Vesti
Povodom povećanja broja migranata na severu AP Vojvodine, zamenik Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Stevan Arambašić posetio je juče Kanjižu.
Cilj posete bio je da se utvrdi u kojoj meri su lokalna samouprava i ostali nadležni organi, ustanove i organizacije u Kanjiži mogućnosti da obezbede ostvarivanje prava migranata koja su im zagarantovana međunarodnim dokumentima i domaćim propisima. Posebna pažnja posvećena je ostvarivanju prava na pravnu pomoć i prevodioca, kao i na zdravstvenu zaštitu.
Zamenik Arambašić razgovarao je kako sa migrantima, tako i sa predstavnicima kanjiške policije, doma zdravlja, Crvenog krsta, centra za socijalni rad i lokalne samouprave.
Predstavnici policije ističu da preko 90 odsto migranata dolazi iz Sirije i da većina njih, najčešće sa porodicama, beže od rata, odnosno vojne obaveze i to prveenstveno put Nemačke i Švedske. Dnevno u Kanjižu pristiže od 700 do 1.000 migranata, najčešće popodnevnim i večernjim autobusima. Tu se obično zadržavaju oko 12 sati, a potom noću organizovano, u kolonama od po nekoliko stotina, po ulicama i asfaltnim putevima kreću ka granici sa Republikom Mađarskom, a što predstavlja izuzetan bezbednosni rizik kako po same migrante, tako i po vozače. 
Od početka 2015. godine policija u Kanjiži je procesuirala 6.072 lica na putu ka Evropskoj Uniji, od kojih je njih 2.991 bilo i u postupku readmisije. U postupanje su uključeni i tužilaštvo i pogranična policija. Tokom postupka se porodice ne razdvajaju. Svako postupanje po osnovu Zakona o stranicma vodi se kao posebna mera, te je u tom smislu u Kanjiži tokom 2015. godine doneto ukupno 21.126 mera. Poređenja radi, na nivou cele Srbije ove godine je donešeno ukupno 74.086 mera, dok je prošle godine u Kanjiži u postupcima prema strancima i licima iz readmisije obrađeno ukupno 1.278 lica kojima je izrečeno ukupno 868 mera.
Lokalna samouprava, zajedno sa ostalim organima, ustanovama i organizacijama koje je zamenik Arambašić posetio, izrazila je zabrinutost prvenstveno iz dva razloga. Izgradnja ograde na granici sa Mađarskom usporiće prelazak migranata u ovu zemlju i povećati broj onih koji se zadržavaju u pograničnim opštinama. To bi moglo dovesti do porasta tenzija između lokalnog stanovništva i migranata, a što bi dovelo do narušavanja bezbednosne situacije u ovim opštinama. Bez obzira na to što se ovi ljudi stalno menjaju zbog toga što se u mestu ne zadržavaju ni 24 sata, građanke i građani Kanjiže njihovo prisustvo doživljavaju kao veliku, konstantnu bezbednosnu pretnju i smetnju sa aspekta svakodnevnih aktivnosti, uključujući i one privredne. Kanjiža je turističko mesto, a otkako u mestu borave migranti ova aktivnost u mestu je praktično zamrla.
Građanke i građane Kanjiže najviše brine to što u mestu ne postoji javni toalet. Posledice nehigijenskog obavljanja nužde po skrovitijim ulicama i javnim zelenim površinama u Kanjiži potencijalno su alarmantne sa zdravstvenog aspekta. Budući da su nadležnosti, ovlašćenja, mogućnosti lokalne samouprava u ovakvim situacijama realtivno ograničene, a dostupni materijalni i ljudski resursi u Kanjiži već gotovo potpuno iscrpljeni, veliki razlog za zabrinutost predstavlja i predstojeća zima i činjenica da je migrantima potrebno obezbediti adekvatne elementarne uslove za boravak i održavanje lične higijene.
