Vesti
Posete manjim naseljenim mestima u Vojvodini i prijemi građana organizovani od strane Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana nastavljeni su juče u Skorenovcu i Vojlovici. Zamenica ombudsmana Eva Vukašinović je ovom prilikom sa predsednicima ovih mesnih zajednica, kao i sa školskim pedagogom u Skorenovcu i direktorkom škole u Vojlovici, razgovarala i o ostvarivanju prava pripadnika i pripadnica manjinskih nacionalnih zajednica koji žive u ovim mestima.
Po rečima Nandora Šebešćena, sekretara Mesne zajednice Skorenovac, kao i njenog predsednika Ferenca Maksema, problemi ovog naselja istovetni su onima u drugim sličnim naeljima u Vojvodini. Broj stanovnika stalno opada usled nemogućnosti zapošljavanja, odnosno loše opšte ekonomske situacije, te se tokom poslednjih desetak godina broj stanovnika u selu smanjio za petinu, uglavnom zbog iseljavanja u zemlje zapadne Evrope i Kanadu. Zamenica Vukašinovć se u razgovoru sa građankama i građanaima uverila u to da se Mesna zajednica maksimalno trudi da građankama i građanima izađe u susret i pomogne u ostvarivanju njihovih prava pred organima lokalne samouprave. Uprkos tome što mesna zajednica i matičarska služba, saobraćajna infrastruktura, kao i škola, lokalna kulturno-umetnička i sportska društva funkcionišu bez većih poteškoća, najveći problem meštana predstavlja kvalitet vode i nemogućnost da se ovaj problem dugoročno reši zbog toga što postupak u vezi osavremenjavanjem postrojenja za preradu vode i izgradnjom kanalizacione mreže traje već duže vreme bez konkretnog rezultata, a zbog složenih imovinsko-pravnih odnosa u vezi zemljištem na kom se ovo postrojenje nalazi.
Kao prigradska mesna zajednica, Vojlovica se suočava sa drugačijim izazovima u vezi sa organizovanjem života u ovoj mesnoj zajednici. Po rečima njenog predsednika Nandora Baloga, kao i direktorke škole Ksenije Kićos Carević, mesna zajednica je, između ostalih, i od Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu pribavila sredstva za izgradnju male atletske staze u okviru škole. Potreba za njom postoji zbog toga što u Vojlovici, uz tri KUD-a (srpsko, mađarsko i slovačko) i nekoliko udruženja građana, postoje i brojna sportska udruženja, a meštani smatraju da je, imajući u vidu socijalno-demografsku strukturu stanovništva, izuzetno važno da se deca od najranijeg uzrasta opredeljuju za sport kao kreativni način provođenja slobodnog vremena, umesto da većinu slobodnog vremena provode gluvareći na ulici ili kod kuće uz računar.
Uvezi sa navodima i pritužbama građana u ovim i drugim mestima koja institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana bude posetilabiće pokrenuti postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije, a o sledećem prijemu građana javnost će biti blagovremeno obaveštena.
Građanke i građani Kulpina i Gložana juče su u sedištu ovih mesnih zajednica imali priliku da razgovaraju sa zamenicom pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Evom Vukašinović, da podnesu pritužbu instituciji ili da dobiju pravni savet u vezi sa ostvarivanjem, zaštitom i unapređenjem svojih prava.
Za razliku od drugih vojvođanskih sela u kojima je ovog proleća organizovan prijem građana, u Kulpinu i Gložanu nema masovnijeg odseljavanja, odnosno iseljavanja stanovnika u inostranstvo, a u mesnim zajednicama pretpostavljaju da je to zbog toga što su ova mesta blizu drugih većih mesta, pre svega Novog Sada, gde ima mnogo više mogućnosti za zapošljavanje nego u selima daleko od gradova. Direktorke osnovnih škola u ovim mestima tvrde da se mladi koji odlaze u inostranstvo na studije, najčešće u Slovačku, uglavnom i vraćaju u ova mesta, odnosno u njihove škole kako bi radili kao nastavnici.
Dok se Mesnoj zajednici Kulpin, po rečima njenog sekretara Zlatka Harminca, građani najčešće obraćaju sa pitanjima u vezi sa postupcima koje se odnose na gazdinstva i oslobađanja od RTV pretplate, u Gložanu je najaktuelniji problem građana komasacija koja se, po njihovom mišljenju, ne sprovodi pravično i na propisani način. Obe mesne zajednice imaju problema i sa realizacijom, odnosno povraćajem sredstava iz mesnog samodorpinosa, a koja su ranijih godina ili prikupljana na način koji su više instance kasnije ocenile nepropisnim, ili iz nekog drugog razloga nisu realizovana.
