Agencija Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP organizovala je 22. i 23. marta u Beogradu Konferenciju pod nazivom "Rod i smanjenje rizika od elementarnih nepogoda". Na Konferenciji su predstavljeni i rezultati projekta Pokrajinskog ombudsmana “Rodna ravnopravnost i vanredne situacije” koji je podržala Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena.

Učesnici ove konferencije bili su stručnjaci iz oblasti smanjenja rizika od elementarnih nepogoda iz Evrope i Zajednice nezavisnih država i predstavnici medija.

Obraćajući se prisutnima, posebna savetnica potpredsednice Vlade i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Branka Drašković rekla je da samo nekoliko jedinica lokalne samouprave u Srbiji ima žene na čelu štabova za vanredne situacije, dok ih na poziciji komandanta štaba nema, jer one uglavnom "pripadaju" muškarcima. Ona je naglasila da su žene razvojni potencijal društva i da bi trebalo da budu više uključene u kreiranje politika, kao i upravljanje u vanrednim situacijama. Elementarne nepogode pogađaju sve kategorije stanovništva, ali one imaju različite društvene posledice na muškarce i žene. Iako su često nevidljive, žene aktivno doprinose životu lokalne zajednice i mogu da imaju odlučujuću ulogu u upravljanju vanrednim situacijama.

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija Irena Vojackova Solorano ukazala je na to da odgovor na katastrofe zahteva zajednički pristup u planiranju i donošenju odluka, radi jačanja otpornosti cele zajednice, veće efikasnosti u obnovi, u kraćem roku.

Prisutnima se obratio i Ambasador Japana u Srbiji Djuići Takahara koji je rekao da je Japan i sam često suočen sa nepogodama te da su zato postoji svest o tome koliko je važno da se pomogne u takvim situacijama. On je kazao i to da je važno i potrebno da se više aktiviraju žene u procesu vanrednih situacija, kao i da se preventivno deluje

Na konferenciji su predstavljeni i rezultati projekata nekoliko udruženja koje je podržao UNDP s ciljem povećanja učešća žena u vanrednim situacijama i jačanja njihovih kapaciteta za odgovor na vanredne situacije.

Pokrajinski ombudsman je tokom sprovođenja projekta “Rodna ravnopravnost i vanredne situacije” (uz podršku Međunarodne organizacije UN Women) na osnovu analize lokalnih planskih dokumenata u oblasti vanrednih situacija zaključio da je uloga žena u proceni rizika i planiranju odgovora na vanredne situacije nemerljiva zbog njihovog znanja, veština i doprinosa. Ovo je rekla zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov i naglasila da žene ne smeju biti posmatrane kao žrtve, nego kao značajan ljudski resurs. Zbog toga je lokalnim samoupravama na teritoriji Vojvodine  preporučeno da prilikom procene rizika i upravljanja vanrednim situacijama analiziraju kapacitete i ranjivost stanovništva, da uključe žene I ženska udruženja u obuku stanovništa i da među poverenicima jedinica civilne zaštite omoguće njihovu ravnopravnu zastupljenost.

Danica Todorov je ukazala i na to da je Grad Pančevo u okviru projekta Pokrajinskog ombudsmana osmislio korake za uvođenje rodne perspektive u upravljanje vanrednim situacijama. Naime, u ovom gradu će se održavati konsultativni sastanci sa ženama u mesnim zajednicama o sistemu upravljanja vanrednim situacijama, kao i o rizicima i ranjivosti u njihovoj zajednici. Planirano je uvođenje kvota za učešće žena u vodovima civilne zaštite, izrada modela rodno osetljive evidencije reagovanja, zbrinjavanja i izveštavanja, rodna analiza usluga situacionog centra i organizovanje obuka za žene o upravljanju vanrednim situacijama.

Fotografija: www.rs.undp.org

Danas je u Novom Sadu, u organizaciji nedeljnika „Vreme” i Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji (FOS-a), održana konferencija „Vojvođanski region i dobro upravljanje u svetlu Agende UN do 2030.” na kojoj je govorila zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Eva Vukašinović.