Nadležnima u Kanjiži od prošle nedelje pomažu i dva prevodioca za arapski jezik koje je obezbedila jedna međunarodna humanitarna organizacija. U opštini je uspostavljen lokalni Savet za migracije, a ovih dana bi u zgradi policijetrebalo sa radom da počne i lokalna kancelarija za migrante u kojoj bi im tokom 24 časa bile dostupne usluge pravne pomoći, prevodilaca, zdravstvene i socijalne zaštite i humanitarne pomoći. Uspostavljanje prihvatne stanice za migrante na vašarištu u Opštini Kanjiža tek je u povoju, u šta se tokom jučerašnje posete uverio i zamenik Arambašić.
U Centru za socijalni rad u Kanjiži ističu da sa četiri stručna radnika za sve poslove centra ne mogu da postignu da na odgovarajući način sprovode ni postupke koji se tiču drugih građanki i građana. Otkako su u opštinu počeli da pristižu migranti, centru je od suda za prekršaje dostavljeno 248 rešenja donetih u postupcima protiv maloletnih migranata bez učešća centra, kao organa starateljstva, u ovim postupcima. Dalji postupci u ovim slučajevima rešavaju se uz maksimalno nastojanje da se poštuju svi postojeći, često čak i protivrečni, propisi.
Lokalni Crveni krst smatra da humanitarna situacija u Kanjiži za sada ipak nije alarmantna. Potvrđujući da svi nadležni čine sve što je u njihovoj moći da se život u svih 12 naseljenih mesta u Opštini Kanjiža odvija neometano, u Crvenom krstu navode i da je trenutna situacija rezultat nemara lokalne sredine u jednakoj meri koliko i o povećanog broja migranata. Kao primer ove svoje tvrdnje navode činjenicu da u centru Kanjiže ili na nekom drugom adekvatnom mestu još uvek ne postoji odgovarajući sanitarni čvor, javni toalet i pristup pijaćoj vodi koji bi migranti slobodno i neometano koristili.
Migranti se Domu zdralja najčešće obraćaju u večernjim časovima i to sa pritužbama na bolove u nogama i na umor. Poneki od njih traže i lekove i u tom slučaju, ukoliko je to potrebno, dobijaju recepte, ali lekove moraju sami da kupe. Ozbiljnijih zdravstvenih stanja u ovoj populaciji do sada nije bilo. Odštampani primerak obrasca na kom se nalaze podaci o postupanju lekara šalje se ostalim nadležnim službama, zajedno sa fotokopijom eventualne postojeće medicinske dokuemntacije. Uz nepostojanje podataka o tome da li su migranti prošli odgovarajuće postupke imunizacije u svojoj ili u nekoj od usputnih zemalja, sa medicisnkog stanovišta veliki problem predstavlja i ograničen kapacitet i resursi lokalne medicinske službe, kao i referentnih bolnica.
Zamenik Arambašić posetio je i vašarište na kom se priprema lokalni prihvatni centar. Tamo se susreo sa predstavnicima Komesarijata za izbeglice koji su angažovani iu prihvatnom centru u Preševu, a koji su došli da pomognu u uspostavljanju prihvatilišta u Kanjiži. Na toj žicom ograđenoj lokaciji, na ulazu u ovo naseljeno mesto prema Horgošu, za sada postoji jedan veliki šator u kom može privremeno da se skloni oko 300 osoba, jedan manji koji može da posluži kao sanitet, kao i jedan stari kontejner sa dva toaleta. Iz lokalne samouprave dobijena su uveravanja da će ovo prihvatilište biti osposobljen u najkraćem roku i da će u njemu biti odgovarajući izvor pijaće vode, sanitarni čvor i veza sa centrom grada. Sve nadležni u Kanjiži su svoju međusobnu saradnju ocenili kao izuzetnu, uputivši ujedno i apel pokrajinskim i republičkim organima da učine sve što je u njihovoj nadležnosti kako situacija u vezi sa migrantima u pograničnim opštinama na granici sa Republikom Mađarskom ne bi prerasla u humanitarnu krizu.