Uprkos tome što se u ovim mesnim zajednicama kontinuirano ulaže u infrastrukturu, naročito u izgradnju i održavanje vodovodne i kanalizacione mreže, puteva i školskih objekata, materijalna kriza pogađa sve više građana koji se na razne načine dovijaju da dođu bilo kakvih prihoda.
„Trudimo se da pomognemo koliko god možemo, učimo i decu da budu solidarna, ali ljude zaboli, na primer, kada vide da jedni, koliko god stvarno siromašni bili, dobiju neku pomoć, a drugi, koji isto tako spajaju kraj sa krajem, tu pomoć ne dobiju. Danas već svakome dobro dođe pomoć, a ne znaju ljudi ni gde da je traže,” vajka se jedna od sagovornica.
U ovim mestima je u službenoj upotrebi i slovački jezik, a stanovništvo je gotovo u potpunosti dvojezično. Dok se u Kulpinu nastava u osnovnoj školi, uprkos tendenciji opadanja broja đaka u svim odeljenjima, odvija na srpskom i slovačkom, u Gložanu, gde Slovaci čine većinu stanovništva, nastava se odvija samo na slovačkom jeziku, ali je pohađaju i deca drugih nacionalnosti. Ove škole uživaju veliku podršku Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, a gložanska je zbog svoje osobenosti proglašena i ustanovom od posebnog značaja.
Uvezi sa navodima i pritužbama građana u ovim i drugim mestima koja institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmanabude posetilabiće pokrenuti postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije. Sledeći prijem građana održaće se u utorak, 15. marta uSkorenovcu i Vojlovici.
Zbornik radova „Nacionalni saveti nacionalnih manjina i kultura 2", posvećen aktuelnim pitanjima vezanim za položaj Nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji, promovisan je juče i u Gradskoj kući u Subotici.
Jedna od urednica zbornika,zamenica Pokrajinskog ombudsmana Eva Vukašinović, izjavila je da se zbornik bavi kulturom unutar Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i konkretnim problemima tih zajednica.
„On se bavi kulturom u širem smislu, pluralizmom mišljenja i drugim aspektima ostvarivanja i unapređivanja prava Nacionalnih manjina", rekla je Vukašinović.
O zborniku su ovom prilikom gorovile još i autorke tekstova dr Katinka Beretka i mr snežana Ilić, a Miroslav Keveždi govorio je o njemu sa aspekta urednika. Među autorima tekstova sabranih u Zborniku su još i dr Alpar Lošonc, dr Duško Radosavljević, dr Dubravka Valić Nedeljković, dr Svenka Savić, Zoran Tairović, mr Veronika Mitro, mr Snežana Ilić, Nenad Djurđević, Nina Janić, Jelena Perković i druge stručnjakinje i stručnjaci.
Autori su poručili da bi ovaj zbornih trebao da posluži kao podsticaj i uvod za debatu o kulturnim politikama, njihovim ciljevima, institucionalnoj infrastrukturi i do sada postignutim rezultatima.
Domaćin promocije bio je Zaštitnik građana Grada Subotice, a zbornik je nastao kroz saradnju Zavoda za kulturu Vojvodine i Pokrajinskog ombudsmana.
Izvor: www.rtv.rs
Fotografija: www.subotica.com
Ekonomska neravnopravnost žena se, uprkos značajnom poboljšanju njihovog položaja, još uvek se nalazi u samom korenu svih drugih oblika kršenja prava žena na osnovu pola, njihovog bračnog i porodičnog statusa i materinstva. Ekonomski položaj ogromnog broja žena je loš, a dugotrajna ekonomska kriza dodatno je povećala njihovu društvenu neravnopravnost. Nezaposlenost žena veća je nego nezaposlenost muškaraca. Žene imaju slabiju kontrolu nad vlasništvom i resursima društva i češće su zastupljene u neformalnim vidovima zapošljavanja sa nižim zaradama, a više vremena troše na neplaćenim poslovima. Diskriminacija je naročito izražena prema trudnicama i porodiljama, koje se teže zapošljavaju i lakše ostaju bez posla. To pokazuje i indeks rodne ravnopravnosti prema kojem Srbija najviše zaostaje za Evropskom unijom u oblasti rada i raspolaganja i upravljanjanovcem. Zaposlene žene često su izložene vređanju, pa i pretnjama i ucenama na radnom mestu. Previše devojaka i žena su meta nasilja u porodici i drugih oblika nasilja koje opterećuje i oštećuje i njih kao pojedinke, ali i čitavo društvo. Na sve ove pojave institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana ukazuje godinama, traži od nadležnih organa da preduzimaju odgovarajuće mere za zaštitu žena i poziva na poštovanje propisa i Zakona o ravnopravnosti polova.
