Vesti
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će u 2015. godini posebnu pažnju posvetiti ulozi žena i uključivanju rodne perspektive u 
oblast vanrednih situacija i održivog razvoja u okviru projekta „Rodna ravnopravnost i vanredne situacije“ koji se sprovodi uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena (UN Women).
Cilj projekta je da se povećaju znanje i kapaciteti jedinica lokalne samouprave i udruženja građana za uključivanje rodne perspektive u dokumenta i programe koji se odnose na vanredne situacije i šire, na održivi razvoj, ali i da se poveća učešće žena u postupcima donošenja dokumenata, promovisanja rodne ravnopravnosti i nediskriminatornog postupanja u procesima koji se pokreću radi smanjenja rizika od katastrofa. Projekat će biti realizovan u saradnji sa šest lokalnih samouprava u Vojvodini u kojima će biti održani razgovori sa predstavnicima i predstavnicama lokalne samouprave i ženama iz zajednice.
Tokom poseta ovim opštinama i gradovima, zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana će primati građane i građanke, koji će tom prilikom imati mogućnost da razgovaraju o ostvarivanju svojih ljudskih prava, da postave pitanja i podnesu pritužbu na rad pokrajinske i opštinske uprave, organizacija i javnih službi čiji je osnivač Pokrajina ili opština.
Zamenica će građane i građanke primati sledeće nedelje, a prema sledećem rasporedu:
- 18. maja - Beočin od 11 do 13 časova u maloj sali skupštine Opštine,
- 19. maja - Subotica od 11 do 13 časova u prostorijama Zaštitnika građana Grada Subotice,
- 20. maja - Pančevo od 11 do 13 časova u Gradskoj kući,
- 21. maja - Vrbas od 11 do 13 u zgradi Opštine Vrbas.
Razgovori i prijemi građana biće održani još u Sremskoj Mitrovici i Sečnju.
Molimo medije da najavljuju ove događaje.
Za dodatne informacije pozovite 063 105 17 15.
Međunarodni dan porodice 2015. godine u znaku je promovisanja rodne ravnopravnosti i prava deteta unutar porodice. Ukazuje se i na značaj prevencije porodičnog nasilja, kao i stvaranja pravnog okvira i raznovrsnih interventnih programa u cilju njegovog sprečavanja. Rodna neravnopravnost nigde nije u toj meri uočljiva kao u nasilju u porodici. Istovremeno, posledice modernizacije društva, procesi globalizacije i tranzicije ne zaobilaze ni porodicu kao primarnu društvenu zajednicu. Prelazak iz patrijarhalnog u savremeni model porodice podrazumeva i promenu društvenih vrednosti i porodičnih odnosa.Odnosi u savremenoj porodici treba da se zasnivaju na uzajamnom poštovanju i uvažavanju dostojanstva i ličnog integriteta svih njenih članova. Primera radi, polemika o temi fizičkog kažnjavanja dece koja se krajem 2014. godine razvila u stručnoj i široj javnosti u Srbiji svedoči o tome da su ove promene u toku.
Ustav Republike Srbije, Porodični zakon, Zakon o zabrani diskriminacije i ostali propisi u našoj zemlji čije se odredbe odnose na porodicu i porodične odnose jamče ravnopravnost među supružnicima i roditeljima, ističući najbolji interes deteta kao vodeći princip postupanja svih učesnika u slučajevima koji su na bilo koji način povezani sa decom. Međutim, u praksi to nije uvek tako.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman u Godišnjem izveštaju za 2014. godinu naglašava činjenicu da su žene u Srbiji više nego muškarci usmerene na porodicu, opterećenije porodičnim i roditeljskim obavezama i obavljaju više sati neplaćenog kućnog radatako da je donekle razumljivo zbog čega podnose i više pritužbi u vezi s problemima u porodičnim odnosima. Njihove pritužbe pretežno se odnose na materijalne teškoće u podizanju dece, nemogućnost ostvarivanja pojedinih prava na finansijsku podršku, stanovanje, ali i socijalnu i zdravstvenu zaštitu, probleme dece sa invaliditetom, nasilje u porodici, a ređe zbog teškoća u vezi sa negom starijih članova porodice i odraslih osoba sa invaliditetom.
