i nacionalnih saveta nacionalnih manjina, profesor Pavlović je upoznao sa činjenicom da se Pokrajinski ombudsman priključio kampanji Pozitivno roditeljstvo – dar za ceo život, koju sprovodi UNICEF u Srbiji i kojom će biti obeležen ceo juni mesec.
„Pokrajinski ombudsman se pridružio ovoj inicijativi zato što želi da podrži roditelje u stvaranju za dete bezbednog, pozitivnog i zdravog okruženja. U tom pogledu, Pokrajinski ombudsman će sačiniti pismo u kome će roditeljima biti predočene osnovne informacije o pravima deteta i o značaju podsticajnog roditeljstva za celokupni razvoj deteta i ostvarivanje njegovih prava. Pismo će u drugoj polovini juna biti distribuirano porodilištima na teritoriji Vojvodine, kako bi,“ po rečima prof. Pavlovića, „bilo dostavljeno svakoj ženi koja se porodi u tom periodu“.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prepoznaje značaj ulaganja u rani razvoj dece i obezbeđivanja podrške roditeljima i porodicama za kvalitetno, podsticajno roditeljstvo i brigu o celovitom razvoju deteta. Stoga, pridružio se Kampanji „Pozitivno roditeljstvo – dar za ceo život“ kojom UNICEF u Srbiji zajedno sa svim partnerima obeležava juni mesec kao mesec podrške podsticajnom roditeljstvu i pozitivnim roditeljskim praksama.
Najavljujući ovu kampanju, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman koristi priliku da ukaže javnosti na koji način prava deteta predstavljaju temelj celovitog razvoja i psihičkog i fizičkog zdravlja deteta, a time i dobrobiti celokupne društvene zajednice.
Konvencija o pravima deteta, čiji 30. rođendan obeležavamo ove godine, počiva, između ostalog, na saglasnosti svih država potpisnica na tome da porodici, kao osnovnoj jedinici društva i prirodnoj sredini za razvoj i blagostanje svih njenih članova, a posebno dece, treba da bude pružena neophodna zaštita i pomoć kako bi mogla u potpunosti da preuzme odgovornosti u zajednici. Istovremeno, potpisnice Konvencije saglasne su da dete, u cilju potpunog i skladnog razvoja ličnosti, treba da raste u porodičnoj sredini, u atmosferi sreće, ljubavi i razumevanja, da dete treba da bude u potpunosti pripremljeno da živi samostalno u društvu i da bude vaspitano u duhu mira, dostojanstva, tolerancije, slobode, ravnopravnosti i solidarnosti.
Polazeći od vrednosti Konvencije, shvatamo da prava deteta nisu nešto što je deci dato, nisu nešto što je neko odlučio i zamislio. Prava deteta su, baš kao i sva ljudska prava, nešto sa čime se rađamo i bez čega zdrav i produktivan život pojedinaca, pojedinki i društva nije moguć. Konvencija je tako nastala u trenutku kada je na međunarodnom nivou stvoren konsenzus u vezi s tim da je nužno da svaka država preuzme odgovornost da, preko svih svojih mehanizama, obezbedi deci i porodicama zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba i da prizna, zaštiti i omogući uživanje prava koja su rođenjem stekli.
Nauka danas potvrđuje ono što je u Konvenciji prepoznato pre 30 godina – dete je subjekt prava i aktivni učesnik u oblikovanju svog razvoja i ličnog iskustva. Učešće deteta u svim aktivnostima koje ga se tiču i poštovanje njegovog dostojanstva neophodni su činioci punog ostvarivanja prava i celovitog razvoja deteta. Čak i beba od najranijih dana komunicira sa nama. Ona nam kroz plač, mimiku, gestikulaciju, brbljanje šalje informacije o sebi. Možemo reći da je već malo dete kompetentno da prepozna svoje potrebe i komunicira o njima. Ako na ovu inicijativu deteta, mama, tata ili osoba koja detetu pruža negu i o njemu brine, na adekvatan način odgovore - kontaktom, pogledom, rečima, zagrljajem - u mozgu deteta se izgrađuju i učvršćuju neuronske veze koje podržavaju celovit razvoj deteta – razvoj komunikacionih i socijalnih veština, emocionalni, saznajni i motorički razvoj deteta. Detetu je potrebno što više ovakvih iskustava da bi se formirao stabilan temelj za dalju izgradnju mozga. Upravo je najranija interakcija deteta sa roditeljima/starateljima ključna u ovom procesu i ono što značajno utiče na celokupno fizičko i mentalno zdravlje deteta danas, tokom adolescencije i u odraslom dobu.
