Vesti
Na novosadskom univerzitetu juče je predstavljena knjiga Ankice Dragin, stručne saradnice za odnose sa javnošću Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, „Životna priča kao metod beleženja rodnih aspekata istorije žena - Mađarica sa Telepa“. U sali ispunjenoj koleginicama i kolegama sa rodnih studija, zaposlenih u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu i medija, o knjizi Ankice Dragin govorile su Vesna Šijački, direktorica Zavoda za ravnopravnost polova, Svenka Savić, koordinatorka Centra za rodne studije i Biljana Sikimić, viša naučna saradnica sa Balkanološkog instituta SANU, koja je istakla da monografija Ankice Dragin predstavlja važnu kariku u nizu monografija o ženama iz manjinskih zajednica Vojvodine. U knjizi je ispričana životna priča Verone, Mađarice sa Telepa, koja je nadživela nekoliko država, menjajući svoje mesto boravka samo utoliko što se prilikom udaje preselila, u nekoliko ulica udaljenu, kuću porodice svog supruga. Kombinacijom metoda usmene životne priče sa etnološkim i metodom antropološke lingvistike i feminističkim pristupom zahvaćeni su ključni rodni aspekti u životu Verone, od odrastanja, obrazovanja i rada, preko braka, autoriteta i stavova prema interkulturalnom dijalogu do poimanja modernog ženskog idiolekta.
Promociju knjige Ankice Dragin je organizovao Zavod za ravnopravnost polova u svojstvu izdavača i UNS – ACIMSI Centar za rodne studije.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman u okviru svojih redovnih aktivnosti posećuje ustanove socijalne zaštite u kojima borave starija lica radi sticanja uvida u ostvarivanje ljudskih prava korisnika usluga ovih ustanova. Zamenica pokrajinskog ombudsmana Aniko Širkova i saradnica Jagoda Vještica su juče posetile Gerontološki centar Bačka Palanka.
Gerontološki centar Bačka Palanka je ustanova socijalne zaštite otvorenog tipa, trenutno ima 104 korisnika domskog smeštaja. Korisnicima usluga obezbeđeno je stanovanje i zadovoljenje životnih potreba tako da su obuhvaćeni svi aspekti života. O zdravstvenoj zaštiti, u Gerontološkom centru Bačka Palanka, brine se lekar, medicinski tehničari i fizioterapeut. Za odlazak na specijalističke preglede korisnici se organizovano odvoze vozilom ustanove po potrebi ili u dogovoru sa rodbinom sami obavljaju ovu vrstu pregleda. Primenjuje se i radna i okupaciona terapija u kojima korisnici rado učestvuju i vrlo su kreativni. U dvorištu Gerontološkog centra izgrađene su četiri saletle gde korisnici u vreme toplih dana provode vreme uz organizovane kulturno-zabavne, rekreativne i radno-okupacione sadržaje.
Završena je izgradnja dva objekta Prihvatilišta i Dnevnog boravka. Kapacitet Prihvatilišta je 10 korisnika i Dnevnog boravka 10 korisnika. Takođe su postavljena dva nova lifta koja omogućavaju lakšu komunikaciju i kretanje korisnika unutar ustanove poštujući potrebne standarde. Ove investicije su ostvarene uz podršku Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i Pokrajinske vlade.
Tokom obilaska doma, kao i u razgovoru sa korisnicima i osobljem, zamenica Širkova se uverila u to da su uslovi smeštaja i života korisnika, kao i ostale usluge koje dom pruža na zadovoljavajućem nivou.
Ovogodišnji Međunarodni dan porodice posvećen je obezbeđivanju uslova za zdrav život i promovisanju dobrobiti svih članova porodice, uključujući i starije osobe.
Proteklih godina, na nivou države, AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave na njenoj teritoriji, uvedene su različite podsticajne mere za poboljšanje materijalnog položaja porodica s decom. Predviđene mere pomoći porodici, između ostalog, obuhvataju palijativnu negu, posebnu zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja, obezbeđivanje ličnog pratioca detetu i učeniku u oblasti socijalne zaštite. Uz to, u oblasti radnih odnosa žene imaju pravo i na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta. Međutim, iskustva građana koji se Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu obraćaju svojim pritužbama, kao i analize i istraživanja koja je institucija sprovela u nadležnim organima uprave i službama, svedoče o tome da ove mere nisu značajnije doprinele osnaživanju porodice, niti ublažile ekonomsku i psihološku cenu roditeljstva.
