Vesti
Predstavnici Ekspertske misije Evropske komisije sastali su se juče u Novom Sadu sa prof. dr Zoranom Pavlovićem, pokrajinskim zaštitnikom građana - ombudsmanom i zamenicom za zaštitu prava nacionalnh manjina Evom Vukašinović. Tema sastanka bilo je sprovođenje Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina u okviru pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, sa posebnim osvrtom na deo Poglavlja 23 koji se odnosi na zaštitu kulturnih prava i prava manjina.
Profesor Pavlović upoznao je članove Ekspertske misije sa postojećim i planiranim aktivnostima Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina, ističući da će one tokom 2017. godine biti usmerene na produkciju za decu na jezicima nacionalnih manjina neprofitnog karaktera i učešće žena u nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Posebnu aktivnost predstavljaće praćenje zakonodavnih procesa u vezi sa izradom izmena i dopuna zakona kojima se regulišu prava pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
Povodom Evropskog dana žrtava, a u cilju unapređenja položaja, prava i zaštite žrtava kriminaliteta u Srbiji, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman i Viktimološko društvo Srbije zaključili su 21. februara 2017. godine u Novom Sadu Sporazum o saradnji.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman i Viktimološko društvo Srbije podsećaju da u Srbiji svakoga dana veliki broj građana i građanki postane žrtva nekog oblika kriminaliteta. Posledice kriminaliteta teško pogađaju svakoga, a posebno osetljive kategorije, kao što su žene, deca, stari, osobe s invaliditetom, pripadnici različitih nacionalnih grupa, LGBT populacije i drugih ranjivih društvenih grupa. Uprkos promenama na zakonodavnom i institucionalnom nivou u vezi sa zaštitom žrtava, njihov položaj u Srbiji još uvek nije zadovoljavajući. Srbija još uvek nema na odgovarajući način uspostavljen i finansiran sistem podrške žrtvama kriminaliteta, a postojeća pomoć i podrška još uvek nije na jednak način dostupna svim žrtvama. Žrtve nisu dovoljno informisane o tome kome i na koji način mogu da se obrate za pomoć i podršku, niti o tome šta mogu da dobiju od državnih službi i organizacija civilnog društva. Takođe, žrtve su gotovo svakodnevno izložene instrumentalizaciji i zloupotrebi od strane medija.
Otvaranje pregovaračkih poglavlja 23 i 24 u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji pred nadležne organe postavilo je nove obaveze u pogledu bavljenja žrtvama. To podrazumeva dalje unapređenje zakonodavnog okvira i njegovu harmonizaciju sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i preduzimanje čitavog niza mera predviđenih Direktivom EU o uspostavljanju minimalnih standarda o pravima, podršci i zaštiti žrtava kriminaliteta. Ovim merama, definisanim Akcionim planovima za poglavlja 23 i 24, žrtvama kriminaliteta, rata i drugih oblika stradanja omogućava se to da svoja prava mogu i faktički da ostvare i da dobiju potrebnu pomoć, podršku i zaštitu.
Polazeći od navedenog, pozivamo donosioce odluka i sve nadležne institucije da preduzmu potrebne mere u cilju uspostavljanja efikasnog sistema upućivanja, informisanja i pružanja drugih vidova pomoći i podrške žrtvama kriminaliteta i drugih vidova stradanja, kako bi im se olakšao i obezbedio jednak pristup državnim institucijama i organizacijama civilnog društva koje im mogu obezbediti pomoć i podršku. Takođe je neophodno da nadležne institucije stvore uslove za održivo finansiranje postojećih i osnivanje novih službi za žrtve. Ujedno, pozivamo medije da na pristupačan i razumljiv način informišu građane o različitim službama za pomoć i podršku žrtvama koje postoje u Srbiji.
Organizacija Evropska pomoć žrtvama (Victim Support Europe) je 1991. godine, na predlog predstavnika iz Švedske, proglasila 22. februar Evropskim danom žrtava sa ciljem da se posledice koje žrtve kriminaliteta trpe učine vidljivim široj javnosti i da se društvo podstakne da efikasnije i potpunije zaštiti prava žrtava. Od tada se širom Evrope ovaj dan obeležava različitim manifestacijama. Viktimološko društvo Srbije je sa obeležavanjem ovog dana počelo 2005. godine.
Najveći broj pritužbi građanki i građana Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu, a u vezi sa kojima se oni ovoj instituciji obraćaju u uverenju da je ona poslednja, pa čak i jedina instanca od koje će dobiti pomoć ili savet, tiče se egzistencijalnih pitanja iz njihovog svakodnevnog života. Ova pitanja po svojoj pravnoj prirodi najvećim delom spadaju u domen ekonomskih i socijalnih prava. U svakodnevnom životu ova pitanja odnose se na teškoće sa kojima se građani susreću prilikom ostvarivanja prava na zadovoljenje osnovnih potreba, onih kojima se meri nečiji kvalitet života. Mogućnost ostvarivanja prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje, zaradu po osnovu zaposlenja i humane uslove rada samo su neka od osnovnih prava čiji je ostvarivanje, osim što je zajemčeno Ustavom, međunarodnim i domaćim pravnim aktima, utvrđenoi opšteprihvaćenim civilizacijskim merilima ljudskog dostojanstva.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistku, u centrima za socijalni rad u Republici Srbiji 2015. godine bilo je registrovano gotovo 700.000 korisnika, što čini oko 10 odsto ukupnog stanovništva. Broj stanovnika u stanju socijalne potrebe, međutim, poput pravno nevidljivih lica, stanovnika nelegalizovanih naselja, osoba koje žive ili rade na ulici, a koji nisu registrovani kao korisnici sistema socijalne zaštite, za sada se može jedino pretpostaviti.
