Vesti
Pokrajinski koordinacioni tim Mreže „Život bez nasilja” održao je u petak, 23. novembra, konferenciju za medije na kojoj je najavljen početak međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” kao i događaji koji će se u okviru iste održati na teritoriji AP Vojvodine. Kampanju obeležava 1700 organizacija u više od 100 država, a počinje 25. novembra na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i završava se 10. decembra na Dan ljudskih prava.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović istakao je da su aktivnosti u okviru kampanje samo deo aktivnosti koje Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman kontinuirano, dakle 365 dana u godini, sprovodi u cilju sprečavanja nasilja u porodici. Svestan da efikasna borba protiv nasilja nije moguća ako ostane na nivou pojedinačnih i izolovanih napora, Pokrajinski ombudsman je 2005. godine uspostavio Mrežu „Život bez nasilja“, kako bi napore različitih institucija povezao, usmerio ka zajedničkom cilju i tako nasilje u porodici, ako ne eliminisao, a ono ga sveo na najmanju meru.
Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za ravnopravnost polova Snežana Knežević istakla je da će će i ove godine – sedmog decembra – baš kao i dvanaest prethodnih godina, biti organizovana konferencije Mreže „Život bez nasilja“. Cilj ovogodišnje konferenciji pod nazivom „Istanbulska konvencija – od zakona do prakse” je da prikaže šta je u Republici Srbiji od stupanja na snagu Istanbulske konvencije do danas učinjeno, kako normativno, tako i u praksi, u cilju prevencije i suzbijanja nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Pored toga, Pokrajinski ombudsman će trećeg decembra, na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, organizovati konferenciju za medije na kojoj će predstaviti rezultate opsežnog istraživanja, koje se tiče reproduktivnog zdravlja žena sa invaliditetom.
Na konferenciji su, pored pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana prof. dr Zorana Pavlovića i zamenice za ravnopravnost polova Snežane Knežević, učestvovale predsednica Odbora za ravnopravnost polova Skupštine AP Vojvodine Ana Tomanova Makanova, koordinatorka Ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine Mia Strajin, pomoćnica pokrajinskog sekretara za ravnopravnost polova u Pokrajinskom sektetarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Svetlana Selaković, i direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Diana Milović.
Veoma je važno da se u okviru obeležavanja stogodišnjice prisajedinjenja Srema, Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji posebna pažnja posveti ženama, učesnicama Velike narodne skupštine, jer su te žene svojim delovanjem počele da menjaju tradicionalni svet u čijoj javnoj sferi nije bilo prostora za žene – izjavila je Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije na svečanom skupu koji je, u organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, danas upriličen u velikoj sali Skupštine AP Vojvodine.
Skup je organizovan u okviru jubileja stogodišnjice od održavanja Velike narodne skupštine, na kojoj je doneta istorijska odluka o prisajedinjenju, a u čijem je radu učestvovalo i sedam žena – Milica Tomić, Marija Jovanović, Mara Djorđević Malagurski, Manda Sudarević, Anastazija Manojlović, Olga Stanković i Katica Rajčić.
Podsećajući učesnike prigodnog skupa da je u radu Velike narodne skupštine učestvovalo 757 delegata, Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, je istakao da je učešće žena u radu skupštine imalo veliki simbolički značaj.
„Ako su odluke Velike narodne skupštine izraz prava na samooprdeljenje, onda realizacija tog prava nije moguća ni bez učešća žena, ni bez prava žena, u svemu jednakih sa pravima muških članova društva“.
U novonastaloj državi prava žena se, na žalost, nisu nalazila na vrhu političke agende. Nova država je, po rečima pokrajinskog ombudsmana, bila izrazito heterogena zajednica, u kojoj su, u različitim socio- kulturnim prostorima, delovali različiti pravni sistemi, koji su favorizovali prava muškaraca u odnosu na prava žena. Ako su želele da se uključe u javni i politički život žene su nailazile na otpor i brojne prepreke, ali ni u takvim uslovima potraživanja žena za jednakošću i političkim pravima nisu zamirala.
Posle Drugog svetskog rata i 28. godina nakon održavanja Velike narodne skupštine žene su izjednačene sa pravima muškaraca, što je bio ogroman korak napred, u odnosu na prethodni period. Žene su, naglasio je prof. Pavlović, ušle u skupštine, od lokalnih preko republičkih do savezne, ali ne u procentu koji je odgovarao njihovom učešću u strukturi stanovništva.
