Pokrajinski koordinacioni tim Mreže „Život bez nasilja” održao je u petak, 23. novembra, konferenciju za medije na kojoj je najavljen početak međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” kao i događaji koji će se u okviru iste održati na teritoriji AP Vojvodine. Kampanju obeležava 1700 organizacija u više od 100 država, a počinje 25. novembra na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i završava se 10. decembra na Dan ljudskih prava.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović istakao je da su aktivnosti u okviru kampanje samo deo aktivnosti koje Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman kontinuirano, dakle 365 dana u godini, sprovodi u cilju sprečavanja nasilja u porodici. Svestan da efikasna borba protiv nasilja nije moguća ako ostane na nivou pojedinačnih i izolovanih napora, Pokrajinski ombudsman je 2005. godine uspostavio Mrežu „Život bez nasilja“, kako bi napore različitih institucija povezao, usmerio ka zajedničkom cilju i tako nasilje u porodici, ako ne eliminisao, a ono ga sveo na najmanju meru.

Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za ravnopravnost polova Snežana Knežević istakla je da će će i ove godine – sedmog decembra – baš kao i dvanaest prethodnih godina, biti organizovana konferencije Mreže „Život bez nasilja“. Cilj ovogodišnje konferenciji pod nazivom „Istanbulska konvencija – od zakona do prakse” je da prikaže šta je u Republici Srbiji od stupanja na snagu Istanbulske konvencije do danas učinjeno, kako normativno, tako i u praksi, u cilju prevencije i suzbijanja nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Pored toga, Pokrajinski ombudsman će trećeg decembra, na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, organizovati konferenciju za medije na kojoj će predstaviti rezultate opsežnog istraživanja, koje se tiče reproduktivnog zdravlja žena sa invaliditetom.

Na konferenciji su, pored pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana prof. dr Zorana Pavlovića i zamenice za ravnopravnost polova Snežane Knežević, učestvovale predsednica Odbora za ravnopravnost polova Skupštine AP Vojvodine Ana Tomanova Makanova, koordinatorka Ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine Mia Strajin, pomoćnica pokrajinskog sekretara za ravnopravnost polova u Pokrajinskom sektetarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Svetlana Selaković, i direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Diana Milović.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman danas je Kulturnom centru Novog Sada organizovao Stručni skup: „Zdravlje, samopoštovanje i dostojanstvo deteta – Podrška deci na bolničkom lečenju“. Skup je organizovan s ciljem da se ukaže na značaj celovitog pristupa pravima i razvoju deteta i da doprinos unapređenju prava deteta na uživanje najvišeg ostvarivog standarda zdravlja kako je to propisano Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta.

Prema rečima profesora dr. Zorana Pavlovića, pokrajinskog ombudsmana, na osnovu iskustva Pokrajinskog zaštinika građana u oblasti prava deteta na zdravstvenu zaštitu, deca na bolničkom lečenju prepoznata su kao posebno ranjiva grupa. „Boravak u bolnici za dete može biti zastrašujuće, traumatično iskustvo, jer deca nisu samo bolesna, ona su i odvojena od svojih porodica, prijatelja i poznatog okruženja. Stoga je, radi punog ostvarivanja prava deteta i poštovanja njegovog ličnog dostojanstva, i u uslovima bolničkog lečenja, neophodno obezbediti svaki vid podrške deci i članovima njihovih porodica, međusobnoj saradnji i komunikaciji zasnovanoj na empatiji, uzajamnom poštovanju i poverenju, pružanje mogućnosti za igru, rekreaciju, učenje i izražavanje mišljenja u skladu s godinama deteta i stanjem u kojem se ono nalazi.“

Zamenik Pokrajinskog ombudsmana za prava deteta Milan Dakić prezentovao je preliminarne rezultate istraživanja o obezbeđivanju pratnje deci na stacionarnom lečenju, ukazavši na to da se ovo pravo deteta različito ostvaruje u bolnicama u AP Vojvodini, kao i da je neujednačena praksa bolnica u pogledu obezbeđivanja mogućnosti da roditelji oba pola budu u pratnji detetu na bolničkom lečenju.

Da bi istakao značaj holističkog pristupa zaštiti, ostvarivanju i unapređenju prava deteta, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman okupio je na skupu stručnjake iz zdravstvenog, socijalnog i obrazovnog sistema koji su iz različitih uglova govorili o aktivnostima i podršci deci na bolničkom lečenju. Na Skupu su, uz pokrajinskog ombudsmana profesora Pavlovića i zamenika Pokrajinksog ombudsmana Milana Dakića, govorili predstavnici Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine - Dr Jovanka Kolarović, načelnica Odeljenja za hematologiju, Dr Tatjana Kisić, psihološkinja i Tatjana Manojlović, vaspitačica sa Odeljenja za dečju psihologiju, socijalnu, pedagošku i preventivnu delatnost, Mirjana Kojić Pilipović, socijalna radnica Centra za socijalni rad Grada Novog Sada, Zoran Aleksić, direktor OŠ "Dragan Hercog" Beograd, Neda Piljić - predstavnica roditelja dece obolele od raka.

Učesnici Skupa više puta u toku izlaganja naglašavali su značaj aktivnosti, rada i podrške koju zdravstvenim institucijama, zaposlenima, a pre svega deci na bolničkom lečenju i njihovim roditeljima, pruža Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR). Sa željom da poseban podstrek da onima koji kao pojedinci i grupe svojim nesebičnim i požrtvovanim altruističkim radom ostalima osvetljavaju pravac kojim se krećemo zajedno, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman dodelio je priznanje u vidu Povelje za unapređenje ljudskih prava upravo Udruženju NURDOR.

