Vesti
Skupština AP Vojvodine je na jučerašnjoj sednici izabrala novog zamenika Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina. Ovu funkciju u narednih šest godina vršiće Janoš Oros, diplomirani pravnik iz Novog Sada.
Janoš Oros /János Orosz/ rođen je 1958. godine u Novom Sadu. Po završetku Pravnog fakulteta u Novom Sadu, veći deo svog 33 godine dugog radnog staža proveo je u organima AP Vojvodine. Nakon sedam godina u tadašnjem Pokrajinskom komitetu za međunarodnu saradnju, sledeće dve godine radio je kao diplomirani pravnik u JGSP „Novi Sad”, a potom još tri godine na pravnim i spoljnotrgovinskim poslovima u jednom društvenom preduzeću. U pokrajinske organe uprave vraća se 1997. godine, gde je narednih devet godina u Pokrajinskom sekretarijatu nadležnom za nacionalne manjine od zvanja stručnog saradnika napredovao do funkcije pomoćnika pokrajinskgog sekretara. Ovu funkciju vršio je od 2000. do 2016. godine, kada prelazi na radno mesto prevodioca za mađarski jezik u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice.
Pokrajinskom skupštinskom odlukom o Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu propisano je da ombudsman ima četiri zamenika. Po jedan zamenik bira se za oblasti prava nacionalnih manjina, prava deteta i ravnopravnost polova. Na ovu, kao i na funckiju pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, isto lice može uzastopno biti birano najviše dva puta.
O nasilju nad decom se u javnosti mnogo govori i ta je vrsta nasilja javna, a ne privatna stvar i država joj mora energično stati na put - ovim rečima bi se, na najkraći način, mogla sumirati jučerašnja rasprava na kolegijumu Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana. Kolegijum je pod nazivom Zaštita dece od nasilja – intersektorski rad i holistički pristup problemu kao odgovor organizovan u Somboru, a u njegovom su radu, pored izabranih lica i zaposlenih u instituciji Pokrajinskog ombudsmana, učestvovali i Bakonji Marija, okružna javna tužiteljka iz susedne Republike Mađarske, dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja iz Beograda, Snežana Sedlar, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, Biljana Klipa, predstavnica lokalnog Crvenog krsta, Goran Pejčić, novinar RTV, te predstavnici Udruženja lokalnih ombudsmana Srbije. Prisutne su na početku skupa pozdravili Antonije Ratković, zamenik gradonačelnice i Čarna Petričević, zaštitnica građana Grada Sombora. Kolegijumu su prisustvovale i poslanice u Skupštini APV Nada Mandić i Rajka Lučar.
- Nasilje nad decom proizvodi višestruke i veoma ozbiljne negativne posledice, pa je i razumljivo da se od države, ali ne samo od nje, očekuje da promptno reaguje. Moramo biti agilni i energično delovati, izjavio je prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, kako bismo efikasno zaštitili decu i njihova prava. Po njegovim rečima, kolegijum je zamišljen i kao poziv deci da se obrate pokrajinskom ombudsmanu:
- Mi želimo da se približimo deci, da međusobno i otvoreno komuniciramo, da ih poučavamo o njihovim pravima i da aktivno sarađujemo u njihovoj zaštiti.
Ističući da je zaštita dece živa i dinamična materija, koja se ne može regulisati jednim zakonom, niti se samim donošenjem zakona može rešiti pitanje zaštite dece, prof. Pavlović je poručio da treba insistirati na primeni i vršiti nadzor nad primenom zakona i propisa koji se odnose na prava deteta. Država, po njegovim rečima, mora bez odlaganja sprovesti istragu u svakom slučaju u kome postoji osnovana sumnja na prisustvo zlostavljanja i zanemarivanja. Ona mora kažnjavati nasilnike i otvoriti pitanje odgovornosti svih aktera koji imaju nadležnosti u oblasti zaštite dečijih prava. Pored toga, veoma je, smatra prof. Pavlović, važna i edukacija službenih lica koja dolaze u kontakt sa decom.
Podsećajući prisutne na činjenicu da institucija na čijem je čelu veoma posvećeno radi na obuci pokrajinskih poslanika, on je naveo i niz pitanja kojima svi oni koji se bave zaštitom dece moraju posvetiti pažnju, a to su, pre svega, pitanja dužine postupka u kome se odlučuje o dodeli starateljstva nad decom, zapostavljanje i eksploatacija dece u hraniteljskim porodicama, pitanje psihosocijalnog savetovanja dece, a naročito problemi seksualnog zlostavljanja i psihološke štete proizvedene nasiljem.
