Vesti
Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman prof. dr Zoran Pavlović uručio je danas predsedniku Skupštine AP Vojvodine Ištvanu Pastoru Godišnji izveštaj o radu za 2017. godinu.
Na sastanku je dogovoreno da će se, u skladu sa skupštinskom procedurom i rokovima, ovaj Izveštaj naći pred poslanicima pokrajinskog parlamenta na prvom narednom zasedanju Skupštine APV.
Ombudsman Pavlović je na sastanku predstavio ključne elemente Izveštaja o radu, naglasivši da je tokom 2017. godine ova institucija nakon nekoliko godina pauze pristupila organizovanju međunarodnih naučnih konferencija, a da je kao inovacija u radu uvedena organizacija stručnih skupova o aktuelnim temama i problemima. Sve ovo je, naglasio je Pavlović, snažno doprinelo povećanju vidljivosti institucije Ombudsmana kod građana i podizanju kvaliteta rada.
Predsednik Pastor naglasio je dobru saradnju Ombudsmana i Skupštine AP Vojvodine, koja je rezultovala i seminarom o ljudskim pravima za pokrajinske poslanike, kao i drugim zajedničkim aktivnostima.
U skladu sa Pokrajinskom skupštinskom odlukom o Pokrajinskom zaštitniku građana-ombudsmanu, Pokrajinski ombudsman podnosi Skupštini APV redovan godišnji izveštaj o radu najkasnije do 31. marta, a u kojem se navode podaci o aktivnostima ove institucije za prethodnu godinu.
Izvor: Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine
I ovogodišnji Međunarodni dan žena dočekujemo bez novog zakona o rodnoj ravnopravnosti, ali zato suočeni sa novim i veoma zabrinjavajućim talasom nasilja. Od početka godine do danas u Srbiji je ubijeno devet žena.
Nasilje nad ženama samo je jedan od problema na koji Pokrajinski ombudsman godinama fokusira pažnju javnosti. Pored ovog, postoji i niz drugih problema koje treba energično rešavati, kao što su nejednakost u zaradama za jednaki rad, asimetrija u vlasničkim pravima, nedovoljna zastupljenost žena u izvršnoj vlasti, uslovljavanje prava, seksizam, diskriminacija i drugi.
Po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, na Međunarodni dan žena treba podsećati zbog njegovog emancipatorskog sadržaja. Zahtevi koje su ispostavljale žene nikada se nisu svodili samo na ekonomska prava - na bolje radne uslove, kraće radno vreme i veće plate, nego i na pravo glasa. I ne samo na prava žena, nego i na zabranu eksploatacije dečijeg rada. Solidarnost na koju su se pozivale žene u borbi za svoja, ali i prava drugih potisnutih i marginalizovanih grupa, jedna je od pretpostavki uspešne borbe za rodnu ravnopravnost.
Ideja da su sva ljudska bića jednaka u dostojanstvu i ljudskim pravima znači da svako od nas može doprineti unapređenju jednakosti. A kako ličnosti iz sveta filma, muzike i sporta mogu doprineti rodnoj ravnopravnosti govoriće se danas u Jugoslovenskoj kinoteci, na skupu kojim simbolički započinje realizacija projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“.
Skupu će prisustvovati i Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova, a prisutnima će se obratiti Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji i Sabin Frejzer, zamenica regionalne direktorke UN Women iz Instanbula.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman učestvovao je dana 27. februara 2018. godine na Međunarodnoj konferenciji održanoj u Novom Sadu, pod nazivom „Da završetak života bude dostojanstven kao i njegov početak“. Na Konferenciji su predstavljena strana i domaća iskustva u pružanju palijativne nege i zbrinjavanja neizlečivo obolelih pacijenata u cilju pružanja fizičke emotivne, socijalne i duhovne podrške ovim licima, a u želji da se oslobode od bola, te da im se omogući dostojanstven život i mir.
Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman prof.dr Zoran Pavlović je u svom obraćanju upoznao prisutne sa istraživanjem koje je institucija Pokrajinskog zaštitnika građana-ombudsmana sprovela tokom 2015. godine o palijativnoj nezi pacijanata, a osvrnuo se i uopšteno na stanje u zdravstvu na teritoriji AP Vojvodine. Posebno je iskazao brigu za stanovništvo seoskih naselja, koje često nema obezbeđenu ni primarnu zdravstvenu zaštitu, naglašavajući da će ovom pitanju institucija posebno posvetiti pažnju u narednom periodu, kao i da će permanentno raditi na podizanju svesti javnosti o potrebi uvođenja palijativne nege. Stim u vezi istakao je da je potrebno kod mladih ljudi podizati svest o brizi za najstarije sugrađane, a što će dovesti do većeg broja volontera koji će biti na usluzi i pomagati starijima i lekarima u nekom budućem programu palijativnog zbrinjavanja. Ombudsman je istakao da je na nivou države usvojena strategija o palijativnom zbrinjavanju, ali da ona još uvek nije zaživela u celosti.
Nakon prof. dr Zorana Pavlovića prisutnima su se obratili zaposleni u Belhospisu, specijalizovanoj, dobrotvornoj organizaciji za pružanje usluga palijativnog zbrinjavanja pacijenata na teritoriji Beograda. Prisutnima je kroz dijalog približen značaj palijativnog zbrinjavanje teško bolesnih pacijenata. Takođe, istaknuto je da pružanje palijativne nege treba da omogući pacijentima obolelim od neizlečivih bolesti dostojanstven život, kao i život bez bola.
