Vesti
Zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović danas je posetila zavode za kulturu vojvođanskih Slovaka i vojvođanskih Rusina u Novom Sadu.
Informacije u vezi s radom, aktivnostima, iskustvima i izazovima sa kojima se u radu sreću zavodi za kulturu nacionalnih manjina u AP Vojvodini, a koje su prikupljene prvo pisanim putem, a potom dopunjene na sastancima sa direktorima ovih ustanova, omogućile su Pokrajinskom zaštitniku građana uvid u doprinos zavoda ostvarivanju i unapređenju prava nacionalnih manjina u oblasti kulture.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman na osnovu prikupljenih podataka sačiniće izveštaj o analizi rada zavoda za kulturu nacionalnih manjina u AP Vojvodini. U izveštaju će biti ukazano na segmente u radu zavoda koji se mogu unaprediti i biće upućene konkretne sugestije i predlozi o načinima rešavanja postojećih problema, ali će svakako sadržati informacije o bogatom opusu aktivnosti, projekata i programa koje ove ustanove realizuju i čime pružaju značajnu podršku očuvanju osobenosti kulture nacionalnih manjinskih zajednica koje predstavljaju.
Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu obratio se veći broj građana tvrdeći da im stranački aktivisti dolazeći na njihovu kućnu adresu narušavaju privatnost, zahtevajući da se izjasne o tome da li će izaći na izbore i za koga će glasati, kao i da se u slučaju negativnog odgovora na ova pitanja, njihovo ime, prezime i adresa stanovanja zapisuju. Takođe, skrenuta je pažnja i na to da u ovakvim aktivnostima učestvuju i zaposleni u lokalnim organima uprave.
Ukoliko je tačna, veoma je zabrinjavajuća informacija da se zaposleni u jedinicama lokalne samouprave tokom radnog vremena bave prikupljanjem podataka o stranačkim opredeljenjima građana. Takvim angažmanom oni ne doprinose ostvarenju koncepta dobre uprave, slabe poverenje u institucije, otežavaju ostvarivanje ljudskih prava i uspostavljanje vladavine prava.
U pogledu pritužbi građana da se anketiranjem narušava njihova privatnost, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ističe da je saradnja sa stranačkim anketarima stvar dobre volje svakog pojedinca. Građani nisu dužni da sarađuju u sprovođenju ankete i da otkrivaju svoja stranačka opredeljenja, niti su dužni da se legitimišu i stranačkim aktivistima daju lične podatke.
Uznemirenost građana izaziva i to što se u slučaju negativnog odgovora na pitanje da li će glasati za stranku partijskog aktiviste zapisuju lični podaci građana, kao i „obaveštenost“ aktiviste, njegovo poznavanje broja glasača u domaćinstvu i slično. Zbog sumnje da su navedeni podaci pribavljeni na nelegalan i nelegitiman način, o takvim pojavama građani treba da obaveste Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Strah građana da bi zbog svojih izbornih, odnosno političkih opredeljenja mogli trpeti negativne posledice i biti izloženi raznim sankcijama, ne treba ignorisati. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman od političkih aktera očekuje da se uzdrže od svake zloupotrebe podataka, kao i svakog ponašanja koje bi se moglo razumeti kao pritisak na birače. Ako predstojeći izbori treba da budu slobodni i fer, ako izabrani predstavnici treba da uživaju poverenje birača, a politički sistem legitimnost, onda se neprihvatljivom i nedozvoljenom političkom ponašanju mora na decidiran način stati na kraj. U suprotnom, odgovornost za zaoštravanje političkih podela u društvu snosiće vođstva političkih stranaka.
Uprkos višegodišnjim aktivnostima nadležnih institucija, društveno odgovornim akcijama pojedinih provajdera usluga mobilne telefonije i interneta, kao i zalaganju organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom prava deteta i edukacijom o bezbednom korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), u Republici Srbiji i dalje ne postoji nijedan pravni akt, niti strateški dokument na državnom nivou koji prepoznaje ili definiše eksploataciju dece putem IKT kao poseban, sve učestaliji vid zlostavljanja, zloupotrebe i nasilja nad decom. Čak ni Strategija razvoja informatičkog društva u Republici Srbiji do 2020. godine decu ne pominje, niti ih izdvaja kao posebno ranjivu grupu podložnu eksploataciju putem IKT.