U svom izlaganju pokrajinski ombudsman je pomenuo i jedan problem na koji su referirali drugi učesnici Kolegijuma.
- S vremena na vreme, u javnosti iskrsne problem telesnog kažnjavanja dece. To je ozbiljan problem i on se ne sme potcenjivati. Taj problem nas suočava sa pitanjem - da li su i koliko pojedinci koji rade sa decom senzibilisani za takav rad?
Na ovo pitanje profesora Pavlovića nadovezala se dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, snažno naglašavajući dve stvari: prvo, da fizičko kažnjavanje nije vaspitna mera, niti se ono danas može podržati i, drugo, da nikakvo nasilje nad decom ne može biti dozvoljeno, zato što se njime ugrožava telesni i psihički integritet deteta.
Tokom istorije, fizičko kažnjavanje dugo vremena nije bilo tretirano kao nasilje, već kao vaspitna mera koja je, tokom vremena, postala deo važećih kulturnih normi, kojima se, onda, i naknadno legitimisala upotreba nasilja. Da se ukorenjene norme mogu menjati govori i primer koji je navela direktorka Instituta, a koji se tiče rada sa policijom i uspeha koji je u tom radu postignut.
- Uticali smo na policajce da ne koriste fizičko kažnjavanje nad maloletnim učiniocima krivičnih dela. Ako smo uticali na njih, onda možemo uticati i na roditelje i odvratiti ih od upotrebe nasilja.
Sa stanovišta deteta, porodica bi trebalo da bude drugo ime za sigurnost, ljubav i toplinu, prostor u kome detetova dobrobit uživa najveći stepen pažnje i zaštite. Nasiljem se, međutim, porodica pretvara u izvor straha i nesigurnosti, u prostor gde se potrebe i interesi deteta često ignorišu i odakle kreće invazija na njegov integritet. Zato problem porodičnog nasilja nad detetom nije važan samo sa stanovišta sadašnjosti, nego i sa stanovišta budućnosti. Kod dece koja se gotovo svakodnevno suočavaju sa nasiljem – u porodici, odnosu sa vršnjacima, lokalnoj ili široj zajednici – slabi kritičnost prema nasilju, što se jasno može videti i iz rezultata nedavnog istraživanja Autonomnog ženskog centra, a prema kojima jedan šamar nije nasilje. S druge strane, deca koja su trpela nasilje u porodici, ili mu svedočila, vuku taj teret kroz ceo život, rizikujući da i sama, kasnije, postanu nasilna.
- Jedan šamar je uvek nasilje, insistirala je dr Ivana Stevanović. Po njenim rečima, obrazovanje je veoma važno zato što deca treba da nauče šta su to dečija prava, kako se prava štite i kako da se sama zaštite od zlostavljanja. Zbog toga politika i u oblasti obrazovanja, i u oblasti prava deteta, mora biti jasno definisana, a efikasnost takve politike zavisi od toga koliko su akteri koji je sprovode koordinisani. Ako želimo uspešnu politiku, moramo raditi zajedno, moramo informisati jedni druge o aktivnostima koje preduzimamo, moramo prihvatiti odgovornost za uspeh politike koju sprovodimo. Sistem mora biti u službi deteta a dete ne treba da bude pasivni subjekt zaštite, na koje često zaboravimo, nakon što smo od njega uzeli izjavu.
Radom Kolegijuma u Somboru moderirao je Milan Dakić, zamenik Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, koji je prisutne upoznao i sa aktivnostima ove institucije u oblasti zaštite prava deteta za koju je i sam dobio mandat od Skupštine AP Vojvodine. Reč je o edukativnim i istraživačkim aktivnostima, kao i o postupanju Ombudsmana, kako po pritužbama građana, tako i po sopstvenoj inicijativi. Navodeći neke primere postupanja pokrajinskog ombudsmana, zamenik Dakić je odgovorio i na pitanje zašto je u naslovu Kolegijuma, kao odgovor, istaknut intersektorski rad i holistički pristup.