Agenda UN 2015-2030. je dokument koji se nadovezuje na Milenijumske ciljeve UN 2000-2015, sa tom razlikom da Agenda sadrži i ciljeve održivog razvoja do 2030. godine i obavezujuća je za sve članice UN, a ne samo za zemlje u razvoju. Današnja konferencija bavila se ciljem broj 16 Agende, a koji se odnosi na na jednak pristup pravdi za sve i na dobro upravljanje i čija načela bi trebalo da se primenjuju u svim granama i na svim nivoima vlasti. 

Konferencija se bavila položajem jedinog priznatog regiona u Srbiji u odnosu na ostale delove zemlje. Značenje pojmova autonomije i regionalizma razmatrano je u sadašnjem istorijskom trenutku, naglašavajući važnost regionalizma i međuregionalne saradnje za dobro upravljanje u državi i sa posebnim osvrtom na položaj nacionalnih manjina u Vojvodini.  Na konferenciji je ukazano i na uzročno-posledičnu povezanost i uticaj dobrog, odnosno lošeg upravljanja ovim procesima na socijalni položaj građanki i građana koji proizilazi iz siromaštva, nezaposlenosti i aktuelnih načina proizvodnje hrane.

Uz zamenicu Vukašinović, koja je govorila o aktivnostima institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina, na konferenciji su govorili još i Branislav Bugarski, pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Srđan Djurović iz Fondacije za otvoreno društvo, Saša Popov iz novosadskog Centra za regionalizam i Snežana Ilić iz zrenjaninskog Centra za razvoj civilnog društva.  Moderatorka konferencije bila je Jovana Gligorijević, pomoćnica glavnog urednika nedeljnika „Vreme”. 

„Digod iđem, svud me odbiju i ne znam više di da iđem. Ni da me saslušaju neće. Svit je željan lipe riči kad digod odeš da nešto pitaš. A to je njin pos'o kad u ime države rade, jel' tako?” započela je juče svoje obraćanje zamenici pokrajinskog ombudsmana jedna Tavankućanka.

Ova žena se ranije već obraćala na adrese više organa lokalne samouprave i ustanova nastojeći da ostvari neka od svojih prava u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite. Prema njenoj tvrdnji, ove instance nisu učinile sve što je u njihovoj nadležnosti, a institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana će po njenoj pritužbi povesti postupak i utvrditi da li je u radu ovih organa i ustanova došlo do nekog propusta. Ukoliko jeste, nadležnima će biti upućena preporuka ili mišljenje u vezi sa tim kako da otklone navedeni propust i omoguće ostvarivanje, odnosno obezbede zaštitu prava ne samo ove građanke koja je podnela pritužbu, nego i drugih građana koji se ubuduće budu našli u sličnoj situaciji.  

Uz svakodnevne probleme koji proističu iz loše ekonomske situacije u društvu i njenog pogubnog uticaja na njihov socijalni položaj, građanke i građani Tavankuta i Djurđina juče su od zamenice Eve Vukašinović najčešće tražili savete i u vezi sa ostvarivanjem prava na porodičnu penziju nakon smrti supružnika, pravima u oblasti zdravstvenog i invalidskog osiguranja, kao i u oblasti radnih odnosa.

Uprkos tome što Djurđin, a naročito Tavankut, imaju veoma bogat kulturni život, direktorke osnovnih škola u ovim mestima, jednako kao i u drugima u kojima je ovog proleća organizovan prijem građana, tvrde da je najveći izazov u organizovanju nastave konstantno smanjivanje broja dece na selu, kako pripadnika nacionalnih manjina, tako i većinskog stanovništva. Najčešći razlog za to je preseljenje porodica sa mlađom decom u veća mesta u kojima roditelji očekuju da će imati veće mogućnosti za zapošljavanje i školovanje dece ili iseljavanje u inostranstvo.  

Prijemi građana u malim vojvođanskim mestima biće organizovani tokom cele godine, a o svakom od njih javnost će biti blagovremeno obaveštena.