U proteklih nekoliko godina uvedene su različite podsticajne mere za poboljšanje materijalnog položaja porodica s decom, pre svega, na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, zatim mere koje je uvela AP Vojvodina, kao i opštine i gradovi. Međutim, ove mere, kao ni postojeća populaciona politika, nisu doprinele povećanju stope nataliteta niti su značajnije ublažile ekonomsku i psihološku cenu roditeljstva, te je potrebno uvođenje dodatnih mera finansijske podrške i dodatnih usluga porodicama s decom, a koje bi doprinele poboljšanju njihovih uslova života.
Nasilje nad ženama u porodici veoma je rasprostranjeno. Rezultati istraživanja o praksi institucija u rešavanju problema porodičnog nasilja koje Pokrajinski zaštitnik građana realizuje već devet godina, nedvosmisleno ukazuju na to da oko 80 odsto žrtava porodičnog nasilja čine žene, najčešće supruge i vanbračne partnerke počinilaca nasilja. Alarmantan podatak je i taj da trećinu ukupnog broja direktnih žrtava nasilja u porodici čine deca. Ako imamo u vidu i podatak da više od 70 odsto odraslih žrtava nasilja u porodici ima decu, a da polovina žrtava ima više dece, očigledno je da je broj dece među indirektnim žrtvama nasilja u porodici mnogo veći.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ukazuje i na to da je sve veći broj pritužbiu kojima jedan roditelj optužuje drugog da nesavesno vrši roditeljsko pravo, jer neredovno doprinosi izdržavanju deteta, kao i to da ne viđa dete na način na koji je predviđeno sudskom presudom. Ne može se zanemariti ni pojava da roditelji međusobne konflikte prenose na odnos sa decom. Zbog toga se nameće potreba za stručnom savetodavnom podrškom porodici, roditeljima i deci. Na žalost, tokom postupaka po pritužbama građana i građanki, ali i ustanova, uočeno je da obrazovne i ustanove socijalne i zdravstvene zaštitenedovoljno sarađuju u obezbeđivanju zaštite i odgovarajuće podrške porodici i deci, a u najboljem interesu deteta. Takva praksa ne doprinosi prevazilaženju problema, utiče na nepoverenje u institucije i otežava saradnju ustanova sa svakom konkretnom porodicom.
Ravnopravnost među članovima porodice znači da uvažavamo jedni druge kao ljudska bića bez obzira na to koliko imamo godina, kog smo pola i kakve su nam druge osobine. Neopravdano je da bilo koji član porodice bude postavljen u njeno središte. Porodica u kojoj se teži razvijanju odnosa saradnje, uvažavanju potreba i prava drugih, u kojoj se detetu omogućava učešće u odlučivanju u skladu sa njegovim razvojnim potrebama i mogućnostima, je porodica koja čini zdravu osnovu društva. Država je dužna da obezbedi uslove u kojima će porodica na ovakav način moći da se razvija.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman svake godine ima značajan broj predmeta koji se odnose na zaštitu ili ostvarivanje prava deteta. Postupanje institucije u ovakvim premetima podrazumeva komunikaciju sa nadležnim ustanovama, kao i uvid u dokumentaciju koja se smatra poverljivom. Otkrivanje podataka iz ovakvih spisa protivno je načelu zaštite privatnosti i predstavlja kršenje obaveze čuvanja službene tajne.
Znajući da i Pokrajinski ombudsman vodi ovakve postupke, instituciji se u poslednje vreme obratioveći broj građana koji zahteva uvid u dokumentaciju koja sadrži informaciju o postupanju organa starateljstva u vezi sa porodičnim stvarima, a koja se najčešće tiču zaštite ili ostvarivanja prava deteta. Građani se pritom pozivaju na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, smatrajući da službena prepiska između Centara za socijalni rad i Ombudsmana ili suda sadrži ovakve informacije.