Joland Korora, predsednica Upravnog odbora Udruženja NURDOR zahvalila se Pokrajinskom ombudsmanu na podršci i prepoznavanju značaja rada udruženja. Kako je navela: "Od danas Ombudsman i Nurdor su tim koji čine mala grupa ljudi, ali koji će udruženim snagama činiti velike stvari“. Tom prilikom predsednica Udruženja dodelila je dr Jovanki Kolarović Povelju o pravima dece u bolnici za doprinos u radu sa decom koja su na bolničkom lečenju.

Pokrajinski ombudsman profesor Pavlović u zaključnim zapažanjima istakao je potrebu za pružanjem podrške i zaposlenima u zdravstvenoj zaštiti, kao i unapređenja položaja zaposlenih u socijalnoj zaštiti. Uz to, ukazao je na to da i deci koja pohađaju srednje škole mora biti obezbeđeno pravo na obrazovanje u okolnostima bolničkog lečenja, postavio je pitanje istinske podrške roditeljima i skrenuo pažnju na to da smo svi odgovorni za položaj i unapređenje prava deteta i da nije na organizacijama civilnog društva da rešavaju probleme, već da je neophodno da odgovorni organi i institucije kreiraju sistemska rešenja.

Veoma je važno da se u okviru obeležavanja stogodišnjice prisajedinjenja Srema, Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji posebna pažnja posveti ženama, učesnicama Velike narodne skupštine, jer su te žene svojim delovanjem počele da menjaju tradicionalni svet u čijoj javnoj sferi nije bilo prostora za žene – izjavila je Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije na svečanom skupu koji je, u organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, danas upriličen u velikoj sali Skupštine AP Vojvodine.

Skup je organizovan u okviru jubileja stogodišnjice od održavanja Velike narodne skupštine, na kojoj je doneta istorijska odluka o prisajedinjenju, a u čijem je radu učestvovalo i sedam žena – Milica Tomić, Marija Jovanović, Mara Djorđević Malagurski, Manda Sudarević, Anastazija Manojlović, Olga Stanković i Katica Rajčić.

Podsećajući učesnike prigodnog skupa da je u radu Velike narodne skupštine učestvovalo 757 delegata, Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, je istakao da je učešće žena u radu skupštine imalo veliki simbolički značaj.

„Ako su odluke Velike narodne skupštine izraz prava na samooprdeljenje, onda realizacija tog prava nije moguća ni bez učešća žena, ni bez prava žena, u svemu jednakih sa pravima muških članova društva“.
U novonastaloj državi prava žena se, na žalost, nisu nalazila na vrhu političke agende. Nova država je, po rečima pokrajinskog ombudsmana, bila izrazito heterogena zajednica, u kojoj su, u različitim socio- kulturnim prostorima, delovali različiti pravni sistemi, koji su favorizovali prava muškaraca u odnosu na prava žena. Ako su želele da se uključe u javni i politički život žene su nailazile na otpor i brojne prepreke, ali ni u takvim uslovima potraživanja žena za jednakošću i političkim pravima nisu zamirala.

Posle Drugog svetskog rata i 28. godina nakon održavanja Velike narodne skupštine žene su izjednačene sa pravima muškaraca, što je bio ogroman korak napred, u odnosu na prethodni period. Žene su, naglasio je prof. Pavlović, ušle u skupštine, od lokalnih preko republičkih do savezne, ali ne u procentu koji je odgovarao njihovom učešću u strukturi stanovništva.

U cilju povećanja broja žena u parlamentu, posle dvehiljadite godine uvedene su kvote, privremene afirmativne mere koje su trebale da raspodelu poslaničkih mandata usmere u pravcu rodne ravnopravnosti.

„Međutim, ono što je učinjeno i što je jedan od veoma važnih rezultata borbe politička prava žena je“, po rečima Zorana Pavlovića, pokrajinskog ombudsmana, „ slamanje otpora i dekonstrukcija predrasuda koji su od politike činili sferu u kojoj su se suvereno mogli esponirati samo muškarci. Parlament sastavljen od muških i ženskih poslanika šalje poruku da su žene politički vredne isto kao i muškarci. Pored toga, prisustvo žena jača legitimitet parlamenta i njegovu osetljivost na potrebe, interese i zahteve koji dolaze iz dubine društva“.

Učesnicima skupa obratile su se i Ljubica Otić, muzejska savetnica, Biljana Šimunović Bešlin, profesorica Filozofskog fakulteta, Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacinalne manjine, Zorica Mršević, naučna savetnica i Stojanka Lekić, poslanica u Skupštini Vojvodine, koje su govorile o počecima organizovanja ženskog pokreta, pravu glasa, o ženama učesnicama Velike skupštine, kvotama, osnivanju i radu ženske parlamentarne mreže.

Priliku da se učesnicima skupa obrate imale su i Verona Adam Bokroš, prva žena predsednica Skupštine AP Vojvodine, Simonida Djurić, potomkinja Milice Tomić Miletić, kao i studentkinja Fakulteta političkih nauka Aleksandra Veljović, koja je ponudila pogled na budućnosti parlamentarnog života u Vojvodini i Srbiji.

Na skupu je predstavljena i monografska publikacija „Žene u parlamentarnom životu Vojvodine 1918 – 2018.“ Ovom publikacijom Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je želeo da ponudi sliku učešća žena u javnom i političkom životu Vojvodine. U publikaciji je sadržan spisak svih žena koje su, od kada su izborile biračko pravo, obavljale funkciju poslanica Skupštine AP Vojvodine.