Vesti
Srbiju, kao ni ostale zemlje koje su geografski pozicionirane duž balkanske rute, nije mimoišao veliki migrantski talas, koji je od Bliskog istoka krenuo ka zapadnoj Evropi i otvorio pritom čitav niz pitanja – moralnih, političkih, ekonomskih, kulturnih, pravnih, zdravstvenih, humanitarnih, bezbednosnih.
Na neka od ovih pitanja pokušali su da odgovore učesnici međunarodne konferencije koju su, krajem aprila, na Paliću organizovali Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Institut za međunarodnu politiku i privredu iz Beograda, uz podršku fondacije Hans Zajdel u Srbiji i Crnoj Gori.
U zborniku, koji je prošle nedelje izašao iz štampe, radovi učesnika konferencije su podeljeni u šest tematskih oblasti: Uzroci migrantske krize, Pravni okviri za rešenje krize, Društvene i ekonomske posledice migrantske krize, Od nemila i nedraga – status ili bezbednost, Mediji i migrantska kriza, te Odgovori na „seobu naroda” u Evropu.
Zbornik su uredili dr Slobodan Janković, prof. dr Zoran Pavlović i Dragana Dabić.
U javnom mnenju migrantska kriza se najčešće svodi na bezbednosni problem. Ta pojednostavljena i u dobroj meri ikrivljena percepcija posledica je loših ekonomskih prilika, nedovoljne obaveštenosti, predrasuda, nesigurnosti, straha i drugih faktora. Posebna vrednost zbornika je u tome što čitaocu nudi obuhvatniji uvid u kompleksnu prirodu migrantskog problema.
Imajući u vidu i iskustvo Zapadnog Balkana iz poslednje decenije XX veka, zbornik provocira misao da bi svako od nas, u datom trenutku, mogao postati migrant. Podsećanje na tu mogućnost trebalo bi da doprinese većoj empatiji prema ljudima koji su spas od nesreće potražili daleko od svog doma.
Instituciju Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana danas je posetio njegova ekselencija ambasador Sem Fabrici, novi šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. Sastanak je upriličen u okviru prve posete ambasadora Fabricija Novom Sadu od njegovog stupanja na ovu dužnost, tokom koje je posetio i druge pokrajinske i gradske institucije.
Prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman upoznao je ambasadora Fabricija sa istorijatom i redovnim aktivnostima institucije na čijem je čelu i izneo svoju ocenu opšteg stanja ljudskih prava u Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Posebna tema bile su dosadašnje aktivnosti i mere koje je institucija Pokrajinskog ombudsmana, koja ove godine obeležava 15 godina od osnivanja, preduzela u oblasti zaštite manjinskih prava i sloboda.
Na sastanku je ukazano na planove Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, pre svega u vidu angažovanja na unapređenju dostupnosti besplatne pravne pomoći pripadnicama i pripadnicima najranjivijih društvenih grupa, jednom od ustavom zajemčenih prava na čiju nejednaku mogućnost ostvarivanja u AP Vojvodini je ova institucija već ukazivala u svojim istraživanjima iz 2011. i 2013. godine. Zaključeno je da su planirane aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i u drugim oblastima rada institucije, poput zaštite manjinskih prava, jednako u skladu sa ciljevima zacrtanim u pretpristupnim pregovaračkim poglavljima 23 i 24 u okviru procesa integracija Republike Srbije u EU, što ovu instituciju čini važnim i prirodnim partnerom na tom putu.
Predstavnici Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana učestvovali su na predstavljanju Posebnog izveštaja Zaštitnika građana o savetima za međunacionalne odnose, koje je održano 8. septembra 2017. godine u Palati Srbija u Beogradu.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je u petak, 15. septembra održao sastanak Koordinacionog tima mreže „Život bez nasilja” AP Vojvodine. Koordinacioni tim okuplja pokrajinske institucije i vodi računa o saradnji i razvoju mreže za prevenciju nasilja u porodici. Osim što razmatra različite aspekte angažovanja institucija u vezi sa prevencijom i suzbijanjem nasilja u porodici, ovaj tim svake godine učestvuje i u svetskoj kampanji „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”.