Ministarstvo unutrašnjih poslova na konferenciji posvećenoj ovoj temi koja je održana prošlog novembra u Beogradu iznelo je podatak da je tokom 2015. godine policija uhapsila 35 osoba zbog krivičnog dela iskorišćavanja maloletnih lica za pornografiju i to ocenilo kao značajno povećanje u odnosu na prethodni period. Istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana „Eksploatacija dece na internetu”, međutim, još 2013. godine je ukazalo na to da kriminološki pristup usmeren ka kažnjavanju počinilaca, a i to tek ukoliko delo uopšte bude otkriveno, prijavljeno i blagovremeno procesuirano, otkriva tek vrh ledenog brega. Situaciju dodatno usložnjava i činjenica da provajderi usluga interneta decu apsolutno ne prepoznaju čak ni kao posebnu grupu svojih korisnika, te je i njihova svest i potreba da se ona zaštite na nezadovoljavajućem nivou. Istraživanje takođe pokazuje da značajan broj odraslih nema naviku da decu upućuje na aktivnosti i onlajn sardžaje putem kojih se mogu informisati o bezbednom korišćenju IKT jer ni sami ne znaju za njih. Uz to, roditelji najčešće ne umeju da prepoznaju i da se suoče sa tim da je njihovo dete žrtva eksploatacije putem interneta, niti znaju kome da se obrate za pomoć.
Nepostojanje pravnih akata i strateških dokumenata koji bi decu prepoznali kao posebnu ranjivu grupu u kontekstu eksploatacije putem IKT onemogućava sistematsko praćenje njene zastupljenosti i uticaja, kao i preventivno delovanje celokupnog društva na ovu dugoročno pogubnu pojavu koja sve više uzima maha. Organizovano informisanje i edukacija dece, a posredno i odraslih, o pravilnom korišćenju IKT i načinima zaštite od zloupotrebe tako ostaje izvan školskog sistema ili je, u najboljem slučaju, svedena na fakultativnu aktivnost, dok žrtve ove vrste zloupotrebe i nasilja ostaju bez adekvatne podrške i zaštite. Zabrinjava i to da je informatika na osnovnoškolskom obrazovnom nivou samo izborni, a ne obavezni predmet.
Obeležavanjem Dana bezbednog interneta svake godine promoviše se bezbednije i odgovornije korišćenje onlajn tehnologija i mobilnih telefona, posebno među decom i mladima. Ove godine, 9. februar će širom sveta biti obeležen pod sloganom „Kakva je tvoja uloga?”. Javnosti se time želi poručiti da svaki pojedinac i pojedinka još od najranijeg uzrasta može da doprinese bezbednom i odgovornom korišćenju savremenih IKT.
Više o bezbednom korišćenju interneta možete saznati na: www.bezbedaninternet.ombudsmanapv.org
Ovogodišnji niz prijema građanki i građana u malim vojvođankim mestima od strane institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana započet je juče u Slankamenačkim Vinogradima i Maradiku. Zamenica za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović je tom prilikom, osim sa građanima, razgovarala i sa predstavnicima mesne zajednice, odnosno zaposlenima u mesnim kancelarijama, a potom je posetila i odeljenja u lokalnim školama u kojima se nastava odvija na nekom od jezika nacionalnih manjina u službenoj upotrebi u AP Vojvodini.