Migranti sa kojima je zamenik Arambašić razgovarao ističu da tokom boravka u Srbiji nisu imali neprijatnosti, a za predstavnike i predstavnice državnih organa sa kojima su dolazili u kontakt, kao i za građane i građanke koje su usput sretali imaju samo reči hvale.
„Pobegli smo od rata. Dok nisam prešao preko Arapskog mora nisam se osećao kao ljudsko biće. Tek tu mi je jedna žena dala cipele jer sam bio bos. Što smo bliže Evropi, sve se više osećamo kao ljudi jer prema nama u vašoj zemlji tako postupaju. Idemo kod mog brata u Nemačku,” rekao je jedan od migranata u kanjiškom gradskom parku, pokazujući na svoju šestočlanu porodicu sa dvoje male dece i dva tinejdžera.
Juče, 28. jula 2015. godine u Novom Sadu održan je trening u okviru trećeg modula obuke za interkulturalne medijatore, a tema je bila „Interkulturalna medijacija u oblasti zdravlja, stanovanja, zapošljavanja i obrazovanja“. Na obuci je učestvovalo oko dvadeset interkulturalnih medijatora i medijatorki koji su imali priliku i da od Eve Vukašinović, zamenice Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana saznaju više o radu ove institucije. Zamenica Vukašinović detaljno je upoznala učesnike i učesnice obuke o načinima i postupku na koji mogu koristiti mehanizam ombudsmana, ali ih je detaljnije uputila i na prava u oblasti stanovanja.
Obuka za interkulturalne medijatore deo je međunarodnog projekta VET4 Medijacija među Romima i Romkinjama, koji se uz finansijsku podršku Programa doživotnog učenja Evropske komisije realizuje u Španiji, Belgiji, Italiji, Rumuniji i Srbiji. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podržao je ovaj projekat uz Kancelaru za inkluziju Roma Vlade APV i instrument PGF (Instrument za generisanje projekata sa posebnim opredeljenjem fonda za Romsku populaciju) i Fond za otvoreno društvo.
Cilj ovog projekta je jačanje medijacije i osnaživanje medijatora, doprinos osnaživanju Roma i Romkinja, izdavanje novog sertifikata za posredovanje/medijaciju sa ciljem da se podstakne angažovanje interkulturalnih medijatora u lokalnim zajednicama, naročito u onima u kojima u značajnom broju žive Romi i Romkinje.
Zamenica pokrajinskog ombudsmana Eva Vukašinović juče je na Pravnom Fakultetu u Novom Sadu uručila sertifikate studentima i studentkinjama koji su tokom školske 2014-2015. godine praktičnu nastavu pohađali u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu. Tom prilikom zamenica je u razgovoru sa studentima ukazala na značaj pravovremenog sticanja uvida u rad nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava za obrazovanje budućih pravnika i pravnica, bez obzira na to kojom granom prava će se kasnije profesionalno baviti.
Tokom školske 2014-2015. godine praktičnu nastavu u Pokrajinskom ombudsmanu pohađalo je ukupno 20 studenata i studentkinja treće godine. Studenti su se tokom prakse upoznali sa nadležnostima i delokrugom rada institucije, kao i pravnim okvirom njenog postupanja i imali priliku da nauče kakav je postupak institucije po pritužbama građana i građanki. Osim toga, studenti su prisustvovali radu stručne službe sa strankama i za potrebe studija analizirali odabrane slučajeve, odnosno predmete po kojima je Pokrajinski ombudsman postupao.
Program praktične nastave studenata i studentkinja sprovodi se na osnovu Protokola o saradnji između Pravnog fakulteta u Novom Sadu i Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana zaključenog 2013. godine. Ovaj program studentima omogućava da u okviru predmeta Upravno pravo steknu nova i provere stečena teorijska i praktična znanja iz nastavnih predmeta sa Katedre za javno pravo.
