Vesti
Porodica deli sudbinu društva. Periodi kriza, naročito tako dugotrajnih kriza, kao u slučaju naše zemlje, direktno se odražavaju na funkcionisanje porodice. Borba za oskudne resurse, kakvo je zaposlenje, odražava se i na odnose unutar porodice, u kojoj onda, umesto odnosa zasnovanih na uzajamnom poštovanju i ravnopravnom dostojanstvu, umesto sigurnog utočišta i prostora dobrobiti (ekonomske, socijalne, kulturne, lične…), porodica postaje nesigurno i nebezbedno mesto u kom jačaju autoritarni obrasci u odnosima u čijoj je osnovi neravnopravna raspodela moći. Široko rasprostranjeno nasilje u porodici i u društvu najbolje ilustruje navedeno. Podaci koje Pokrajinski zaštitnik građana već 10 godina prikuplja od institucija nadležnih za postupanje u slučajevima porodičnog nasilja, potvrđuju, iz godine u godinu, da su žene i deca u 90 odsto slučajeva žrtve. Nastojanja države i institucija da rešavaju problem nasilja u porodici, primetna su, ali daleko od toga da daju zadovoljavajuće rezultate. Na osnovu podataka institucija, Pokrajinski ombudsman uočio je da sam početak primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici doprineo vidljivosti i zaštiti žena žrtava nasilja u porodici, a da su deca ona koja su nevidljiva i nezaštićena. Istovremeno, u postupcima Pokrajinskog ombudsmana u vezi sa zaštitom dece od vršnjačkog nasilja, najčešće budu utvrđeni propusti u postupanju nadležnih organa, a neretko se dešava da roditelji, nezadovoljni i razočarani u institucije, objave slučaj u medijima, čime sami doprinose daljem riziku deteta od nasilja i izlažu ga retraumatizaciji.
U društvenim okolnostima u kojima vlada nesigurnost, a sam sistem nije krojen po meri porodice, ova važna društvena zajednica izložena je i drugim rizicima, počev od teškoća u vezi sa zadovoljavanjem osnovnih egzistencijalnih potreba svojih članova, preko problema u ostvarivanju prava na kvalitetnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje i rad, pa sve do toga da i zaposleni roditelji teško uspevaju da usklade svoje porodične i profesionalne obaveze, a mladi odrasli članovi odlažu zasnivanje svoje porodice. Izazovi su utoliko veći ukoliko je reč o samohranim i jednoroditeljskim porodicama, staračkim domaćinstvima, materijalno i socijalno ugroženim porodicama, migrantskim i izbegličkim porodicama.
Danas je u našem društvu posebna pažnja posvećena demografskom padu stanovništva, a država je prošle godine usvojila nov Zakon o podršci porodici sa decom. Usklađivanje rada i roditeljstva, odnosno porodičnog i profesionalnog života, bilo je polazna osnova za donošenje ovog zakona, jer se bez sistemske podrške roditeljima ne može očekivati povećanje nataliteta. Kao najznačajnija novina zakona ističe se uvođenje novog prava na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta, koje će omogućiti većem broju žena da po prvi put ostvare prava na finansijsku podršku u periodu po rođenju deteta. Međutim, povremena i jednokratna novčana sredstva nisu dovoljne, potrebne su korenite promene u svim segmentima društvenog života usmerene na osnaživanje roditelja i radno sposobnih članova porodice. Neke od mera koje bi tome doprinele su uvođenje fleksibilnog radnog vremena, pružanje podrške roditeljima u obezbeđivanju odgovarajuće nege i zdravog razvoja njihove dece, otvaranje većeg broja predškolskih ustanova i programa za rad s decom i podršku porodici, promovisanje većeg stepena uključivanja očeva u brigu o deci i ravnopravnog učešća muškaraca i žena u porodičnim obavezama, uključujući i brigu o starijim članovima porodice, kao i jačanje kapaciteta institucija za zaštitu dece od neadekvatnog roditeljskog staranja.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 1993. godine rezoluciju kojom je 15. maj proglasila Svetskim danom porodice. Od tog dana, širom sveta ovaj datum se obeležava s ciljem da se ukaže na značaj i poveća znanje o socijalnim, ekonomskim i demografskim procesima koji utiču na porodicu i porodične vrednosti.
