Vesti
U Vojvodini je tokom prošle godine policija intervenisala u više od sedam hiljada slučajeva nasilja u porodici u kojima su najčešće žrtve bile žene, a počinioci njihovi sadašnji ili bivši partneri. Nažalost, i ove godine u porodičnom nasilju ubijeno je više desetina žena.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman već godinama upozorava na to da institucije osim fizičkog ne prepoznaju druge oblike nasilja u dovoljnoj meri. Iz godine u godinu se povećava broj registrovanih slučajeva nasilja, ali policija, koja češće nego ranije podnosi krivične prijave, još uvek najviše koristi meru upozorenja. Tako se završilo čak 80 odsto intervencija u sedam policijskih uprava u AP Vojvodini.Organi starateljstva su prošle godine samo u osam odsto slučajeva podneli tužbe u građanskopravnim postupcima, a tužilaštva u manje od dva odsto slučajeva. Sama izjava ili prijava žrtve nasilja ne vrednuje se dovoljno ozbiljno, ukoliko sam nasilnik/ca ne potvrdi navode žrtve, tako da policija traži čvrste dokaze za postojanje nasilja da bi ga prijavila, iako je za prijavu dovoljno i saznanje o postojanju nasilja, a ne utvrđeno nasilje. Ipak, ima i napretka. Tužilaštva koriste nalaz i mišljenje centra za socijalni rad kao dokazno sredstvo i sudovi to prihvataju. Međutim, primena zaštitnih mera je nedovoljna, a o čemu svedoče podaci prema kojima su sudovi na teritoriji Vojvodine prošle godine izrekli samo 156 mera zaštite, od kojih 39 odsto čini zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice, 28 odsto su mere zabrane približavanja na određenoj udaljenosti, a 25 odsto mere zabrane pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice. Nije izdat nijedan nalog za useljenje, a za iseljenje je izdato samo 13 naloga.
Polazeći od toga da je nasilje nad ženama kršenje ljudskih prava, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman upozorava, pre svega odgovorne u institucijama, da zbog nasilja u porodici, osim žena, trpe i stariji članovi porodice, ali prvenstveno deca koja su često svedoci, ali i žrtve nasilja u porodici. Iako institucije imaju obavezu da preduzimaju sve zakonom predviđene mere da ih zaštite, u praksise nasilje često toleriše, a što doprinosi tome da se žrtve osećaju usamljeno i bespomoćno. Ignorisanjem i tolerisanjem, kao i blagom kaznenom politikom prema počiniocima nasilja nad ženama i u porodici šalje se poruka da je ono legitimno i prihvatljivo.
Država i njeni organi imaju odgovornost da različitim merama suzbijaju nasilje nad ženama, a zaštita prava propisanih zakonom zahteva objedinjeni međusektorski pristup. Zbog toga Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman koordinira rad Mreže „Život bez nasilja” i podstiče njen razvoj uključujući u njene aktivnosti institucije koje se bave ovom problematikom u Vojvodini, čime doprinosi jačanju njihovih kapaciteta za primenu zakona u ovoj oblasti.
Povodom 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i predstojećih „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama”, institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana pripremila je publikaciju Deset godina mreže „Život bez nasilja“ – na putu ka efikasnom, povezanom i usklađenom delovanju institucija u slučajevima nasilja u porodici kojom želi da predstavi način delovanja institucija, ali i podseti odgovorne organe na obaveze i ishode koji mogu da uslede zbog njihovog neadekvatnog postupanja.
Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana danas je u Skupštini AP Vojvodine bila domaćin završne konferencije u okviru projekta „Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa”, a koji je tokom 2015. godine realizovan uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women).
