Vesti
Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Aniko Širkova i saradnica Jagoda Vještica posetile su danas Dom za starija lica „Gala” u Novom Slankamenu. Ova poseta deo je redovnih aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u oblasti opštih nadležnosti institucije, a cilj joj je da se stekne uvid u mogućnosti ostvarivanja i zaštite ljudskih prava korisnica i korisnica ustanova socijalne zaštite tzv. zatvorenog tipa. Aktivnosti poput ove važne su zbog toga što se u ovakvim ustanovama neretko nalaze i lica kojima je za obavljanje svakodnevnih aktivnosti potrebna pomoć drugih, kao i lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost, pa o njihovim pravima umesto njih odlučuje neko drugi.
Dom za stara lica „Gala” u Novom Slankamenu je u privatnom vlasništvu i osnovan je 2013. godine. Kapacitet mu je 40 osoba, a u njemu trenutno boravi 15 korisnika. Zgrada doma je nova, sa dvokrevetenim i trokrevetnim sobama. Neke od njih imaju sopstveno kupatilo, dok se pojedini korisnici, najčešće oni kojima je potrebna pomoć osoblja, upućeni na korišćenje zajedničkih kupatila. Uz vlasnika i direktora doma, domu su zaposlene jedna socijalna radnica, četiri medicinske sestre i jedna servirka. Dom ima svoje dvorište, baštu i terase za boravak na otvorenom, a grejanje u njemu je etažno, na gas ili čvrsto gorivo, u zavisnosti od potrebe. Ishrana korisnika organizovana je tako da dom po osnovu ugovora koristi usluge jednog restorana.
Tokom obilaska doma, kao i u razgovoru sa korisnicima i osobljem, zamenica Širkova se uverila u to da su uslovi smeštaja i života korisnika, kao i ostale usluge koje dom pruža na zadovoljavajućem nivou. U cilju unapređenja rada doma i uslova boravka korisnika u njemu, rukovodstvu je preporučeno da se organizuje više kreativnih aktivnosti za korisnike, poput druženja sa ljudima izvan doma ili izleta, kao i to da usluge lekara opšte prakse treba korisnicima da budu redovno dostupne u samom domu, makar i u nedeljnim intervalima, a ne samo od slučaja do slučaja, kako je to do sada organizovano.
U Temišvaru je 14. aprila održana konferencija pod nazivom: „Žene u vandrednim situacijama - Evropska iskustva, rešenja i regionalne perspektive” na inicijativu Ane Tomanove Makanove, potpredsednice Skupštine AP Vojvodine i potpredsednice Skupštine evropskih regiona, najveće regionalne mreže u Evropi koja okuplja više od 200 članica. Na skupu je učestvovala i zamenica za ravnopravnost polova u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu Danica Todorov, a predstavila je rezultate projekta „Rodna ravnopravnost i vanredne situacije” čiju realizaciju je podržala Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena.
Konferencija je organizovana u okviru redovnih plenarnih zasedanja Komiteta Skupštine evropskih regiona posvećenih komunikaciji i aktivnostima u kriznim vremenima. Polazeći od navedene teme, ideja je bila da predstavnici regiona na jednom mestu kroz stručnu analizu, dijalog, razmenu mišljenja i iskustava, sagledaju ulogu i položaj žena u kriznim situacijama, posledice, kao i značaj aktivnog učešća žena u kreiranju politika u kriznim situacijama, istakla je organizatorka skupa Ana Tomanova Makanova, koja je kao potpredsednica Skupštine evropskih regija zadužena za jednake mogućnosti.
Potreba za uključivanjem rodne ravnopravnosti u politike upravljanja rizicima je proizašla iz prepoznavanja činjenice da žene nisu samo jedna od najugroženijih grupa koje pogađaju prirodne i antropogene katastrofe, nego njihove kapacitete i veštine treba imati u vidu i prilikom kreiranja procena i planova, u preventivnim aktivnostima, ali i nakon nastanka katastrofe. One imaju posledice na celu zajednicu, ali je njihov uticaj na žene i decu veći, jer infrastrukturne teškoće, premeštanje i izolacija, nedostatak porodične i društvene podrške zbog odsustva muškaraca, padaju na teret žena, naglašeno je na skupu.