U cilju povećanja broja žena u parlamentu, posle dvehiljadite godine uvedene su kvote, privremene afirmativne mere koje su trebale da raspodelu poslaničkih mandata usmere u pravcu rodne ravnopravnosti.
„Međutim, ono što je učinjeno i što je jedan od veoma važnih rezultata borbe politička prava žena je“, po rečima Zorana Pavlovića, pokrajinskog ombudsmana, „ slamanje otpora i dekonstrukcija predrasuda koji su od politike činili sferu u kojoj su se suvereno mogli esponirati samo muškarci. Parlament sastavljen od muških i ženskih poslanika šalje poruku da su žene politički vredne isto kao i muškarci. Pored toga, prisustvo žena jača legitimitet parlamenta i njegovu osetljivost na potrebe, interese i zahteve koji dolaze iz dubine društva“.
Učesnicima skupa obratile su se i Ljubica Otić, muzejska savetnica, Biljana Šimunović Bešlin, profesorica Filozofskog fakulteta, Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacinalne manjine, Zorica Mršević, naučna savetnica i Stojanka Lekić, poslanica u Skupštini Vojvodine, koje su govorile o počecima organizovanja ženskog pokreta, pravu glasa, o ženama učesnicama Velike skupštine, kvotama, osnivanju i radu ženske parlamentarne mreže.
Priliku da se učesnicima skupa obrate imale su i Verona Adam Bokroš, prva žena predsednica Skupštine AP Vojvodine, Simonida Djurić, potomkinja Milice Tomić Miletić, kao i studentkinja Fakulteta političkih nauka Aleksandra Veljović, koja je ponudila pogled na budućnosti parlamentarnog života u Vojvodini i Srbiji.
Na skupu je predstavljena i monografska publikacija „Žene u parlamentarnom životu Vojvodine 1918 – 2018.“ Ovom publikacijom Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je želeo da ponudi sliku učešća žena u javnom i političkom životu Vojvodine. U publikaciji je sadržan spisak svih žena koje su, od kada su izborile biračko pravo, obavljale funkciju poslanica Skupštine AP Vojvodine.
Saopštenje Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana povodom 20. novembra, Međunarodnog dana deteta
Saopštenje Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana povodom 20. novembra, Međunarodnog dana detetaOvogodišnji Međunarodni dan deteta obeležava se širom sveta kao prilika za upućivanje masovnog apela svetskim liderima, kao i svim nosiocima javnih ovlašćenja, da se posvete ostvarivanju ljudskih prava svakog deteta, uz poruku da na tom putu nema mesta bilo kakvom kompromisu.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ovaj povod koristi da podseti javnost da je ostvarivanje, zaštita i unapređenje prava deteta na život, opstanak i razvoj, kao prvog među četiri osnovna principa Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, odgovornost društva u celini. Zato poseban podstrek onima na koje se globalni poziv odnosi daju pojedinci i grupe koji na ovom zajedničkom putu svojim nesebičnim i požrtvovanim altruističkim radom ostalima osvetljavaju pravac kojim se krećemo zajedno. Njihov pojedinačni humanizam kao individualna vrlina, ukazuje i na to da je solidarnost jedna od najvećih vrednosti zajednice i obrazac ponašanja koji vodi ka izjednačavanju svih članova društva.
Povodom Međunarodnog dana deteta, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman dodeliće posebno priznanje za izuzetan doprinos zaštiti i unapređenju ljudskih prava Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka.
Ova svečanost biće upriličena na stručnom skupu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana ''ZDRAVLjE, SAMOPOŠTOVANjE I DOSTOJANSTVO DETETA'' - Podrška deci na bolničkom lečenju, koji će se održati u ponedeljak, 26. novembra 2018. godine u Novom Sadu, u sali na 2. spratu Kulturnog centra Novog Sada, sa početkom u 10:00 časova.
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta nalaže državama članicama da obezbede ostvarivanje prava deteta na uživanje najvišeg ostvarivog zdravstvenog standarda i na kapacitete za lečenje i zdravstvenu rehabilitaciju. S ciljem ostvarivanja ovog prava u punoj meri, neophodno je uvažiti sve specifične okolnosti i obezbediti pristup svim nivoima zdravstvene zaštite u skladu sa najboljim interesom deteta.