Konferenciju je u ime Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana otvorila Danica Todorov, zamenica za ravnopravnost polova. Zahvaljujući se svim učesnicama i učesnicima projekta na dorpinosu njegovoj realizaciji, zamenica Todorov istakla je da se uloga žena i muškaraca u vanrednim situacijama razlikuje, o čemu svedoči i iskustvo iz prošlogodišnjih poplava. Žene su u takvim situacijama nevidljive, u pozadini, dok ih mediji kod nas, ali i u svetu, po pravilu predstavljaju kao žrtve, a ne kao osobe koje aktivno doprinose životu lokalne zajednice nakon katastrofa. Ovim projektom želeli smo da uključimo lokalne samouprave, kao i lokalne organizacije, naročito udruženja žena, u postupke rodno osetljive procene rizika i planiranja u cilju smanjenja uticaja elementarnih nepogoda i drugih katastrofa na lokalnu zajednicu. Jedan od ciljeva bio je i uključivanje žena u procese donošenja odluka na lokalnom nivou jer žensko znanje i iskustvo na kvalitativno drugačiji način doprinosi svim aktivnostima zajednice, uključujući i vanredne situacije i aktivnosti kojima se smanjuju rizici od katastrofa.
Pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije Ivan Baras osvrnuo se na zakonodavne promene i saradnju sa lokalnim samoupravama. Preko 95 odsto katastrofa u svetu danas posledica su klimatskih promena. Više od 1,5 milijarde ljudi je u poslednjih nekoliko godina na neki način bilo pogođeno katastrofama. Uticaj katastrofa na ekonomiju i socijalnu sferu društava koje su one zadesile je izuzetno poguban, te je stoga planiranje strategija za smanjenje rizika od nastanka katastrofa, kao i saniranja njihovih posledica od izuzetnog značaja. Zbog njihovog specifičnog životnog iskustva, UN posebnu pažnju posvećuje uključivanju žena, ali i osoba sa invaliditetom i starijih osoba u procese delotvornog planiranja smanjenja rizika od katastrofa i unapređenje uslova života nakon njih. U Srbiji je Zakon o vanrednim situacijama donet 2009. godine, ali se on pokazao kao nedorečen i neadekvatan, te je stoga u toku izrada novog zakona koji će se baviti postupanjem u vanrednim situacijama i smanjenjem rizika od katastrofa, a koji je pisan uvažavajući preporuke UN u ovoj oblasti. Neke od tih preporuka odnose se na rodno osetljivo planiranje i participaciju žena i drugih ranjivih grupa u aktivnostima prevencije nastanka ili saniranja posledica vanrednih situacija.
Iskustva Pokrajinskog štaba za vanredne situacije u vezi sa prošlogodišnjim poplavama sa prisutnima je podelio komandant štaba i potpredsednik Vlade APV Miroslav Vasin, naglašavajući da je trenutna izbeglička kriza dodatno aktuelizovala kako pitanje vanrednih situacija, tako i pitanje rodne ravnopravnosti u tom kontekstu. Štab za vanredne situacije takođe nastoji da sagleda ovakve situacije sa aspekta rodne ravnopravnosti, a što se tokom prošlogodišnjih poplava pokazalo i u podacima i analizama državnih organa. U jednom momentu, kada je postojala opasnost da se reka Sava izlije u Sremskoj Mitrovici, cela bolnica u tom gradu je u roku od nekoliko sati, noću evakuisana i preseljena u Novi Sad. Na ovom primeru se videlo koliko je važno u strateške dokumente u oblasti vanrednih situacija uvrstiti i rodnu perspektivu zbog toga što preko 80 odsto osoblja u toj ustanovi čine žene. Da to nije učinjeno, ne samo da bi posledice trpeli pacijenti i osoblje bolnice, nego bi i materijalna šteta u vidu oštećenja ili uništenja opreme i objekata bila veoma velika. Prošlogodišnje poplave pokazale su i to koliko značajnu ulogu u vanrednim situacijama imaju i organizacije civilnog društva i druge grupe u zajednici koje većinom čine žene. Primer za to su ekipe Crvenog krsta i udruženja žena, naročito prilikom potpune evakuacije sremskog sela Jamena. Ni evakuacija bolnice, ni aktivnosti u Jameni ne bi bile sprovedene na tako delotvoran način da nije bilo pribranih, posvećenih, stručnih i dobro organizovanih žena, istakao je Vasin. Isto se pokazalo i kada je počela izbeglička kriza, naročito kada su velike grupe izbeglica počele da pistižu u Kanjižu, što je bila veoma rizična situacija sa rodnog aspeka, naročito po pitanju zdravlja i bezbednosti novopridošlih žena. Incidenata ili neke druge vrste ekscesnih, hitnih situacija nije bilo zahvaljujući, između ostalog, i činjenicišto je tokom planiranja aktivnosti za ove situacije u obzir uzeta i rodna perspektiva, zaključio je potpredsednik Vasin.
