Vesti
Zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović posetila je danas Zavod za kulturu vojvođanskih Rumuna u Zrenjaninu.
Sastanak sa direktorom Zavoda Todorom Ursuom jedna je od aktivnosti institucije tokom koje se stiče uvid iskustva i izazove sa kojima se u radu sreću zavodi za kulturu vojvođanskih Mađara, Slovaka, Rusina, Rumuna i Hrvata.
Na sastanku su razmotrene aktivnosti Zavoda, kao i izvori i način njihovog finansiranja. Posebna pažnja posvećena je saradnji Zavoda sa relevantnim organima uprave i ustanovama u zemlji i inostranstvu, koja se ostvaruje putem planiranja i sprovođenja raznih programa i projekata i tokom koje se Zavod susreće za raznim izazovima i problemima. Prema rečima direktora Ursua, u narednom periodu očekuje se preseljenje u novi prostor, a prostorije u kojima se Zavod trenutno nalazi postaće centralna biblioteka ove ustanove. Od brojnh aktivnosti, među kojima je najviše manifestacija, istraživačkih i izdavačkih projekata, naročito zanimljivo je bilo čuti iskustvo u vezi sa otvaranjem seoskih biblioteka kojima je Zavod donirao knjige i publikacije na rumunskom jeziku.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman posetiće i ostale zavode za kulturu nacionalnih manjina u AP Vojvodini, nakon čega će sačiniti informaciju u vezi sa doprinosom ovih zavoda ostvarivanju i unapređenju prava pripadnika i pripadnica nacionalnih manjina u oblasti kulture.
Dečji brakovi predstavljaju problem koji se tiče celog društva i o kojem se malo govori a posledice su velike, pre svega za mlade jer se isključuju iz obrazovnog sistema, a tako smanjuju svoje kasnije šanse za zapošljavanje i obezbeđivanje uslova za život. Pored toga, javlja se problem trgovine ljudima i seksualne ekspoatacije, rečeno je na okruglom stolu „Lokalna mreža podrške usmerena na prevenciju dečjih brakova” kao deo projekta STOP dečjim brakovima u Srbiji, koji fondacija Ana i Vlade Divac realizuje uz podršku Ambasade Kanade u Republici Srbiji.
Maloletnički brak često može da dovede do prekida školovanja devojčice. U zajednicama u kojima je ova praksa rasprostranjena, udaja devojčice predstavlja deo društvenih normi i stavova koje oslikavaju malu vrednost ljudskih prava devojčica. Maloletnički brakovi dovode devojčice u opasnost od rane i neželjene trudnoće, što izaziva posledice opasne po život, rečeno je, između ostalog, na skupu.
Iskustvo Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u postupanju u slučajevima ranog stupanja u brak je relativno skromno jer je veoma malo pritužbi, što je donekle razumljivo ako imamo na umu informisanost samih pripadnika/pripadnica grupa u kojima je ovaj problem najizraženiji, njihovu nevidljivost i ranjivost, ali i predrasude i stereotipe onih koji bi trebalo da im pomognu u ostvarivanju ljudskih prava, rekla je između ostalog zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov. Navela je nekoliko primera postupanja ombudsmana u kojima je zapaženo da institucije koje treba da postupaju kako bi zaštitile devojčice i dečake od prisilnog stupanja u brak smatraju da su rani brakovi u romskoj zajednici deo običjanog prva i da država ne može i ne treba da se meša. Osim postupanja u pojedinačnim slučajevima, pred sve institucije se postavlja pitanje kako da deluju preventivno na podizanju svesti u samoj zajednici, u društvu, ali i u organima uprave i podizanju nivoa znanja državnih službenika.
Obrazovanje je jedna od najefikasnijih strategija za zaštitu dece od braka zbog čega je podsticanje obrazovanja dece iz ranjivih i romskih porodica put kojim bi trebalo da se ide. Ohrabrenje za ovakve inicijative možemo pronaći u aktivnostima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje koji realizovao sedmogodišnji projekat „Inkluzija romskih učenika u srednje škole na teritoriji AP Vojvodine” tokom kojeg je osipanje, tj. ispisivanje učenika iz škole bilo relativno malo, a manje kod devojčica u odnosu na dečake (4,40% ispisanih devojčica, a 5,59% ispisanih dečaka). To što dete prekida školovanje, za sistem bi trebalo da bude jedan od signala, a mi smo svedoci da oni koji su nadležni, ne preduzimaju mere da decu zadrže u školama i da im pružaju podršku tokom školovanja. Kada devojčice mogu da ostanu u školi onda je moguće promeniti i stavove o njihovim mogućnostima unutar zajednice, rekla je zamenica Todorov.