Sastanku su, pored prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, zamenice za ravnopravnost polova Snežane Knežević i savetnica u instituciji, prisustvovali iprof. dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost i pomoćnica Nela Milišić, pokrajinska sekretarka za finansije Smiljka Jovanović i njena zamenica Željka Milošević, Tatijana Grnčarski, direktorka Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu sa saradnicom Marinom Vukotić, Svetlana Selaković, pomoćnica pokrajinskog sekretara za demografiju i ravnopravnost polova, kao i savetnice u oblasti socijalne zaštite Vesna Vlaisavljević i Sonja Mihajlović. Predstavnice Ženske parlamentarne mreže Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Stojanka Lekić, Maja Sedlarević, Lenka Erdelj i Mia Strajin takođe su prisustvoale sastanku, kao i predsednica skupštinskog Odbora za ravnopravnost polova Ana Tomanova Makanova, savetnica u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Biljana Stanković i saradnica u Zavodu za ravnopravnost polova Katarina Krajnović.
Sastanak je bio posvećen planiranim aktivnostima institucija u vezi sa zaštitom od nasilja u porodici, problemima koji postoje u pojedinim sistemima i idejama za nastavak saradnje. Dogovoreno je da će Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman organizovati sastanak sa pokrajinskim rodnim mehanizmima kako bi se razgovaralo o njihovom položaju i mogućnostima napretka. Poseban skup biće posvećen i postupanju centara za socijalni rad u slučajevima porodičnog i rodno zasnovanog nasilja i položaju zaposlenih u sistemu socijalne zaštite. Imajući u vidu da je jedna od aktivnosti Koordinacionog tima usaglašavanje aktivnosti svih institucija u okviru svetske kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, naredni sastanak ovim povodom biće organizovan polovinom oktobra, kada će biti dogovorene konkretne aktivnosti i njihov raspored tokom kampanje.
„Nasilje u porodici nije lična stvar. Porodica koja trpi nasilje je porodica bez srećnih članova. Specifičnost nasilja u porodici je to što je ono najčešće rodno zasnovano. Osim žena, ono se proširuje na decu, na starije članove porodice, na školu, na zajednicu. Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana stoga smatra da je u cilju prevencije ove vrste nasilja žrtvama potrebno obezbediti jednostavan, neposredan pristup službama pravne pomoći, a nadležne institucije i mehanizme podrške učiniti što funkcionalnijim,” bile su uvodne reči prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana na otvaranju današnjeg Kolegijuma ove institucije pod nazivom „Nasilje u porodici iz ugla ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih prava”.
Kolegijum Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana predstavlja mehanizam putem kog izabrana lica i zaposleni u ovoj instituciji zajednički razmatraju aktuelna pitanja u oblasti ljudskih prava. Sastancima Kolegijuma neretko prisustvuju i gosti iz organa uprave, ustanova i organizacija koje se bave ostvarivanjem, zaštitom i unapređenjem ljudskih prava na teritoriji AP Vojvodine.
Polazeći sa stanovišta da je nasilje u porodici, koje je često rodno zasnovano, jedna od najnegativnijih pojava u savremenom društvu i za svaku osudu, današnji Kolegijum održan je u nastojanju da se putem razmene iskustava i znanja usmerenih ka unapređenju postupanja institucija po pitanju prevencije situacija koje nastaju kao posledica rodno zasnovanog, odnosno nasilja u porodici.
O ovim temama iz raznih uglova govorile su Danica Todorov, stručnjakinja u oblasti rodne ravnopravnosti, Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije, dr Zorica Mršević iz Instituta društvenih nauka i dr Ksenija Djurić Atanasijeski, stručnjakinja u oblasti rodne ravnopravnosti sa Vojne akademije Univerziteta odbrane u Beogradu. Izlaganja uvodničarki odnosila su se na odgovor sistema na situacije porodičnog i rodno zasnovanog nasilja, položaj žene u postupcima pred institucijama, femicidu kao posledici rodno zasnovanog nasilja i pozitivnom pristupu rodnoj ravnopravnosti kao društvenom procesu. Zapažanja pokrajinske mreže „Život bez nasilja”, kojom Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman koordinira već trinaestu godinu, iznela je Snežana Knežević, zamenica za ravnopravnost polova u ovoj instituciji.