Saradnica u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu Andrijana Čović predstavila je aktivnosti i rezultate projekta „Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa”. Jedan od osnovnih zadataka projekta bio je edukacija i uključivanje što više aktera iz lokanih zajednica u projektne aktivnosti kako bi one bile što specifičnije, a rezultati što primenjiviji u svakodnevnom životu. Najznačajnija iskustva ovog projekta su da su obaveze lokalne samouprave u sklopu reagovanja u vanrednim situacijama brojne, ali i da je potrebno obezbediti bolje institucionalne, tehničke, kadrovske i finansijske kapacitete. Žene u tom kontekstu predstavljaju značajan ljudski potencijal koji je do sada uglavnom ostajao nedovoljno iskorišćen. Fokus grupe sa predstavnicama i predstavnicama jedinica lokalne samouprave, udruženja žena i drugih grupa u lokalnoj zajednici potvrdile su da se iskustva, znanje i potrebe žena u vanrednim situacijama u potpunosti zanemaruju, čime se propušta prilika da se u situaciji kada je svaki doprinos dobrodošao iskoristi jedan značajan društveni resurs. Zapažanja učesnica i učesnika projekta, njihova iskustva, kao i podaci prikupljeni od jedinica lokalnih samouprava i preporuke za unapređenje situacije na terenu objavljeni su u posebnoj publikaciji.
Milica Todorović, zamenica predsednika Skupštine Grada Pančeva, predstavila je aktivnosti na uvođenju rodne perspektive u upravljanje rizicima u ovom gradu, a koje su proizašle iz projekta koji je bio povod današnjem okupljanju. U Pančevu je rodna perspektiva već uvrštena u strateški dokument grada koji se odnosi na vanredne situacije, a za tu namenu izdvojena su i određena sredstva u budžetu Grada. Nakon što je predstavila postupak i rezultate rodno osetljive analize stanja na teritoriji Grada Pančeva sa aspekta smanjenja rizika od katastrofa, Todorović je istakla da je, zahvaljujući ovom projektu, u Pančevu uočeno koliko organizacija rada u lokalnoj samoupravi ume da bude nepravedna prema pojedinim društvenim grupama, poput žena, starijih osoba, osoba koje žive u samačkim domaćinstvima i drugih.
„Toga najčešće nismo ni svesni dok god nam na to ne ukaže neko koga doživljavamo kao autoritet,” rekla je Todorović navodeći instituciju, odnosno zamenicu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana kao primer.
Tokom diskusije, Olivera Jelkić, advokatkinja iz Laćarka koja vodi dva udruženja građana, naglasila je da joj je seminar u okviru ovog projekta pomogao da sistematizuje iskustva i znanja koja su u udruženju stečena tokom prošlogodišnjih poplava, kada su njegove članice i članovi uvideli koliki je značaj rodne perspektive u sprovođenju aktivnosti u zajednici u slučaju vanrednih situacija. Ivan Baras iz Sektora za vanredne situacije MUP-a istakao je činjenicu da žene čine većinu zaposlenih i u ovom sektoru jer su se, između ostalog,one pokazale pribranijima i mnogo efikasnijima kada treba sprovoditi aktivnosti u hitnim situacijama. Ovaj sektor je u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji na nekoliko jezika u službenoj upotrebi u 100.000 primeraka štampao „Porodični priručnik za ponašanje u vanrednim situacijama”, te je ovom prilikom Baras pozvao lokalne samouprave da građanke i građane upućuju na ovaj priručnik. Mira Jovanović, patronažna sestra iz Dolova, koja je u projektu učestvovala u svojstvu aktivne pojedinke iz svoje lokalne zajednice, izrazila je svoje zadovoljstvo seminarima u okviru ovog projekta jer se na njima po prvi put srela ne samo sa temama u vezi sa vanrednim situacijama, nego i u vezi sa rodnom ravnopravnošću, a naročito u vezi sa tim gde i na koji način tražiti informacije i podršku. Gordana Dostanić, odbornica u skupštini Grada Sremske Mitrovice, koja živi u Salašima Noćajskim na mačvanskoj strani teritorije ovog grada, ukazala je na formalne i administrativne prepreke sprovođenju aktivnosti u vanrednim situacijama i otežanih mogućnosti njihove realizacije zbog nejasnoća u vezi sa teritorijalnom nadležnošću odgovornih republičkih i pokrajinskih organa.