- To sigurno nije jedini odgovor, niti predstavlja konačno rešenje i spasenje, ali definitivno predstavlja ispravan mehanizam postupanja u slučajevima nasilja, kada su deca u pitanju. Svake vrste nasilja, porodičnog i vršnjačkog, u obrazovnim, zdravstvenim, socijalnim ustanovama. Dobra normativna rešenja i pravni instituti neće proizvesti predviđene efekte ako svako ko radi u nekoj javnoj instituciji ne reaguje na nasilje kada se ono dogodi, ako ne postoje protokoli i standardi o postupanju, koji će predvideti gotovo svaku životnu situaciju i koji će, i kad se pojavi neki specifikum, dati jasne smernice kako postupati u takvom slučaju.
Gošća iz susedne Mađarske, Marija Bakonji upoznala je učesnike Kolegijuma sa pozicijom maloletnika kao žrtve u krivičnom postupku Republike Mađarske, dok je Biljana Klipa, iz Crvenog krsta Sombora, govorila o Crvenom krstu i pravima deteta. Snežana Sedlar, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, u svom je izlaganju ukazala na važnost i značaj teme o kojoj se na Kolegijumu govori, ali i na činjenicu da u njegovom radu učestvuje manje ljudi nego što to tema zaslužuje. Osvrćući se na rad medija, potpredsednica Sedlar je istakla da mediji moraju više pažnje posvetiti pozitivnim primerima i predložila da se u Skupštini Vojvodine formira odbor za prava deteta.
- Novinari mogu i da pomognu, ali, isto tako, i da odmognu u zaštiti dece, istakao je Goran Pejčić, novinar RTV. Postoje razni protokoli, kodeksi i pravila, ali je problem u tome što ih se novinari i mediji ne pridržavaju. U borbi za tiraž i što bolji plasman svojih sadržaja bolje prolaze oni mediji koji se ne obaziru na prava dece. Medijske sadržaje je, po Pejčićevim rečima, ranije bilo lakše kontrolisati, dok je to sada, u doba interneta, kad svako može da postane novinar, daleko teže. Novinari mogu biti saveznici deci u borbi za njihova prava, ali ne svi i ne svaki novinar, naglasio je Pejčić, već samo oni novinari koji su edukovani, koji su upoznati sa dečijim pravima i spremni da se za njih bore i da ih štite.
Trosatni razgovor o zaštiti dece od nasilja, rezimiran je u nekoliko preporuka, koje su učesnici kolegija sa odobravanjem prihvatili. Učesnici Kolegijuma smatraju da rad sa decom treba nastaviti kako bi se aktivno uključila u programe zaštite od nasilja. Deca pritom treba da budu partneri, a ne pasivni subjekti. Neophodno je izraditi procedure kako bi se sprečila sekundarna viktimizacija dece, ali i insistirati na odgovornosti u slučajevima nepriličnog i neodgovornog medijskog izveštavanja o njima. Dužna pažnja mora se posvetiti deci sa smetnjama u razvoju, kako za vreme školovanja, tako i nakon njega. U instituciji Pokrajinskog ombudsmana biće formirni Dečji savet. Saša Stošić, članica Društva psihologa Srbije, navedenim preporukama pridodala je još jednu – da se vodi računa o i deci sa psihičkim i psihijatrijskim problemima.
Po završetku Kolegijuma, prof. Pavlović i zamenik Dakić o pravima deteta i mogućnostima njihovog ostvarivanja, zaštite i unapređenja razgovarali su i sa somborskim srednjoškolcima.
Srbiju, kao ni ostale zemlje koje su geografski pozicionirane duž balkanske rute, nije mimoišao veliki migrantski talas, koji je od Bliskog istoka krenuo ka zapadnoj Evropi i otvorio pritom čitav niz pitanja – moralnih, političkih, ekonomskih, kulturnih, pravnih, zdravstvenih, humanitarnih, bezbednosnih.
Na neka od ovih pitanja pokušali su da odgovore učesnici međunarodne konferencije koju su, krajem aprila, na Paliću organizovali Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Institut za međunarodnu politiku i privredu iz Beograda, uz podršku fondacije Hans Zajdel u Srbiji i Crnoj Gori.
U zborniku, koji je prošle nedelje izašao iz štampe, radovi učesnika konferencije su podeljeni u šest tematskih oblasti: Uzroci migrantske krize, Pravni okviri za rešenje krize, Društvene i ekonomske posledice migrantske krize, Od nemila i nedraga – status ili bezbednost, Mediji i migrantska kriza, te Odgovori na „seobu naroda” u Evropu.