U formalnom smislu, rodne uloge se ogledaju u zastupljenosti žena na rukovodećim mestima u upravljanju vanrednim situacijama, odnosno nevidljivosti njihovog doprinosa. Istraživanje Pokrajinskog ombudsmana je pokazalo da u lokalnim štabovima za vanredne situacije ima 20 odsto žena, ali je njihov doprinos nevidljiv, rekla je zamenica Todorov i naglasila da žene sagledavaju rizike u svojoj zajednici koje muškarci ne vide, kao i da sistem zaštite nije prilagođen potrebama žena koje ostaju same s decom i drugim članovima porodice o kojima se staraju. Rodno uslovljene razlike najviše se ispoljavaju u načinu informisanja o vanrednoj situaciji, ali i veštinama koje su najpotrebnije tokom vanredne situacije. Ženske organizacije treba da budu prepoznate u lokalnim dokumentima i angažovane u jedinicama zaštite i spasavanja – što bi doprinelo spremnosti lokalnih zajednica za reagovanje u vanrednim situacijama. Lokalnim samoupravama je preporučeno da uključe građane i građanke u sve, a posebno u fazu prevencije i kreiranja lokalnih politika, analiziraju lokalnekapacitetei ranjivosti stanovništva, povećaju znanje i veštine članica ženskih udruženja za učešće u upravljanju rizicima i uspostave jedinice civilne zaštite opšte namene u kojima će žene biti ravnopravno zastupljene, rekla je, između ostalog Danica Todorov na konferenciji u Temišvaru.
Predstavnice/predstavnici evropskih regiona predstavile su na skupu postojeće stanje u oblasti rodne ravnopravnosti sa akcentom na krizne situacije, svoje regionalne strategije i akcione planove, a usvojeni su zaključci čiji je smisao da pomognu regionima da što bolje pristupe proceni rizika istovremeno primenjujući principe rodne ravnopravnosti. Na stručnom skupu su govorile predstavnice Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost, regije Vesterboten iz Švedske i regije Alba Julia iz Rumunije.
Tema ovogodišnjeg dana Međunarodnog dana dece koja žive i rade na ulici je identitet. Deca koja žive i rade na ulici predstavljaju jednu od najranjivijih i višestruko diskriminisanih društvenih grupa. Ukoliko im društvo ne pomogne, takva deca često postaju lica bez formalnopravnog identiteta, čime im se uskraćuje pristup obrazovnom, zdravstvenom i sistemu socijalne zaštite, a kasnije tržištu rada, tako da ona za društvo kao i da ne postoje. Uz to, ova deca neretko su u situaciji da budu izložena i intervencijama policije, napadima od strane odraslih građana i vršnjaka, a čak i posle intervencije nadležnih veliki broj njih se, ukoliko ne dobije odgovarajuću podršku, vraća životu i radu na ulici. Ovakvo stanje kosi se sa osnovnim načelima ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih i dečjih prava.
Porajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća na to da su deca koja žive i rade na ulici najmanje odgovorna za svoj položaj. To, međutim, ne znači da njihov glas ne treba da se čuje, niti da ona nemaju čime da doprinesu društvu u kojem žive. Istraživanje Pokrajinskog ombudsmana o dečjem prosjačenju sprovedeno 2011. godine pokazalo je da ova deca najčešće dolaze iz porodica u kojima ih roditelji zapostavljaju, zanemaruju, pa čak i zlostavljaju, a neretko su, zajedno sa roditeljima i vršnjacima, uključena i u rad organizovanih grupa koje svoj rad zasnivaju na njihovoj eksploataciji. Dobar primer nastojanja da se omogući ostvarivanje njihovih prava i promoviše njihova socijalna inkluzija predstavlja rad svratišta za decu koja žive i rade na ulici.