Rodna ravnopravnost i vanredne situacije: Seminar za predstavnike i predstavnice lokalnih samouprava
Krajem prošle nedelje na Andrevlju je održan dvodnevni seminar za predstavnike i predstavnice šest lokalnih samouprava u Vojvodini pod nazivom „Rodna ravnopravnost i vanredne situacije”. Seminar je održan u okviru istoimenog projekta Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana koji podržava Agencija Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena i rodnu ravnopravnost (UN Women).
Cilj ovog seminara bio je povećanje znanja i kapaciteta zaposlenih u lokalnim samoupravamaza uključivanje rodne perspektive u dokumenta i programe koji se odnose na vanredne situacije .Polaznice i polaznici iz Subotice, Pančeva, Sremske Mitrovice, Vrbasa, Sečnja i Beočina imali su priliku da tokom seminara posebnupažnju posvete ulozi žena i uključivanju rodne perspektive u oblast vanrednih situacija i održivog razvoja.
Na seminaru je o promenama zakonodavnog okvira u ovoj oblasti i saradnji Sektora za vanredne situacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova sa lokalnim samoupravama govorio Pomoćnik načelnika u ovom Sektoru Ivan Baras. Osim što je ukazao na važnost procene ugroženosti od prirodnih nepogoda u svakoj lokalnoj samoupravi, Baras je naglasio da se u narednom periodu veća pažnja mora posvetiti edukaciji lica koja su zadužena za vanredne situacije, ali i promeni svesti najšireg stanovništva, te da će u tim procesima pažnja biti usmerena i na rodnu ravnopravnost. Narodna poslanica Nada Lazić ukazala je na vezu između zaštite životne sredine i vanrednih situacija, kao i na zakonsku regulativu u ovim oblastima. Dekanica Fakulteta za bezbednost Univerziteta Edukons dr Vesela Radović je na osnovu analize prakse u jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine ukazala na potrebu usaglašavanja standarda i prakse sa Evropskom unijom u postupku izmena domaćeg zakonodavstva, na značaj održivog finansiranja i kontrole procesa planiranja i realizacije planova za vanredne situacije.
Polaznice i polaznici seminara su učestvovali i u radionicama o rodnoj ravnopravnosti i njenim pokazateljima, kao i o potrebama žena i muškaraca iz ugla bezbednosti. Osim o rodnoj analizi bilo je reči i o analizi rizika od katastrofe iz rodnog ugla i uvođenju rodne komponente u dokumenta lokalnih samouprava, kao i mapiranju interesa za saradnju u proceni rizika i reagovanju u vanrednim situacijama, a prikazani su i rezultati istraživanja o praksi u Vojvodini koje je sproveo Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman u okviru projekta „Rodna ravnopravnost i vanredne situacije“.
Mučenje i drugi oblici nehumanog i nečovečnog postupanja mogu se dogoditi na svakom mestu, ali su naročito opasni kada se radi o osobama koje su lišene slobode. Među njih u određenim situacijama spadaju i korisnici i korisnice ustanova socijalne zaštite. Trenutno stanje u vezi sa formalno-pravnim okvirom za njihovo lišavanje slobode i kasnije postupanje prema njima, naročito u situacijama kada usled nekog oboljenja svojim ponašanjem mogu ugroziti sebe ili druge, predstavlja oblast u kojoj može doći do kršenja ljudskih prava.
Ustanove socijalne zaštite u Republici Srbiji, odnosno Autonomnoj pokrajini Vojvodini nemaju poseban pravilnik za primenu mera fizičkog sputavanja i izolacije korisnika i korisnica čije zdravstveno stanje je takvo da može dovesti do njihovog samopovređivanja ili povređivanja drugih lica u njihovom okruženju. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman sproveo je istraživanje „Primena mera fizičkog sputavanja i izolacije u ustanovama socijalne zaštite u AP Vojvodini” kako bi utvrdio u kojoj meri i na koji način se ove mere sprovode pod postojećim uslovima, ko odlučuje o njihovoj primeni, te da li se o njima obaveštavaju zastupnici korisnika i druge nadležne institucije.