Zbornik su uredili dr Slobodan Janković, prof. dr Zoran Pavlović i Dragana Dabić.
U javnom mnenju migrantska kriza se najčešće svodi na bezbednosni problem. Ta pojednostavljena i u dobroj meri ikrivljena percepcija posledica je loših ekonomskih prilika, nedovoljne obaveštenosti, predrasuda, nesigurnosti, straha i drugih faktora. Posebna vrednost zbornika je u tome što čitaocu nudi obuhvatniji uvid u kompleksnu prirodu migrantskog problema.
Imajući u vidu i iskustvo Zapadnog Balkana iz poslednje decenije XX veka, zbornik provocira misao da bi svako od nas, u datom trenutku, mogao postati migrant. Podsećanje na tu mogućnost trebalo bi da doprinese većoj empatiji prema ljudima koji su spas od nesreće potražili daleko od svog doma.
Demografske projekcije Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na intenziviranje procesa starenja stanovništva u Republici Srbiji, kao i na to da će do 2030. godine više od 21 posto njenog stanovništva biti starije od 65, a pet odsto starije od 80 godina.
Značajna posledica starenja stanovništva u našoj zemlji, ali i u svetu, jeste i promena porodične strukture. Starije osobe u većini zemalja u razvoju još uvek žive sa svojom decom, a sa ostarelim roditeljima najčešće ostaje bar jedno njihovo dete u odraslom dobu. Sa svojom decom i unucima u manje razvijenim regionima sveta živi tri četvrtine starijih od 60 godina, dok u razvijenim zemljama to čini tek jedna trećina. Starije osobe pružaju negu i podršku mlađima, ali se i oslanjaju na njihovu pomoć, naročito kada su bolesni ili više ne mogu samostalno da se staraju o sebi. Međutim, čak i kada su starije osobe primaoci pomoći, one neretko pomažu u brizi o unucima i poslovima u domaćinstvu.
Podaci Fonda Ujedinjenih nacija za stanovništvo (UNFPA), međutim, ukazuju na to da je u poslednjih nekoliko godina udeo starijih osoba koje žive same u mnogim zemljama porastao, naročito u onim razvijenim. Promene u porodičnoj strukturi ogledaju se i u tome što se brakovi sklapaju kasnije, razvodi su učestaliji, dok je učešće žena u radnoj snazi povećano. Posledice ovih trendova su to da su zahtevi drugih članova porodice prema starijim osobama u njoj povećani. Sa druge strane, način i tempo života mlađih članova porodice skraćuju vreme koje se posvećuje nezi starijih osoba i brizi za njihovu dobrobit uopšte. Posebno ugrožena kategorija starijih osoba u tom smislu u našoj zemlji su žene, budući da one, prema podacima Republičkog zavoda za statistuku, čine 54 posto populacije starijih od 60 godina i 63 posto populacije starijih od 80 godina.
Usled poproduženja životnog veka stanovništva tokom proteklih nekoliko decenija, nameće se i pitanje starenja u kontekstu očuvanja zdravlja i kvaliteta života u poznim godinama. Starije osobe najčešće oboljevaju od hroničnih nezaraznih bolesti, poput bolesti srca i krvnih sudova, kancera i šećerne bolesti, najčešće u kombinaciji sa drugim zdravstvenim problemima. Poslednja procena međunarodne organizacije „Ejdž internešenal” (Age International) iz 2015. godine, koja se odnosi na globalno opterećenje starijih osoba bolestima, ukazuje na to da u poslednjih 20 godina očekivnao trajanje dela njihovog života provedenog u zdravlju raste sporije nego ukupno očekivano trajanje života. Upoređivanjem podataka od pre dve decenije sa skorašnjim podacima o broju godina provedenih u zdravlju i bez invalidnosti, ispostavilo se da ljudi današnjice stariji od 50 godina tokom svake godine života zdravi i neopterećeni bolešću provedu devet i po meseci. Drugim rečima, to znači da su na mesečnom nivou bolesni u proseku i do pet dana.