Međunarodni dan dece koja žive i rade na ulici obeležava se od 2011. godine na inicijativu međunarodne organizacije CSC sa sedištem u Velikoj Britaniji. Konzorcijum za zaštitu prava deteta je svetska mreža pokrenuta sa ciljem da se deci koja žive i rade na ulici pruži prilika da se i njihov glas čuje, da se promivišu njihova prava i unaprede njihovi uslovi života. Mrežu čine međunarodne, državne ili lokalne organizacije, pojedinke i pojedinci iz preko 80 zemalja koji se zalažu za to da Ujedinjene Nacije ovaj dan uvrste u svoj zvanični kalendar međunarodnih dana, a do sada je ovu inicijativu podržalo preko 3.000 ljudi.
Posete ustanovama socijalne zaštite u kojima borave starija lica, koje se sprovode u cilju sticanja uvida u mogućnosti ostvarivanja i zaštite ljudskih prava njihovih korisnica i korisnika, kao i ukazivanja ovim ustanovama na načine njihovog unapređenja, jedna su od aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u oblasti opštih nadležnosti institucije. Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Aniko Širkova i saradnica Jagoda Vještica posetile su danas prvu u ovogodišnjem nizu ustanova ovog tipa čiji rad Pokrajinski ombudsman prati već godinama - Gerontološki centar u Rumi.
Najznačajnije promene u centru tiču se infrastrukture i opreme u centru. Uz obnovljeni asfaltni put u dvorištu, u zgradi doma funkcioniše i novi veliki lift za prevoz ležećih korisnika, koji njime mogu da budu prevezeni zajedno sa krevetom. Centar je nedavno pribavio i 33 nova specijalna kreveta za nepokretne korisnike, a nove prostorije dobile su i frizerka, psiholog i služba računovodstva. Višemilionska sredstva za obnovu centra obezđena su, uz ona iz sopstvenog budžeta, i od strane Minsitarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju. U domu rade dva stalno zaposlena lekara koji se, zajedno sa ukupno 91 zaposlenim, staraju o zdravstvenom stanju i dobrobiti 281 korisnika, a redovne preglede u ovoj ustanovi obavljaju i lekari specijalisti, poput psihijatra, fizijatra, interniste i stomatologa.
Primena nove standardizacije prilikom prijema korisnika u centar počela je pre desetak dana, a uvidom u nasumično izabrani dosije korisnika zamenica Širkova konstatovala je da se dokumentacija o korisnicima, njihovom zdravstvenom i opštem stanju, kao i o drugim aspektima njihovog života u domu i van njega, vodi uredno i u skladu sa propisima. Korisnicima ni na koji način nije ograničena sloboda kretanja, a fizičkom sputavanju uznemirenih korisnika se u ovom domu ne pribegava. Osim fizičkih aktivnosti u terapijske svrhe u najsavremenije opremljenoj sali za fizikalnu i kineziterapiju, korisnicima su svakodnevno dostupne i razne društvene aktivnosti, radna terapija i razni kreativni sadržaji: od ekološke i glumačke sekcije do ručnog rada.
Dodelom zahvalnica, danas je u holu vlade APV Vojvodine, na svečan način obeležena desetogodišnjica postojanja i rada Kancelarije za inkulziju Roma, kao i Međunarodni dan Roma.
Za doprinos integraciji i unapređenju položaja Roma u AP Vojvodini, zahvalnica je dodeljena i Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu.
Kancelarija za inkluziju Roma osnovana je 2006. godine sa ciljem da unapredi položaj Roma u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva, stanovanja, ljudskih i manjinskih prava, kao i za stvaranje uslova za uključivanju Roma u sve sfere društvenog, javnog i političkog života.