Usled nedovoljne, nepotpune ili nepravovremene informisanosti o njihovim pravima, građanima je često otežan pristup i uslugama delatnosti od opšteg interesa, pretežno komunalnih i energetskih. Ovom okolnošću najteže su pogođene upravo socijalno ranjive kategorije stanovništva, one kojima je stručna pomoć u pristupu ovim uslugama neophodna. Sa druge strane, iz obraćanja i pritužbi građana stiče se utisak da postoji još dosta prostora za to da nosioci javne vlasti građane iscrpnije i pravovremenije obaveštavaju o mogućnostima, uslovima i načinu ostvarivanja njihovih prava. Imajući u vidu to da je postupanje u interesu dobrobiti građana jedna od dužnosti svih nosilaca javnih ovlašćenja, pružanje usluga u javnoj sferi treba da se sprovodi na način koji će konstantno podizati svest celog društva o potrebi približavanja idealu socijalne pravde dostupne svima, a posebno najranjivijim društvenim grupama.
Svoju ulogu u razvijanju takve društvene svesti, kao i u obrazovanju građana o njihovim pravima i načinima njihovog uživanja, moraju prepoznati svi segmenti društva, a posebno oni koji se bave obrazovanjem i informisanjem. Građani još od najranijeg uzrasta moraju razvijati svest o tome da, uz dužnost da se informišu o svojim ljudskim i građanskim pravima i obavezama, imaju i pravo na to da o pitanjima od javnog značaja budu istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisani od strane nadležnih instanci. U suprotnom, građani neće u dovoljnoj meri koristititi raspoložive pravne i institucionalne mehanizme za uživanje svojih prava, nego će, misleći da oni ne postoje ili ne funkcionišu, sve više pribegavati alternativnim ,ali ne nužno i zakonitim rešenjima, kako bi svoja prava ostvarili na način koji oni doživljavaju lakšim i ekonomičnijim.
Zbog svega navedenog, koncept socijalne zaštite ne bi se smeo svoditi prevashodno na socijalna davanja i druga prava regulisana propisima koji isključivo ili pretežno uređuju ovu oblast. U zakonodavstvu Republike Srbije postoje brojni instrumenti predviđeni drugim aktima koji su takođe namenjeni smanjenju finansijskog opterećenja domaćinstava i pojedinaca, poput umanjenja cene komunalnih usluga za određene kategorije stanovništva, a čijom se adekvatnom primenom mogu prevazići neka od ograničenja koja nameću raspoloživi resursi u sistemu socijalne zaštite.
Nadležni republički i pokrajinski organi krajem prošle godine najavili su da će 2017. godina biti posvećena socijalnoj zaštiti. U okviru aktivnosti koje Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman sprovodi u oblasti obrazovanja o ljudskim pravima i pitanjima od značaja za njihovo ostvarivanje i promovisanje, aktivnosti ove institucije će u 2017. godini biti usmerene ka socijalnim pravima. Sa naročitom pažnjom biće praćeno funkcionisanje mehanizama za ostvarivanja prava u oblasti socijalne zaštite i drugih oblika socijalne sigurnosti kao preduslova za ostvarivanje načela socijalne pravde. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman će pažnju posvetiti i izveštavanju medija o ovoj oblasti društvenog života, budući da se profesionalno javno informisanje o ljudskim pravima smatra jednim od najznačajnijih koraka ka ostvarivanju pomenutog načela.
Posete Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana nacionalnim savetima nacionalnih manjina sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine nastavljene su prošlog petka u Ruskom Krsturu, Kuli i Vrbasu. Prof dr. Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman i zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović razgovarali su se predsednicima i predstavnicima Nacionalnih saveta rusinske, ukrajinske i crnogorske nacionalne manjine.
Sa Nacionalnim savetima je i ovog puta dogovoreno da će Pokrajinskom ombudsmanu biti dostavljeni predlozi za buduću saradnju, a posebna pažnja u narednom periodu biće posvećena učešću žena u nacionalnim savetima, produkciji za decu na jezicima nacionalnih manjina neprofitnog karaktera, kao i organizaciji okruglih stolova o temama relevantnim za oblast zaštite prava nacionalnih manjina.
Posete nacionalnim savetima, koje će biti nastavljene i u narednom periodu, organizuju se kako bi se, na osnovu dosadašnjih iskustava, razmotrile nove mogućnosti unapređenja njihovog rada uz podršku institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman zaključio je danas u Novom Sadu Sporazum o saradnji sa novosadskom regionalnom podružnicom Sekcije Internacionalne policijske asocijacije - IPA u Srbiji.
Razmotrivši prve korake ka ostvarivanju buduće saradnje, usmerene prevasnodno ka edukativnim, naučno-istraživačkim i drugim aktivnostima obe strane postpisice, a koje će doprineti afirmaciji ljudskih prava i unapređenju njihove zaštite, sporazum su potpisali prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman i mr Milorad Petković, predsednik IPA Regije u Novom Sadu i generalni sekretar IPA Srbije.
Međunarodno policijsko udruženje (IPA - International Police Association) je strukovna organizacija policajaca osnovana 1950. godine i koja okuplja gotovo 420.000 članova u 68 zemalja sveta. IPA je zasnovana na principima čije temelje čine odredbe Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, a na temelju svojih ciljeva registrovana je i pri Savetu Evrope i UN sa savetodavnim statusom kao međunarodna organizacija.