Istovremeno, negativni uticaj na izgradnju mozga i dugoročne negativne posledice po psiho-fizičko zdravlje deteta, nastaju usled izostanka kvalitetne interakcije između roditelja i deteta i izloženosti deteta toksičnim stresnim situacijama - zanemarivanju, fizičkom i psihičkom zlostavljanju, nasilju u porodici, siromaštvu. Brojni su činioci koji mogu narušiti odnos između deteta i roditelja/staratelja: finansijski problemi, nedostatak socijalnih kontakata i veza, hronični zdravstveni problemi i slično. Ukoliko je istovremeno prisutno više ovakvih činilaca koji predstavljaju izvor stresa za roditelje/staratelje, to je veći rizik da oni ne odgovore na potrebe deteta na adekvatan način i koja sama po sebi mogu da dovedu do mentalnih oboljenja ili bolesti poput raka, srčanih oboljenja i dijabetesa kasnije u životu. Značajno je da razumemo da su kulturološki činioci i društveni i istorijski kontekst ono što utiče i što se odražava na porodičnu sredinu i okruženje u kom deca odrastaju i žive i da samim tim, najveća odgovornost u pružanju odgovarajuće podrške svakom detetu, pripada onima koji u najvećoj meri kreiraju ove kontekste.
Pomenimo i to da su podaci Studije o negativnim iskustvima u detinjstvu u Srbiji, koja je realizovana u saradnji UNICEF-a Srbija s Institutom za psihologiju i Institutom za mentalno zdravlje, pokazali, između ostalog, da na svakih 100 odraslih osoba u Srbiji, njih oko 70 je više puta iskusilo barem jedan od oblika negativnih iskustava tokom detinjstva. Oko 40 odsto ispitanika i ispitanica doživelo je četiri ili više ovakvih iskustava, a 38 odsto njih iskusilo je nasilje u zajednici u detinjstvu.
Dakle, prava deteta zasnivaju se na ljudskim potrebama, ali pristup prava deteta mnogo je više od obezbeđivanja i zadovoljavanja potreba. Upravo nam ovaj pristup omogućava da sagledamo sveukupni ekonomski, društveni kontekst i njihov uticaj na porodicu i život dece. U isto vreme, pristup prava deteta uvažava celokupno biće deteta, poštuje njegovo lično dostojanstvo, uključuje ga u proces koji je jednako važan kao i ishod i na taj način omogućava pun razvoj njegovih potencijala. Građanska solidarnost i humanitarni rad jesu važni, ali jedino sistemski i na pravima deteta zasnovan pristup obezbeđuje, osigurava i garantuje dugoročnu podršku celokupnom razvoju deteta, roditeljima i porodicama i i održiv razvoj društva u celini.
Naposletku, kada znamo da su odgovornost i obaveze koje proizlaze iz Konvencije pre svega na državi, važno je i da razumemo da nisu obaveze ono što usmerava decu da se odgovorno ponašaju, već način na koji mi odrasli koristimo svoju moć i preuzimamo odgovornost za kvalitet odnosa s njima. Svi mi odrasli imamo ličnu i društvenu odgovornost da svojim delima i ponašanjem, atmosferom koju gradimo u međuljudskim odnosima, uzajamnim poštovanjem ličnog integriteta i dostojanstva svojih ukućana, komšija, koleginica i kolega, korisnika i korisnica gradimo svoj autoritet. Lični primer i lični autoritet je ono čime vodimo decu u pravcu zdravih, samosvesnih, samostalnih, odgovornih građanki i građana koji daju produktivan doprinos razvoju i održivosti zajednica.
Pokrajinski zaštitnik građana -ombudsman i ovog puta poziva sve predstavnike i predstavnice državnih institucija da odlučno i smisleno preduzimaju sve potrebne mere koje proističu iz obaveza potpisivanja Konvencije o pravima deteta, počev od normativnih, strateških, administrativnih, do onih konkretnih namenjenih određenim grupama dece i svakom detetu, roditelju i porodici ponaosob.
Pozivamo i sve roditelje, staratelje, predstavnike i predstavnice institucija, svakoga ko radi sa decom i za decu da prate dešavanja u okviru Kampanje i uzmu učešće u aktivnostima koja će za njih pripremiti organizacije i ostale članice i članovi Novosadske mreže za decu.
Budimo već danas učesnici u kreiranju boljeg sveta! Najsigurniji način da to postignemo je taj što ćemo konačno u detetu videti ljudsko biće koje nam je jednako u dostojanstvu i pravima. Poklonimo deci poverenje, priznanje i uvažavanje koje samim svojim postojanjem zavređuju i videćemo koliko toga možemo da naučimo od njih i kako nam ona pomažu da i sami postajemo bolji ljudi.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovaće početkom juna stručni skup o aktualnim demografskim pitanjima u AP Vojvodini, pod nazivom „(E)migracije stanovništva i njen uticaj na demografski razvoj Srbije“.