Kao osoba koja dolazi iz naučne sfere, stručna konsultantkinja na projektu„Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa” dr Vesela Radović skup je zaključila konstatacijom da je razvoj sistema postupanja u vanrednim situacijama dugoročan proces u kom je iskustvo lokalnih zajednica dragoceno na putu zajedničkog učenja. U vanrednim situacijama svuda u svetu sve počinje i počiva na lokalnom nivou, te stoga i uspeh mera u ovakvim situacijama u najvećoj meri zavisi od onoga što čine lokalne zajednice, samim tim i žene, a ne samo od nadležnih organa na regionalnom i državnom nivou.
Projekat „Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa” realizovan je s ciljem povećanja znanja i kapaciteta lokalnih samouprava i udruženja građana (pre svega ženskih organizacija civilnog društva i udruženja žena) za uključivanje rodne perspektive u dokumenta i programe koji se odnose na vanredne situacije i na održivi razvoj uopšte.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će u petak, 20. novembra 2015. godine sa početkom u 11 časova u Skupštini AP Vojvodine organizovatikonferenciju „Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa”. Ovom konferencijom završava se istoimeni projekat realizovan uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena (UN Women).
Konferenciju će u ime institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana otvoriti Danica Todorov, zamenica za ravnopravnost polova, dok će u ime UN Women prisutne pozdraviti Milana Rikanović. Pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Ivan Baras govoriće o zakonodavnim promenama i saradnji sa lokalnim samoupravama, a biće reči i o iskustvima Pokrajinskog štaba za vanredne situacije. Na kraju konferencije biće predstavljeni rezultati i aktivnosti projekta „Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa”, kao i aktivnosti na uvođenju rodne perspektive u upravljanje rizicima u Gradu Pančevu.
Projekat „Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa” realizovan je s ciljem povećanja znanja i kapaciteta lokalnih samouprava i udruženja građana (pre svega ženskih organizacija civilnog društva i udruženja žena) za uključivanje rodne perspektive u dokumenta i programe koji se odnose na vanredne situacije i na održivi razvoj uopšte.
Molimo medije da izveštavaju.
Vreme predviđeno za uzimanje izjava je od 10.30 do 11.00 časova ili po završetku Konferencije u 13 časova.
Za sve dodatne informacije molimo pozovite 063 105 17 15 ili 062 205 895.
Svetski dan deteta obeležava se od 20. novembra 1989. godine, danom kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Konvenciju o pravima deteta, kao prvi međunarodni dokument u oblasti ljudskih prava koji se posebno bavi decom.
Svetski dan deteta posebna je prilika da se široj javnosti skrene pažnja na odgovornost koju društvo ima prema deci i značaju unapređenja sistema ostvarivanja i zaštite dečjih prava.
Prava deteta poslednjih godina dobija značajnije mesto, pa je i u radu svih odgovornih institucija uočljiv pomak u nastojanju da se položaj dece unapredi i da im se pruži odgovarajuća podrška u cilju dostizanja njihovog optimalnog razvoja.
Međutim, iako su poslednjih godina u Republici Srbiji sprovedene značajne sistemske reformeu oblasti prava deteta, sa ciljem obezbeđivanja obrazovne, zdravstvene i socijalne zaštite dece, kao i u svim drugim oblastima života, njihova primena u praksiostaje nedosledna, nedovoljna i neadekvatna.