Profesor dr Zoran Pavlović, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, primio je danas prvu grupu studenata Pravnog fakulteta za pravosuđe i privredu iz Novog Sada, koji će, u idućih pet radnih dana, u instituciji ombudsmana obavljati praktičnu nastavu.
Tokom praktične nastave studenti će biti u prilici da teorijsko znanje stečeno na fakultetu upotpune uvidom u praktičan rad institucije ombudsmana.
Zaposleni u ombudsmanu upoznaće studente sa Pokrajinskom skupštinskom odlukom o Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu, sa organizacijom institucije, njenim nadležnostima, konkretnim postupanjem po pritužbama, istraživanjima, saradnjom sa nevladinim organizacijama i institucijama koja se bave zaštitom ljudskih prava, kao i sa odnosom institucije i medija.
Tokom izvođenja praktične nastave mentor studentima će biti Aniko Širkova, zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.
Pokrajinski zaštitnik građana prof. dr Zoran Pavlović sa zamenikom za zaštitu prava deteta Milanom Dakićem i saradnicama, razgovarao je danas, u prostorijama institucije, sa direktorom kancelarije UNICEF-a u Srbiji Michel Saint-Lot i specijalistkinjom za prava deteta u kancelariji UNICEF-a u Srbiji Aleksandrom Jović. Na sastanku je bilo reči o aktivnostima ovih dveju institucija u oblasti zaštite prava deteta i mogućnostima za dalju zajedničku saradnju na unapređenju položaja i zaštite prava deteta.
U organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana juče je u Novom Sadu održan redovan sastanak mreže „Život bez nasilja“ na kome se razgovaralo o realizaciji aktivnosti koje su dogovorene krajem 2017. godine, kao i o daljim aktivnostima i efikasnijoj saradnji članica Mreže.
U svojoj pozdravnoj reči, pokrajinski zaštitnik građana prof. dr Zoran Pavlović naglasio je važnost multisektorskog pristupa u prevenciji nasilja i potrebu da zajedničko učešće svih relevantnih aktera u sprečavanju i zaštiti od nasilja u porodici bude vidljivije.
Na sastanku je dogovoreno da u rad Mreže treba uključiti i novinare i raditi na jačanju kapaciteta studenata i studentkinja žurnalistike, kako bi se izveštavanje o nasilju u porodici odvijalo u skladu sa etičkim kodeksom i u cilju što potpunijeg informisanja javnosti o radu Mreže. Uz to, zaključeno je da je potrebno da se osobama s oštećenjem sluha učine dostupnijim informacije o radu Mreže, da se izgradi efikasan i pouzdan sistem evidentiranja slučajeva nasilja u porodici, da se organizuju dodatne i kontinuirane edukacije za pripadnike sudske vlasti, a predložen je i dodatni rad na jačanju multisektorske saradnje i organizovanje okruglog stola o radu Mreže.
Sa ciljem da se organizuju susreti sa predstavnicima lokalnih institucija i ojačaju strukture koje postupaju u slučajevima nasilja, predloženo je da naredni sastanak Koordinacionog tima mreže „Život bez nasilja“ bude održan izvan Novog Sada, u jedinicama lokalne samouprave koje nemaju lokane ombudsmane.