Posebnu pažnju zaslužuju deca na bolničkom lečenju, kao specifična osetljiva kategorija. Boravak u bolnici za dete je vrlo često zastrašujuće i traumatično iskustvo, jer deca nisu samo bolesna, ona su i odvojenaod svojih porodica, prijatelja i poznatog okruženja što najčešće doprinosi povećanju stresa. Prepoznavanje značaja pružanja svih vidova podrške deci i članovima njihovih porodica, međusobna saradnja i komunikacija zasnovana na empatiji, uzajamnom poštovanju i poverenju, pružanje mogućnosti za igru, rekreaciju i učenje u skladu s godinama deteta i stanjem u kojem se ono nalazi, od višestruke je važnosti i za dete i za porodicu, posebno u pogledu razumevanja i poštovanja zdravstvenog stanja, razvojnih potreba i dostojanstva svakog pojedinačnog deteta koje se nalazi na bolničkom lečenju.
Pokrajinski zaštitnik građana naglašava važnost sveobuhvatnog pristupa ovom pitanju, kojim se garantuje ostvarivanje prava deteta u punoj meri, u skladu sa Konvencijom.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, uz podršku Kulturnog centra Novog Sada, organizuje stručni skup pod nazivom ''ZDRAVLjE, SAMOPOŠTOVANjE I DOSTOJANSTVO DETETA'' - Podrška deci na bolničkom lečenju.
Ovom prilikom će Pokrajinski zaštitnik građana dodeliti Povelju za izuzetan doprinos zaštiti i unapređenju ljudskih pravaNacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka (NURDOR).
Stručni skup će se održati u ponedeljak, 26. novembra 2018. godine u Novom Sadu, u Klubu ''Tribina mladih'' Kulturnog centra Novog Sada, sa početkom u 10:30 časova.
Vreme za davanje izjava predviđeno je od 10:00 do 10:30 časova, kada će prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, i drugi učesnici odgovarati na pitanja novinara.
Pozivamo medije da o radu stručnog skupa informišu javnost.
Agenda skupa nalazi se u prilogu.
 Agenda stručnog skupa | 234 kB |
U okviru aktivnosti obilaska ustanova domskog smeštaja dece čiji je osnivač AP Vojvodina, sa ciljem uvida u stanje ljudskih prava njihovih korisnika, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je u petak 16. novembra 2018. godine posetio Dom za decu ometenu u razvoju „Kolevka“ u Subotici. Direktor ustanove Nenad Kozomora upoznao je zamenika Pokrajinskog ombudsmana za prava deteta Milana Dakića i njegove saradnice sa radom ustanove i uslovima života korisnika.
Dom je socijalno zdravstvena ustanova koja zbrinjava decu sa smetnjama u razvoju uzrasta od 0 do 26 godina života. U Domu u ovom trenutku zbrinuta su 162 deteta, najmlađi korisnik ima godinu dana, a najstariji 19 godina. Dom pruža i uslugu Dnevnog boravka, a u njemu trenutno boravi 25 korisnika, uslugu Stacionara za majku i dete i uslugu Prihvatne stanice. Uslugom Prihvatne stanice se obezbeđuje privremen smeštaj dece u slučaju hitne potrebe, do iznalaženja trajnijeg rešenja od strane nadležnog organa starateljstva, a koristi se i za zbrinjavanje dece migranata.
U Domu se o deci brine 90 medicinskih sestara, pedijatar, dečji neuropedijatar, dečji psihijatar, fizijatar i stomatolog. Za stručni rad sa decom ometenom u razvoju postoje dva savremeno opremljena kabineta za ranu stimulaciju psihomotornog razvoja: kreativna radionica i senzorna soba. Takođe određen broj dece je uključen i u redovan sistem obrazovanja i vaspitanja.
Ovom prilikom ukazano je i na mnogobrojne projekte koji se planiraju da realizuju u cilju unapređenja života korisnika ustanove. Projekti se odnose na adaptaciju i rekonstrukciju ustanove, odnosno na proširenje kapaciteta ustanove, kao i stvaranju uslova za učenje na daljinu dece koja nisu u mogućnosti da odlaze u školu i na taj način budu uključena u obrazovno-vaspitni rad. Takođe, razgovarano je na temu smeštaja dece u male domske zajednice i o ideji palijativnog zbrinjavanja korisnika ovog doma.