U Godišnjem izveštaju za 2015. godinu, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ukazuje na to da je u Republici Srbiji došlo do pogoršanja celokupne socijalne situacije stanovništva i povećanja siromaštva, što za sobom povlači niz drugih problema, te naposletku i ugrožavanje ljudskih prava. Porodica u ovakvim društvenim okolnostima izložena je nizu rizika, počevši od poteškoća u vezi sa zadovoljavanjem osnovnih egzistencijalnih potreba svojih članova, preko problema u ostvarivanju prava na kvalitetnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje i rad, pa sve do toga da i zaposleni roditelji teško uspevaju da usklade svoje porodične i profesionalne obaveze. Ove okolnosti pogađaju sve članove porodice, a naročito decu, žene i starije osobe. Izazovi su utoliko veći ukoliko je reč o samohranim i jednoroditeljskim porodicama, kao i staračkim domaćinstvima.
Uzajamni odnos porodice i društva je dinamičan, a promene koje se dešavaju u njima funkcionišu po principu povratne sprege. Razvijena društvena zajednica nalaže kreiranje i unapređenje programa i propisa po meri porodice i interesu dobrobiti svih njenih članova pojedinačno. To podrazumeva i jačanje kapaciteta lokalnih zajednica za pružanje podrške porodici, ali i konkretne i korenite promene u svim segmentima društvenog života usmerene na osnaživanje roditelja i radno sposobnih članova porodice. Neke od mera koje bi tome doprinele su uvođenje fleksibilnog radnog vremena, pružanje podrške roditeljima u obezbeđivanju odgovarajuće nege i zdravog razvoja njihove dece, promovisanje većeg stepena uključivanja očeva u brigu o deci i ravnopravnog učešća muškaraca i žena u porodičnim obavezama, uključujući i brigu o starijim članovima porodice.
Nasilje i diskriminacija najznačajniji su problemi LGBT osoba iako je došlo do određenih pomaka u statusu njihovih ljudskih prava, kao što je mogućnost okupljanja, odnosno održavanja Parade ponosa. Međutim, homofobijai transfobija još su izuzetnovisokiu Srbiji. Sva istraživanja potvrđuju da skoro dve trećine građana smatra daje homoseksualnostbolest, više od polovine da je tovelika opasnostza društvo, a petina ih poistovećuje s kriminalcima koje treba kažnjavati. U poređenju sa ranijim godinama, u istraživanju sprovedenom 2015. povećan je procenat građana koji ne podržavaju nasilje nad pripadnicima LGBT populacije, ali i dalje se oko 60 odsto njih ne slažusa tim da suhomoseksualcigrupakoja trpikršenjeosnovnihljudskihprava, uključujući pravona život, fizički ipsiho-socijalni integritet, na pravnu zaštitu, slobodu okupljanja, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje.
Uprkos tome što istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je LGBT populacija jedna od najugroženijih i najviše diskriminisanih društvenih grupa, njeni pripadnici i pripadnice nedovoljno koriste mogućnost zaštite posredstvom nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Povodom 17. maja, Međunarodnog dana protiv homofobije i transfobije, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman upozorava da ima primera diskriminacije ovih osoba i institucionalne diskriminacije na osnovu ličnog svojstva od strane organa uprave čija praksa dovodi do kršenja načela jednakosti, odnosno nejednakog postupanja u čijoj osnovi su predrasude i stereotipi. Zato je u društvu koje teško prihvata različitosti značajno što je doneta Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije i Akcioni plan koji omogućava realizaciju ciljeva i mera za sistemsku izgradnju institucionalnog i zakonodavnog okvira kao i mehanizama za borbu protiv diskriminacije.
Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije obeležava se svake godine 17. maja, a treba da nas podseti i opomene da svakome pripadaju ljudska prava bez obzira na seksualnu orijentaciju. Njime se obeležava dan kada je 1990. godine Svetska zdravstvena organizacija homoseksualnost kao bolest uklonila iz Međunarodne klasifikacije bolesti.
Fotografija: Internet
Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka i Eva Vukašinović, zamenica zadužena za zaštitu prava nacionalnih manjina, razgovarale su danas sa predstavnicima Delegacije Evropske unije Lukom Bjankonijem, šefom političkog odeljenja i Gordanom Arackić, savetnicom za pitanja demokratizacije.
U razgovoru su dotaknute brojne teme koje se tiču ostvarivanja prava nacionalnih manjina, kao što su pitanja bilingvalnog obrazovanja, službene upotrebe jezika, finansiranja medija, rada nacionalnih saveta, akcionih planova, razlika u ostvarivanju prava između pojedinih manjina, primene i izmene Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, te nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Sagovornicima iz Delegacije Evropske unije predočen je i stav pokrajinskog ombudsmana u vezi inicijative za formiranjem ministarstva za ljudska i manjinska prava, potrebe da se pitanja nacionalnih manjina urede ustavnim zakonom, kao i iskustva ombudsmana stečena tokom razgovora sa pripadnicima nacionalnih manjina u sredinama u kojima žive i ostvaruju svoja prava.
Sastanak je održan u prostorijama Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana u Novom Sadu.