Iako postoje programi usmereni na kvalitetno odrastanje dece, a u okviru njih i program podrške osetljivim porodicama, mere socijalne politike, a naročito one na lokalnom nivou treba da se bave i jačanjem institucija na lokalnom nivou, ali i povezivanjem institucija i organizacija koje se bave zdravstvenim i socijalnim pitanjima, prevencijom, jačanjem podrške koja uključuje i civilni sektor. Romski koordinatori, pedagoški asistenti i romski zdravstveni medijatori mogli bi biti deo koalicije organizacija i institucija čije je uspostavljanje cilj projekta STOP dečijim brakovima u Srbiji. Koalicija organizacija i institucija omogućila bi razmenu informacija među članicama i zajedničko delovanje u akcijama zagovaranja i pružanja podrške prevencije dečjih brakova u Srbiji zaključeno je na okruglom stolu u kojem su učestvovali predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Kancelarije za inkluziju Roma i organizacija civilnog društva Duga, Edukativni centar Roma i Novosadski humanitarni centar.
Prema podacima UNICEF-a i Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine oko 4 procenta mladih žena starosti od 15 do 19 godina su trenutno udate ili su u vanbračnoj zajednici, a taj pokazatelj raste na 9 procenata kod žena iz najsiromašnijih domaćinstava. Među ženama starosti 20–49 godina, 7 procenata se udalo pre navršene 18. godine života. Među mladim ženama starosti 15–19 godina iz romskih naselja, 43 procenta su trenutno udate, ali taj pokazatelj raste na 52 procenta kod žena iz najsiromašnijih domaćinstava i sa osnovnim obrazovanjem. Pre navršene 15. godine udalo se 17 procenata devojaka i žena uzrasta 15–49 godina, dok se 57 procenata žena starosti 20–49 godina udalo pre navršene 18. godine.
Fotografija / Photo: http://www.unfpa.org/news/top-10-myths-about-child-marriage
Aniko Širkova, zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, razgovarala je juče sa Milošem Jankovićem, zamenikom Zaštitnika građana o nastavku saradnje dve institucije. Na sastanku, koji je održan u prostorijama republičkog Zaštitnika građana, bilo je reči o potpisivanju novog Memoranduma o saradnji, zajedničkim posetama ustanovama u kojima borave lica lišena slobode, formiranju komisije za izbor udruženja za saradnju u obavljanju poslova u okviru Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, organizovanju seminara i sprovođenju obuke u pogledu ostvarivanja prava i unapređenja položaja lica lišenih slobode. Osim ovih, u razgovoru su dotaknuta i metodološka pitanja pisanja izveštaja o posetama ustanovama, kao i saradnje u postupanju Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana po pojedinačnim predstavkama lica lišenih slobode.
U cilju efikasnije saradnje u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture republički Zaštitnik građana i Pokrajinski ombudsman zaključili su, u decembru 2011. godine, Memorandum o saradnji, kojim je dogovoreno učešće Pokrajinskog ombudsmana u posetama monitoring tima ustanovama na teritoriji AP Vojvodine, a u kojima su smeštena lica lišena slobode, sačinjavanju izveštaja, preporuka, mišljenja i drugih akata.
Tortura (mučenje) predstavlja veoma ozbiljno kršenje ljudskih prava i u većini zemalja je zakonom zabranjena i kažnjiva. Stoga je, u cilju njene prevencije, veoma važno da predstavnici dve pomenute institucije vrše kontinuirani monitoring ustanova u kojima se nalaze lica lišena slobode.
Kultura nacionalnih manjina se ne može svesti samo na negovanje i proširivanje „kulturnih manifestacija”, jer je kultura nešto šire i dublje od toga i obuhvata, pored umetnosti i literature, životne stilove, načine zajedničkog života, sisteme vrednosti, tradicije i verovanja – istaknuto je na jučerašnjem predstavljanju zbornika Nacionalni saveti nacionalnih manjina i kultura 2 u Zavodu za kulturu Vojvodine.