Redovnom sastanku mreže „Život bez nasilja“, uz pokrajinskog ombudsmana prof. dr Zorana Pavlovića, zamenicu pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Snežanu Knežević i saradnice ove institucije, prisustvovali su: Sonja Gavrilović iz Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu; Mirjana Antić iz Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama; Sonja Mihajlović i Vesna Vlaisavljević iz Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i rodnu ravnopravnost; Gorana Kukobat i Vojin Jovančević iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine – nacionalne zajednice; Biljana Delić iz Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i Radmila Stikić iz Pokrajinskog sekretarijata za finansije kao i Marina Vukotić i Anđelija Djolović iz Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu, Katarina Krajnović iz Zavoda za ravnopravnost polova, Ana Tomanova Makanova iz Odbora za ravnopravnost i kao gost sudija Olivera Pejak Prokeš iz Apelacionog suda u Novom Sadu.
Danas je u Novom Sadu, u organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, održan stručni skup pod nazivom „Deca i mediji“.Organizacijom ovog skupa, pokrajinski ombudsman želeo je doprinese većoj vidljivosti, celovitijem predstavljanju i kvalitetnijoj obradi medijskih sadržaja koji se odnose na decu.
Skup „Deca i mediji“ bio je strukturisan u dve tematske celine. U okviru prvog bloka učesnici su referirali o pravu deteta u kontekstu medijskog izveštavanja, dok je u okviru druge celine njihova pažnja bila fokusirana na reč medija i odgovor institucija.
U uvodnom izlaganju pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, prof. dr Zoran Pavlović, istakao je važnost teme skupa, skrenuvši pažnju i na ulogu roditelja kao socijalizatora koji pomažu deci pri vrednovanju medijskih sadržaja, razumevanju moralne pouke, te pri stvaranju kritičke svesti o tim sadržajima. Odnos društva prema deci zavisi i od predstavljanja dece u medijima. Privatnost i dostojanstvo deteta mora biti zaštićeno, a obaveza novinara da poštuje etički kodeks postoji, čak i kada su izloženi pritiscima, naglasio je pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, prof. dr Zoran Pavlović. On je dalje ukazao i na potrebu ostvarivanja prava deteta da budu informisana, te da javno iskažu svoje mišljenje. Profesor je izlaganje završio isticanjem važnosti medija kako za unapređivanje i zaštite dečjih prava, tako i za rad pokrajinskog ombudsmana, s obzirom na to da izveštavanjem o kršenju prava deteta, mediji pružaju priliku i ombudsmanu da pokrene istragu i dečija prava učini efikasnim i funkcionalnim konceptom.
Tokom prve tematske celine ukazano je na to da je vidljivost dece u medijima veoma slaba, što znači da mediji ne pridaju veliki značaj temama vezanim za populaciju najmlađih. Pored toga, ne pokazuju uvek ni onu vrstu profesionalne i etičke osetljivosti, kojom se štite interesi dece i uvažava njihov dignitet. U medijima deca se često predstavljaju kao žrtve nasilja, a veoma retko kao ravnopravni učesnici u javnom životu, koji imaju i svoje stavove, i pravo da ih izraze. Poštovanje mišljenja deteta – pravo na participaciju, iako predstavlja jedan od osnovnih principa Konvencije o pravima deteta, u medijskom prostoru i dalje je ograničeno. Tokom druge tematske celine na kojem su izlagali predstavnici medija i institucija (centar za socijalni rad, policija, sud itd.) bilo je reči o potrebi za edukacijom novinara i profesionalaca o pravima deteta. Od predstavnika medija, mogli su se čuti i primeri pozitivne prakse koji se tiču odnosa dece i medija, formiranju njihovih stavova, te o uključivanju mladih u kreiranjemedijskih sadržaja.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, na osnovu izlaganja i diskusije formulisaće zaključke i preporuke, koje će dalje uputiti nadležnim organima. Tekstovi izlagača biće objavljeni u posebnoj publikaciji.
Uz zaposlene u Pokrajinskom ombudsmanu, na skupu su učestvovali i predstavnici Unicefa, Pravosudne akademije, Univeziteta, sudova, tužilaštava, Radio-televizije Vojvodine, Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, Regulatornog tela za elektronske medije, lista Politika, Instituta za mentalno zdravlje, Policijske uprave Novog Sada i Centra za socijalni rad iz Sombora.