Ohrabrujuće je što je Srbija, kao prva zemlja van Evropske unije koja primenjuje Indeks rodne ravnopravnosti, ostvarila rezultat od 40,6 poena od 100, dok je prosek u EU 52,9 poena. Naša zemlja je iznad proseka Evropske unije kada je reč o učešću žena u odlučivanju, zahvaljujući, pre svega primeni tzv. kvota za manje zastupljeni pol na mestima odlučivanja. To pokazuje da je u svim oblastima u kojima se ispoljava rodna neravnopravnost potrebno preduzimati mere podrške, od lokalne zajednice do Vlade, jer bez odlučujućih, vidljivih i merljivih akcija neće doći do istinskog preobražaja položaja žena.
Ulaganjem u postizanje rodne ravnopravnosti biće obezbeđen ekonomski napredak, socijalna i politička inkluzija i druge pogodnosti koje će podstaći stabilnost i poštovanje ljudskog dostojanstva. Ostvarivanje ljudskih prava i održivi razvoj nisu mogući ako polovina čovečanstva nema jednake mogućnosti, poručio je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena koji se ove godine obeležava pod sloganom: Planeta 50-50 do 2030. – Stvorimo uslove za rodnu ravnopravnost.
Ovonedeljna poseta institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana malim vojvođanskim mestima bila je danas u Kucuri i Lovćencu. Zaposleni u ovim mesnim zajednicama, kao i direktorke škola u njima, jednoglasne su u oceni da su najveći problemi sa kojima se ova mesta suočavaju nemaština usled velike nezaposlenosti, a koja je posledica zatvaranja ili privatizacije velikih preduzeća u kojima je većina meštana nekada radila.
„Svi odoše za poslom, đece sve manje, za 10 godina niko neće da ostane u selo. Jako teško narod živi, vođe ima gladni u selo,” navode meštani Lovćenca osvrćući se na situaciju u selu nakon što je 2008. godine u ovom mestu zatvoren Agroindustrijski kombinat „Njegoš”.
Direktorka osnovne škole Olivera Raut slaže se sa meštanima, ocenjujući da se ni u prosveti ne čini dovoljno kako bi se bračni parovi sa decom i mladi motivisali da ostanu na selu. Administracija u školama je sve zahtevnija, a broj zaposlenih se stalno smanjuje, pa je i većina nastavnika rastrzana između dve-tri škole kako bi imala punu normu. To se, po njenim rečima, izuzetno negativno odražava na celokupni obrazovni sistem jer se zaposleni u prosveti time zapravo svode na radnike koji jure za platom, a ne na članove jednog vaspitno-obrazovnog kolektiva. Završavajući obilazak školske zgrade sa zamenicom pokrajinkog zaštitnika građana - ombudsmana Evom Vukašinović, direktorka je pri ulasku u zbornicu sa žaljenjem konstatovala:
„Zbornica nam je iz vremena kada je u školi bilo skoro 600 đaka. Sada ih imamo 234, pa u zbornici obično ima tek dvoje-troje nastavnika.”
Građanke i građani Kucure često se obraćaju Mesnoj zajednici u vezi sa komunalnim problemima, a koje potom u najvećem broju slučajeva uspešno rešavaju jer u ovom mestu postoji i tzv. komunalni redar. Građani ovog mesta koji smatraju da imaju neki problem navikli su da se prvo obrate Mesnoj zajednici, a potom drugim instancama:
„I normalno je da se nama prvo obraćaju, mi smo ovde sa njima i zbog njih,” zaključila je sekretarka Mesne zajednice Kucura Jelena Besermenji.
Dok su u osnovnoj školi problemi u vezi sa organizovanjem nastave takođe povezani sa smanjenjem broja dece, naročito one koja bi nastavu pohađala na rusinskom jeziku, problemi Kucurana koji su se danas obratili zamenici ombudsmana odnosili su se na postupanje carinarnice u Novom Sadu, povredu prava na pravično suđenje, odnosno suđenje u razumnom roku, kao i na ostvarivanje prava na nadoknadu koju Opština Vrbas isplaćuje za treće dete.
U vezi sa navodima i pritužbama građana u ovim i drugim mestima koja institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana bude posetila biće pokrenuti postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije. Sledeći prijem građana održaće se u četvrtak, 10. marta u Kulpinu i Gložanu.