U diskusiji tokom Kolegijuma učestovale su i Snežana Sedlar, potpredsednica Skupštine APV i članica Odbora za ravnopravnost polova, kao i Svetlana Selaković, pomoćnica pokrajinskog sekretara za demografiju i ravnopravnost polova. Potpredsednica Snežana Sedlar u diskusiji je naglasila dosadašnju izuzetnu saradnju Skupštine AP Vojvodine i Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, posebno u okviru mreže „Život bez nasilja”. Pomoćnica pokrajinskog sekretara Svetlana Selaković ukazala je na dosadašnje aktivnosti Pokrajinskog sekretarijata usmerene ka prevenciji nasilja u porodici, kao i okolnosti pod kojima se trenutno sprovode projekti u sektoru ravnopravnosti polova, od kojih najviše zabrinjava činjenica da se, uprkos nedostatku stručnih zaposlenih u ovom sektoru i nemogućnosti zapošljavanja novih kadrova, sprovode sve planirane aktivnosti u tekućoj godini.
Kolegijumu su prisustvovale i mr Svetlana Babić, koordinatorka Ženske parlamentarne mreže, Stojanka Lekić, predsednica Odbora za sport i omladinu Skupštine APV, Nada Milanović, zamenica predsednice Odbora za ravnopravnost polova Skupštine APV, pokrajinske poslanice Jelena Jovanović iRajka Lučar. Uz Zoranu Antonijević, savetnicu za rodnu ravnopravnost u Misiji OEBS u Srbiji, zamenike i zaposlene u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu, među prisutnima su bili i predsednik Udruženja lokalnih ombudsmana Srbije i zaštitnik građana Opštine Bačka Topola Miladin Nešić, Čarna Petričević, zaštitnica građana Grada Sombora i njena zrenjaninska koleginica Ana Kovački. Gosti Kolegijuma bili su i studenti Pravnog fakulteta Univerziteta Privredna akademija Novi Sad, koji će svoju stručnu praksu obavljati u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu.
Nakon dve žustre diskusije o načinu funkcionisanja mehanizama zaštite osoba koje su doživele nasilje, potrebi i mogućnosti za efikasnijim - blagovremenim i adekvatnim - kažnjavanjem njegovih počinilaca, kao i detabloidizacijom ove teme u medijima, na Kolegijumu je zaključeno da je potrebno da se sve institucije nadležne i odgovorne za postupanje u slučajevima nasilja u porodici založe za to da što pre bude donet Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Polazeći od članova 67 i 69 Ustava Republike Srbije, kojima se građanima jemči besplatna pravna pomoć, kao i pomoć u oblasti socijalne zaštite, zaključeno je i da je potrebno da se nadležni Pokrajinski sekretarijat kadrovski osnaži kako bi nesmetano mogao realizovati i aktivnosti u oblasti prevencije nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja, kao i edukacije zaposlenih u pokrajinskim organima koji vrše inspekcijski nadzor svih organa nadležnih za postupanje u slučajevima sa elementima nasilja u porodici. Edukacija o nasilju u porodici potrebna je i svim zaposlenima u centrima za socijalni rad koji rade sa strankama kako bi bili u mogućnosti da uoče osobe koje su ga iskusile i da im na pravilan način pruže podršku. Naposletku, učesnice i učesnici današnjeg Kolegijuma pozvali su sva državna i strukovna tela nadležna za praćenje rada medija da preuzmu svoj deo odgovornosti i aktivnije se angažuju ne samo po pitanju kažnjavanja onih koji na senzacionalistički i društveno nekonstruktivan način izveštavaju o nasilju u porodici, nego i na zagovaranju edukacije javnosti od strane medija o tome kako se ova vrsta nasilja može prepoznati i prevenirati, naročito putem naglašavanja pozitivnih primera osoba koje su izašle iz kruga nasilja u porodici.