„Kada se gase državne institucije, selo umire,” odgovorio je na pitanje u vezi sa funkcionisanjem organa uprave i infrastrukture u ovom mestu Paja Djarmotski, matičar i šef Mesne kancelarije u Slankamenačkim Vinogradima. Uz probleme usled udaljenosti, odnosno loše saobraćajne povezanosti sa okolnim administrativnim centrima, u mestima poput Slankamenačkih Vinograda, koje je prvobitno bilo vikend-naselje okruženo voćnjacima, teško je doći čak i do preciznih demografskih podatka. Osim što je i pošta nedavno zatvorena, usluge zdravstvene zaštite u ovom mestu, u kom je skoro dve trećine stanovništva starije od 65 godina, praktično su nedostupne. Lekar opšte prakse iz Doma zdravlja u Krčedinu, koji dežura jednom nedeljno po sat vremena, meštanima samo donosi recepte koji su unapred „poručeni” telefonom. Pregledi se obavljaju u Krčedinu i zbog toga što prostorija koja služi kao ambulanta u Slankamenačkim Vinogradima nema čak ni tekuću vodu, a poslednji tzv. bazar zdravlja u ovom mestu održan je još u avgustu 2014. godine. Treći veliki problem, čijih razmera i posledica, po mišljenju Djarmotskog, građani nisu u potpunosti svesni, predstavlja vodosnabdevanje i kontrola ispravnosti vode iz bunara i izvora iz kojih se meštani snabdevaju vodom za piće, navodnjavanje voćnjaka i preradu voća. Sa druge strane, meštani sa ponosom pričaju o godišnjoj manifestaciji Pudarski dani, jedinoj prigodi kada u selo dolazi veći broj ljudi iz drugih mesta, kao i o svojoj školi, zapravo isturenom odeljenju osnovne škole u Krčedinu, a koju na slovačkom jeziku u tri razreda pohađa ukupno šest đaka.
Meštani Maradika imaju slične probleme, iako je njihovo mesto znatno veće od Slankamenačkih Vinograda i nalazi se bliže glavnom putu, ističu članovi Saveta mesne zajednice na čelu sa njegovim predsednikom Jovicom Ratkovićem. Osim na probleme u vezi sa ostvarivanjem prava u oblasti socijalne zaštite i penzijsko-invalidskog osiguranja, građani su se žalili na nemogućnost raspolaganja sredstvima iz mesnog samodoprinosa u skladu sa potrebama lokalne zajednice. Članovi Saveta Mesne zajednice takođe tvrde da građani nemaju mogućnost korišćenja resursa zajednice koji su svojevremeno izgrađeni iz sredstava samodoprinosa, poput maradičkog akumulacionog jezera. Uz zapuštene i neuređene atarske puteve, građani negoduju i zbog toga što nadležna inspekcija, po njihovim rečima, proizvoljno, selektivno i arbitrerno postupa u slučajevima prijava građana u vezi sa nemogućnošću navodnjavanja obradivih površina na propisani način. Po prijemu građana, zamenica Vukašinović posetila je i novootvoreno kombinovano odeljenje na mađarskom jeziku u maradičkoj osnovnoj školi. Očekuje se da će ovo odeljenje narednih godina imati sve više đaka, umesto da, kao što su to do sada bio običaj, deca nižeškolskog uzrasta koja nastavu pohađaju na mađarskom jeziku svakodnevno putuju u Novi Sad.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman će u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja pokrenuti postupke i ispitati navode građana u ovim i svim drugim mestima koja institucija bude posetila. Sledeći prijem građana održaće se u sredu, 17. februara u Kupusini i Svilojevu.
Aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana-ombudsmana koje ova institucija realizuje radi sticanja uvida u iskustva i izazove sa kojima se u radu sreću zavodi za kulturu nacionalnih manjina u AP Vojvodini nastavljene su tokom prethodne nedelje.
Zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović posetila je u petak zavode za kulturu vojvođanskih Mađara u Senti i vojvođanskih Hrvata u Subotici.
Na sastancima je bilo reči o izvorima i načinima njihovog finansiranja, saradnji zavoda sa relevantnim organima uprave i ustanovama u zemlji i inostranstvu, programima, projektima i aktivnostima ovih ustanova. Budući da je upoznavanje sa radom, iskustvima i izazovima sa kojima se zavodi za kulturu nacionalnih manjina sreću u svom radu započeto krajem prethodne godine slanjem kratkog upitnika, na sastancima sa direktorima zavoda razjašnjeni su podaci i dopunjene informacije koje je Pokrajinski zaštitnik građana prikupio na ovaj način.