Budući da su u Republici Srbiji u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja preduzeti koraci na ostvarivanju prava na inkluzivno obrazovanje, posebno je važno da ono bude i praktično omogućeno. U prilog ovoj tvrdnji govori i najnovije istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana o ostvarivanju prava deteta i učenika na ličnog pratioca na teritoriji AP Vojvodine. Rezultati pomenutog istraživanja ukazuju da je do juna 2015. godine u samo sedam jedinicalokalne samouprave u AP Vojvodini ovo pravo regulisano lokalnim odlukama o ostvarivanju prava u oblasti socijalne zaštite, a jedino šest jedinica lokalne samouprave donelo je i posebne pravilnikekojima se bliže uređuje isključivo pitanje angažovanja ličnih pratilaca. Navedeno implicira da sve ono što u vezi sa ostvarivanjem prava deteta i učenika na ličnog pratioca nije bliže uređeno zakonima i podzakonskim aktima u oblasti socijalne zaštite i obrazovanja, na lokalnom nivou dostupno je u onolikoj meri u kojoj to omogućavaju materijalni resursi jedinica lokalne samouprave, kao i domišljatost i upornost roditelja i staratelja dece kojoj je ova vrsta podrške potrebna.
U tom smislu, Pokrajinski zaštitnik građana skreće pažnju i na činjenicu da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u okviru Sektora za razvoj i visoko obrazovanje, formiralo Grupu za socijalnu inkluziju čiji je jedan od prioritetnih zadataka rad na izmeni Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku i izrada Pravilnika o pedagoškoj asisteniciji, kojim bi se preciznije regulisali uslovi i kriterijumi za njihovo angažovanje, kao i drugih pravilnika i uputstava koji će doprineti unapređivanju dostupnosti i kvaliteta vaspitanja i obrazovanja za svako dete i učenika.
Na kraju, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman želi da istakne da građanska zrelost društva počiva na njegovom odnosu prema deci, a primena propisa i kontinuirano uvažavanje i unapređivanje njihovih prava omogućiće ostvarivanje najboljeg interesa dece, što je i interes celog društva.
Ljudi su danas više povezani, ali to ne znači da je više razumevanja. Iako živimo u modernom i, naizgled, tolerantnom društvu, diskriminacija, rasizam, nasilje, terorizam i svi ostali vidovi netolerancije nikada nisu bili veći. Međunarodni dan tolerancije trebalo bi da nas podseća da smo svi jednaki kao ljudska bića i da jedni prema drugima treba da se odnosimo sa poštovanjem, rekla je između ostalog zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov na okruglom stolu u Žitištu „Gradimo toleranciju, uvažavamo različitost, osudimo nasilje i mržnju” koji je organizovao zaštitnik građana ove opštine Aleksa Kuzman.
Tolerancija je mnogo više od pasivnog prihvatanja „drugih”. Ona donosi obaveze da se deluje, mora da se uči, neguje i brani kroz obrazovanje, uključivanje i stvaranje mogućnosti za sve ljude bez obzira na njihovu različitost. Ovo znači izgradnju društava zasnovanih na poštovanju ljudskih prava, gde su strah, nepoverenje i marginalizacija zamenjeni pluralizmom, učešćem i poštovanjem različitosti. Danas više nego ikada moramo težiti nenasilnim rešenjima zasnovanim na toleranciji i uzajamnom poštovanju u cilju očuvanja istorijskog i kulturnog nasleđa svih ljudi. Edukacija vodi toleranciji, a tolerancija vodi životu u zajednici u kojoj se različitosti prožimaju na takav način da izgrađuju poverenje i zajedništvo. Međunarodni dan tolerancije sve ljude sveta podseća da je poštovanje i uvažavanje razlika uslov mira, stabilnosti i napretka naroda i država. Ako želimo da živimo u skladnoj zajednici, neohodno je da poštujemo i uvažavamo ne samo one koji su nam slični, nego i one koji se od nas razlikuju po svojim idejama, stavovima, one koji su druge nacije, vere, seksualnog opredeljenja, ili koji govore drugim jezikom, rekla je između ostalog Danica Todorov.
Na okruglom stolu u Žitištu posvećenom Međunarodnom danu tolerancije i prevenciji rodno zasnovanog nasilja govorila je i predsednica Zrenjaninskog edukativnog centra Radoslava Aralica, a o aktivnostima Doma zdravlja u zaštiti žena od nasilja dr Tamara Drašković. O zaštiti osoba sa invaliditetom, posebno dece, govorila je direktorka Centra za socijalni rad Jelena Ivančević, o toleranciji u školi, Zorica Ševo, a član Opštinskog veća za sport i omladinu Milenko Milaković o toleranciji u sportu.