Istraživanje je sprovedeno u 25 vojvođanskih ustanova socijalne zaštite, odnosno domova za smeštaj različitih kategorija korisnika (starijih osoba, dece, duševno obolelih i lica ometenih u mentalnom razvoju ili lica sa senzornim smetnjama). Njegovi rezultati ukazuju na to da se restriktivnije mere fizičkog sputavanja i izolacije korisnika i korisnica primenjuju relativno retko i samo kao krajnja mera u slučaju osoba koje bi svojim ponašanjem mogle ugroziti sopstvenu ili bezbednost drugih lica. Istraživanjem je takođe utvrđeno da se postupak odlučivanja o primeni ovih mera, kao i način njihove primene, razlikuje od ustanove do ustanove.
„Ustanove socijalne zaštite sve ovo vreme nemaju jasno definisan pravilnik o merama postupanja sa korisnicima u agitiranom stanju, što predstavlja ozbiljan problem. Nedorečenosti na tom polju su dovele do opšte nesigurnosti radnika koji su u neposrednom kontaktu sa korisnicima,” reči su direktora jedne od ustanova koje su učestvovale u istraživanju. S obzirom na različite potrebe i razna zdravstvena stanja i oboljenja koja se javljaju kod starije populacije, ispitanici takođe smatraju da je opravdano i neophodno da se mera fizičkog sputavanja i izolacije lica smeštenih u ustanove socijalne zaštite posebno i detaljno uredi u okviru propisa u ovoj oblasti.
„Zakonska regulativa uvodi jasna pravila - obaveznost i jednoobraznost postupanja po ustanovljenim normama. Na taj način se greške svode na najmanju moguću meru,” ističe jedna od ispitanica. U nedostatku odgovarajućeg pravilnika, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman se tokom istraživanja u velikoj meri rukovodio odredbama Pravilnika o bližim uslovima za primenu mera fizičkog sputavanja i izolacije lica sa mentalnim smetnjama koja se nalaze na lečenju u psihijatrijskim ustanovama. Međutim, ovaj pravilnik reguliše potupanje u zdravstvenim ustanovama i u odnosu na samo jednu specifičnu grupu korisnika, što znači da nije u potpunosti primenjiv u ustanovama socijalne zaštite, niti mu je to namena.
Uz nepostojanje odgovarajućeg pravilnika, ispitanici su ukazali i na nerešeno pitanje smeštaja lica ometenih u mentalnom razvoju koja, pored ove vrste ometenosti (najčešće lakog stepena), imaju potrebu i za psihijatrijskim tretmanom. U Srbiji ne postoji ustanova koja ima uslove za adekvatan smeštaj takvih osoba, te one bivaju predstavljene kao osobe težeg stepena ometenosti i upućene u bilo koju ustanovu socijalne zaštite, bez obzira na to što postojeće ustanove objektivno nisu u mogućnosti da im pruže adekvatan tretman. Poseban izazov u vezi sa donošenjem jedinstvenog pravilnika o uslovima za primenu fizičkog sputavanja i izolacije u ustanovama socijalne zaštite predstavljaće i činjenica da među njihovim korisnicima postoje velike razlike u pogledu uzrasnih grupa (od dece do starijih lica), kao i fizičkog i mentalnog zdravstvenog stanja korisnika (od potpuno zdravih osoba do onih sa teškim oboljenjima).
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman će nastaviti sa praćenjem ostvarivanja ljudskih prava korisnika ustanova socijalne zaštite, očekujući da će ovim i narednim istraživanjima, kao i posećivanjem ustanova, doprineti uređenju ove oblasti u svetlu najave izrade novog zakona o socijalnoj zaštiti.