Osim pokrajinskog ombudsmana i njegovih saradnika, u radu skupa će učestvovati i Slavica Djukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, predstavnici nacionalnih saveta i pripadnici akademske zajednice koji se profesionalno bave pitanjima demografije.
Stručni skup će se održati 4. juna 2019. Godine, sa početkom u 11.00 časova, u sedištu Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana u Novom Sadu, ul. Bulevar Mihajla Pupina 25, u sali na četvrtom spratu.
Program rada stručnog skupa možete pogledati prilogu.
 Program rada stručnog skupa | 183 kB |
Povodom tridesetogodišnjice od donošenja Konvencije o pravima deteta, danas je u Skupštini AP Vojvodine održana tematska sednica posvećena ovom najznačajnijem međunarodnom dokumentu u ovoj oblasti, tzv. „katalogu ljudskih prava deteta“, koji predstavlja univerzalno polazište za rad na zaštiti i unapređenju prava deteta.
Prisutnim poslanicima prigodnim izlaganjima obratili su se predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, direktorka UNICEF-a u Srbiji Ređina de Dominićis i zamenik Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za prava deteta Milan Dakić.
Govoreći o ulozi Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana u oblasti zaštite prava deteta, zamenik Dakić je istakao da upoznavanje sa odredbama Konvencije o pravima deteta predstavlja deo kontinuiranih aktivnosti ombudsmana, koje on obavlja tokom cele godine i kojom su obuhvaćena kako deca, počev od predškolskog pa do srednjoškolskog uzrasta, tako i odrasli, profesionalci koji rade sa decom i za decu, ali i stručnjaci iz drugih oblasti. Ombudsman je prilikom organizovanja kampanja o obrazovanju o pravima deteta posebno fokusiran na mlade ljude, pre svega na one koji su aktivni u radu omladinskih organizacija, a koji su važan saveznik u borbi za prava deteta.
Pored mladih, ombudsman smatra da je edukacijama o pravima deteta i mehanizmima njihove zaštite potrebno obuhvati i što veći broj zaposlenih u pokrajinskoj administraciji, te je u tom cilju, upućena inicijativa da se u program stručnog usavršavanja zaposlenih u pokrajinskim organima uprave uvrsti i oblast prava deteta, te izražena spremnost ombudsmana da u realizaciji tog predloga nadležnim službama pruži svu potrebnu podršku i pomoć.
Pored navođenja više primera kako se zaštitna funkcija ombudsmana u oblasti prava deteta najefikasnije ostvaruje kroz praćenje primene međunarodnih ugovora, standarda i propisa od strane nadležnih organa, ustanova i organizacija, zamenik Dakić je istakao da Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman idućeg meseca završava sa obilascima svih ustanova socijalne zaštite domskog smeštaja za decu čiji je osnivač AP Vojvodina, nakon čega će se u javnosti oglasiti sa posebnim izveštajem o ostvarivanju prava deteta u ovoj oblasti socijalne zaštite.
Kada je, pak, reč o jubileju – tridesetogodišnjici usvajanja Konvencije o pravima deteta – Pokrajinski ombudsman će, po rečima Milana Dakića, tokom trajanja Dečje nedelje, prve nedelje oktobra meseca, u mestima širom Vojvodine organizovati svojevrsne Festivale dečijih prava, dok će na jesen u Novom Sadu biti organizovana međunarodna konferencija posvećena pravima deteta.
Za puno ostvarivanje prava deteta značajno je da odgovorni za kreiranje i sprovođenje politika na najvišim nivoima u državi budu upoznati sa konceptom prava deteta, kako bi ga integrisali u svoj rad i strateške aktivnosti. Imajući u vidu da poslanici Skupštine AP Vojvodine direktno učestvuju u kreiranju politike u Pokrajini, ukazano je i na poseban značaj njihove uloge u unapređivanju položaja deteta u našoj zemlji.
Prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, učestvovao je u radu međunarodnog naučnog skupa „Kazneno pravo i medicina”, koji se juče i danas održavao na Paliću.
Učesnicima skupa, prof Pavlović je govorio na temu „Krivična odgovornosti lekara i načelo javnosti”. Skup na Paliću organizovao je Institut za kriminološka i sociološka istraživanja iz Beograda, u saradnji sa Pravosudnom akademijom i i Misijom OEBS-a u Srbiji.
U okviru skupa održan je i okrugli sto o primeni mera bezbednosti medicinskog karaktera u krivičnopravnom sistemu republike Srbije, a učesnicima skupa predstavljene su i publikacije Instituta.