I u ovom, drugom po redu zborniku, isti uređivački tim – Eva Vukašinović, Miroslav Keveždi i Duško Radosavljević – bavi se pitanjima od velikog značaja za život nacionalnih manjina u Srbiji.
Tematski repertoar zbornika – politička kultura nacionalnih manjina, uloga nacionalnih saveta u integrativnoj manjinskoj politici, političko predstavljanje i srazmerna zastupljenost manjina, kulturno nasleđe nacionalnih manjina, departizacija nacionalnih saveta, mediji nacionalnih manjina, ali i druge – interesantan je kako za one koji se praktično bave manjinskom politikom, tako i za one koji problemima manjinskih politika pristupaju na akademski način. Interesantnosti doprinosi i činjenica da autori priloga – pravnici, politikolozi, etnolozi, filozofi, istoričari, psiholozi, lingvisti - manjinskim problemima prilaze iz različitih profesionalnih pozicija, a što, onda, omogućuje nijansiraniji, složeniji i dublji uvid u manjinsko pitanje od onoga koji nam posreduju mediji. Ambicija priređivača zbornika nije bila da se samo opišu problemi, a članovi nacionalnih saveta upoznaju sa temama koje utiču na funkcionisanje kulturnih sistema nacionalnih manjina, nego i da u vidu preporuka doprinesu rešavanju problema i unapređenju njihovog rada.
Treba, napokon, imati u vidu i činjenicu da se pomenuti zbornik pojavljuje u vreme izrade akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina; dakle, u pravo vreme, kako je to naglasila Eva Vukašinović. Obraćajući se prisutnima, Vukašinović je istakla da je institucija pokrajinskog ombudsmana imala primedbe na skoro sva poglavlja akcionog plana. Ona je naglasila da se ne možemo pohvaliti ni pravnim propisima, najpre zato što nisu usklađeni, a potom i zato što se ne primenjuju u praksi. Priliku da se u Srbiji konstituiše nova manjinska politika treba, po njenim rečima, tražiti u promeni ustava. Postoji, međutim, i jedan ograničavajući element koji će uticati na konstituisanje te nove manjinske politike, a to je ustavna definicija države.
Zbornikom „Nacionalni saveti nacionalnih manjina i kultura 2” uspešna saradnja Zavoda za kulturuVojvodine i Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana se, na zadovoljstvo čitalaca, nastavlja. U ovom zborniku čitaoci su, po rečima Alpara Lošonca, dobili knjigu koja nije apologetska, koja ne nudi brzo i olako rešavanje problema, ali zato sadrži niz podsticajnih momenata za promišljanje manjinskog pitanja.
Obaveštavamo fizička lica kojima je vršeno umanjenje neto prihoda, shodno odredbama Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru po osnovu primanja koja su isplaćena u jednom obračunskom periodu, a odnose se na primanja za više obračunskih perioda, da mogu podneti zahtev nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave, u cilju vršenja povraćaja plaćene razlike za uplatu neto prihoda, odnosno obustave postupka utvrđivanja tzv. solidarnog poreza, na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije.
Zahtev za povraćaj sredstava odnosno obustavu postupka utvrđivanja tzv. solidarnog poreza podnosi se nadležnoj organizacionoj jedinici prema mestu prebivališta odnosno boravišta fizičkog lica. Zahtev mogu podneti fizička lica kojima je vršeno umanjenje neto prihoda, shodno odredbama Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru po osnovu primanja koja su isplaćena u jednom obračunskom periodu, a odnose se na primanja za više obračunskih perioda.
Uz zahtev je potrebno priložiti na uvid verodostojnu dokumentaciju - obračun primanja za svaki obračunski period – isplatni list ili odgovarajući ugovor za obračun primanja koji se odnose na više obračunskih perioda, odnosno drugi akt isplatioca prihoda kojim se dokazuje isplata prihoda obračunatih za veći broj meseci a izvršenih u jednom mesecu.
Na osnovu podnetog zahteva i sprovedenog postupka, Poreska uprava donosi rešenje o povraćaju plaćene razlike za uplatu neto prihoda na tekući račun podnosioca, odnosno obustavu postupka utvrđivanja tzv. solidarnog poreza.
--------
Preuzeto sa www.poreskauprava.gov.rs