Prema podacima trećeg nacionalnog istraživanja zdravlja stanovništva sprovedenog od strane Instituta za javno zdravlje Srbije, preko 40 posto starijeg stanovništva u našoj zemlji svoje zdravstveno stanje ocenjuje kao loše ili vrlo loše. Tri četvrtine starijeg stanovništva izjavilo je da ima neku dugotrajnu bolest ili zdravstveni problem. Ozbiljne teškoće u obavljanju svakodnevnih kućnih aktivnosti ima preko jedna trećina njih, dok preko jedne desetine ima problema u obavljanju aktivnosti lične nege. Uz to, sa starenjem se povećava rizik od fizičke i senzorne invalidnosti, poput oštećenja sluha i vida, kao i od poremećaja mentalnog zdravlja. Podaci poslednjeg popisa stanovništva u Republici Srbiji pokazuju da stariji od 65 godina čine preko jedne četvrtine ukupnog stanovništva i preko 60 posto populacije osoba sa invaliditetom.
Demencija, čija se mogućnost nastupanja povećava sa produženjem ljudskog veka, globalno predstavlja sve veći socijalni, zdravstveni i ekonomski izazov. Dementne osobe nejčešće su u potpunosti zavisne od tuđe nege. Prema procenama međunarodne organizacije „Alchajmer diziz internešenal” (Alzheimer Disease International) iz 2015. godine, svaka deveta osoba u svetu starija od 65 godina ima dijagnostikovanu Alchajmerovu bolest, dok je u uzrastu od preko 85 godina ima svaka četvrta. Udruženje građana „Alchajmer” procenjuje da je od ove bolesti u Srbiji obolelo 13 posto ukupne populacije osoba starijih od 65 godina. Uprkos tome, u našoj zemlji i dalje ne postoji registar obolelih od ove bolesti, dok tek četiri posto osoba kod kojih je ona dijagnostifikovana prima adekvatnu terapiju.
Naposletku, procene UNFPA ukazuju na to da će starenje stanovništva biti najistaknutiji demografski trend u 21. veku. Sve zemlje sveta moraće stoga svoj strateški pristup propisima, ekonomiji, socijalnoj i politici uopšte da razmotre sa stanovišta brige o starijim osobama, uključujući i to kako im obezbediti kvalitetnu negu, siguran prihod i pristup dobrima, fleksibilnije zapošljavanje u starijem dobu i njihovo veće uključivanje u sve sfere društvenog života. Na potrebu da se više pažnje posveti ostvarivanju prava ove naročito ranjive društvene grupe već godinama unazad ukazuje i iskustvo Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u radu po pritužbama građana, kao i redovne posete institucije ustanovama socijalne zaštite koje pružaju usluge starijim osobama. Najveći izazov i dalje ostaje pitanje kako ove, jednako kao i usluge sistema zdravstvene zaštite namenjene starijim osobama, učiniti dostupnijim i kvalitetnijim na rentabilan, efikasan i održiv način. Pritom je pitanju starijih osoba potrebno pristupiti sa aspekta ljudskih prava, imajući u vidu da je ova populacija, suprotno uvreženom mišljenju, vrlo šarolika i da zbog svog životnog iskustva i znanja predstavlja značajan potencijal društvenog razvoja.
Instituciju Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana danas je posetio njegova ekselencija ambasador Sem Fabrici, novi šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. Sastanak je upriličen u okviru prve posete ambasadora Fabricija Novom Sadu od njegovog stupanja na ovu dužnost, tokom koje je posetio i druge pokrajinske i gradske institucije.
Prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman upoznao je ambasadora Fabricija sa istorijatom i redovnim aktivnostima institucije na čijem je čelu i izneo svoju ocenu opšteg stanja ljudskih prava u Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Posebna tema bile su dosadašnje aktivnosti i mere koje je institucija Pokrajinskog ombudsmana, koja ove godine obeležava 15 godina od osnivanja, preduzela u oblasti zaštite manjinskih prava i sloboda.
Na sastanku je ukazano na planove Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, pre svega u vidu angažovanja na unapređenju dostupnosti besplatne pravne pomoći pripadnicama i pripadnicima najranjivijih društvenih grupa, jednom od ustavom zajemčenih prava na čiju nejednaku mogućnost ostvarivanja u AP Vojvodini je ova institucija već ukazivala u svojim istraživanjima iz 2011. i 2013. godine. Zaključeno je da su planirane aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i u drugim oblastima rada institucije, poput zaštite manjinskih prava, jednako u skladu sa ciljevima zacrtanim u pretpristupnim pregovaračkim poglavljima 23 i 24 u okviru procesa integracija Republike Srbije u EU, što ovu instituciju čini važnim i prirodnim partnerom na tom putu.