O austrijskom sistemu palijativnog zbrinjavanja govorio je Johan Baumgartner (Johan Baumgartner) – potpredsednik austrijskog saveza hospisa (Hospiz Austria) zadužen za palijativnu negu u austrijskoj oblasti Štajerskoj, kao i iskustvima i brojnim problemima sa kojima su se suočavali na putu uvođenja istog. Naveo je da su u Austriji prve palijativne institucije osnovane pre dve decenije, a pre 14 godina doneti su standardi po pitanju palijativnog zbrinjavanja na nivou Austrije.
Mađarski sistem palijativnog zbrinjavanja predstavila je Judit Šafer (Judith Schaffer) – potpredsednica mađarskog saveza za palijativno zbrinjavanje. Ona je istakla da je austrijski model daleko napredniji od mađarskog, ali da je mađarski nešto na šta bi naša zemlja mogla da se ugleda. Usluge palijativnog zbrinjavanja u ovoj zemlji zakonski su regulisane i organizovane u domovima pacijenata, u zdravstvenim ustanovama i institucijama za negu belesnika.
Predstavnici Doma Zdravlja „Novi Sad“ izneli su podatak da se svake godine oko hiljadu bolesnika na teritoriji Grada Novog Sada nađe u terminalnoj fazi bolesti i kojima je potrebna palijativna nega. Na teritoriji Grada Novog Sada, ali ni na teritoriji Vojvodine ne postoji hospis koji bi preuzeo brigu o ovim pacijantima. U okviru Doma Zdravlja „Novi Sad“ postoji Služba kućnog lečenja koja polako treba da preraste u palijativnu službu. Svoja iskustva palijativnog zbrinjavanja u Srbiji izneli su i predstavnici Instituta za plućne bolesti - Sremska Kamenica, kao i ustanova „Gold Star“ iz Kovačice. O nevladinom sektoru, kao pokretaču promena u ovoj oblasti govorili su predstavnici Caritasa, Novosadskog humanitarnog centra, Ekumenska humanitarna organizacija i dr.
Svi učesnici konferencije istakli su da je neophodno da se zajedno radi na podizanju svesti javnosti, posebno kod predstavnika vlasti, o potrebi obezbeđivanja palijativnog zbrinjavanja . Ovo iz razloga jer naše društvo još uvek nema svest o tome da je stanovništvo sve starije zbog čega postoji potreba za ovakvim vidom zbrinjavanja. Takođe, ukazano je na potrebu da se organizuje više konferencija na ovu temu, kako bi se zajedničkim snagama istrajalo u borbi da i u Srbiji zaživi sistem zbrinjavanja i nege.
Jedna od posledica odlaska mladih ljudi iz zemlje je i preuzimanje brige o starim osobama od strane za to specijalizovanih ustanova.
U Kikindi o odraslim i starim licima brinu dve ustanove, a „Misericordia“, licencirana ustanova socijalne zaštite, jedna je od njih. Ustanova je osnovana pre tri godine, a njen osnivač je Katolička biskupija. U Domu, po rečima direktora Lasla Boviza, trenutno boravi 41 korisnik, a njegovi su kapaciteti projektovani za neznatno veći broj – 43 korisnika.
Većina korisnica su žene. Najmlađa korisnica ima 45, a najstarija 90 godina.
U želji da obogate život osoba u Domu i učine ih što samostalnijim, pažnja i briga zaposlenih je fokusirana na pojedinca, a ne na njegovo stanje. To od zaposlenih lica zahteva odanost profesiji i izuzetnu posvećenost u radu.
„Misericordia“ raspolaže sa jednokrevetnim, dvokrevetnim i višekrevetnim sobama sa kupatilom, kablovskom televizijom i telefonom. Cena usluga zavisi od stepena podrške potrebne svakom korisniku usluge doma.
U okviru Doma postoji ambulanta za zdravstvenu negu, prostor za fizikalnu i radno okupacionu terapiju. Inače, o korisnicima Doma brine 20 zaposlenih, a među njima jedan lekar, pet negovateljica, četiri medicinske sestre i jedan socijalni radnik.
Aniko Širkova, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana i Jagoda Vještica, savetnica, obići će krajem nedelje Privatni dom “Batthyaenum” , u Kanjiži.
Aniko Širkova, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana i Jagoda Vještica, savetnica, obišle su juče dva privatna staračka doma - Vilu Ankora na Paliću i Vilu Ankora 1 u Subotici.
Dom na Paliću spada među domove visokog standarda i registrovan je kao ustanova socijalno-zdravstvene zaštite. U razgovoru sa Livijom Biro, direktoricom doma, istaknuto je da potrebe za domskim smeštajem rastu i da već sada prevazilaze raspoložive kapacitete.
U oba doma trenutno je smešteno preko šezdeset korisnika usluga – u domu na Paliću 48, a u domu u Subotici 20 korisnika. Na potrebu za proširenjem kapaciteta utiče nekoliko činjenica, a pre svega starenje stanovništva Vojvodine. S druge strane, u oba doma borave lica čiji se članovi porodica nalaze na radu u inostranstvu. Smeštaj u domu se pokazuje kao dobro rešenje za zaposlene izvan državnih granica, naročito kada domovi u koje smeštaju svoje roditelje ili starije članove domaćinstva pružaju kvalitetnu uslugu i svu potrebnu negu.
Oba doma imaju i uspešnu međunarodnu saradnju sa sličnim ustanovama u Mađarskoj i Hrvatskoj.
Posetama domovima na Paliću i Subotici Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je započeo seriju obilazaka privatnih domova za stare na teritoriji Vojvodine.