U skladu sa ovim Zakonom, informacije od javnog značaja su one kojima raspolaže organ javne vlasti, nastale u toku njegovog rada ili u vezi sa njim, koje su sadržane u određenom dokumentu, a odnose se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Zahtevi građana za pristup informacijama koje se odnose na porodične stvari, a za koje oni lično smatraju da su od javnog značaja, nisu osnovani. Informacije koje bilo koji organ uprave, ustanova ili institucija - uključujući i ombudsmana - dobije u postupcima koji se vode u vezi sa ostvarivanjem i zaštitom prava deteta, odnosno porodičnim stvarima, ne mogu se smatrati informacijama od javnog značaja, jer ne postoji opravdani interes javnosti da sazna kako je postupano u konkretnim porodičnim sporovima.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman posebno skreće pažnju na to da su organi koji vode postupke u vezi sa porodičnim odnosima dužni da poštuju načelo zaštite privatnosti. Porodični zakon takođe propisuje da je u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima (bračnim i sporovima koji se tiču odnosa roditelja i dece) javnost isključena. Podaci iz sudskih spisa isto tako spadaju u službenu tajnu i nju su dužni da čuvaju svi učesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni, poštujući time i princip zaštite najboljeg interesa deteta, a koji bi u suprotnom mogao biti ugrožen.
Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine bila je 11. maja pokrovitelj i domaćin konferencije pod nazivom: “Rezolucija 1325: žensko lice mira i bezbednosti“ kojom je obeležena petnaestogodišnjica od usvajanja prve rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja se bavi ulogom žena u rešavanju sukoba i izgradnji mira, kao i posledicama koje ratni sukobi ostavljaju na život žena.
Otvarajući konferenciju, predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Ištvan Pastor rekao je da se vojvođanska Skupština uvek zalagala za izgradnju društva jednakih mogućnosti i da podršku konferenciji vidi kao potvrdu nastavka takvog zalaganja. Upravo je Skupština 2004. godine donela Pokrajinsku skupštinsku odluku o ravnopravnosti polova, pet godina pre nego što je donetZakon o ravnopravnosti polova, rekao je predsednik pokrajinskog parlamenta. Prirodno je da Skupština AP Vojvodine obeležava petnaestogodišnjicu od usvajanja Rezolucije 1325 zato što je 2008. godine donela Odluku o Strategiji za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2008. do 2012. godine, a prošle godine i Odluku o Programu za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2015. do 2019. godine, kazao je između ostalog predsednik Pastor.
Predsednica Odbora za ravnopravnost polova i koordinatorka Ženske parlamentarne mreže u Skupštini AP Vojvodine Stojanka Lekić ukazala je na važnost da javnost bude upoznata sa značajem kako same Rezolucije 1325, tako i sa Nacionalnim akcionim planom za njenu primenu. Za unapređenje uloge žena i uključivanje rodne perspektive u sve oblasti, pa i u oblasti bezbednosti, potrebno je da žene, posebno u lokalnim samoupravama budu upoznate sa suštinom navedenih dokumenata i da znaju šta mogu da urade“, kazala je između ostalog Stojanka Lekić. Na konferenciji je govorila i Marija Obradović, predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine i Komisije za praćenje sprovođenja NAP-a za primenu Rezolucije 1325 u Republici Srbiji. Predstavila je ulogu Parlamenta i Komisije u sprovpđenju ovog dokumenta i ocenila da u okviru nadležnih radnih tela do sada nije dovoljno urađeno na primeni NAP-a.
Zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana-ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov predstavila je rad i iskustva ombudsmana u ovoj oblasti i podsetila da su sprovedene različite aktivnosti u podizanju svesti stručne javnosti, organa uprave, ali i najšire javnosti o bezbednosti žena, zaštiti od nasilju u porodici i partnerskim odnosima, zatim o mirnom rešavanju sporova i razvijanju tolerancije u društvu. Pokrajinski ombudsman pokrenuo je 2005. mrežu „Život bez nasilja“ u AP Vojvodini kojapovezuje različite institucije i omogućuje bolju saradnju i razmenu informacijasa ciljemdelotvornijegi efikasnijegrešavanjaproblema nasilja u porodici i nad ženama.Umrežavanje je unapredilo postupanje organa i pomoć žrtvama, međusektorsku saradnju i prikupljanje podataka, ali bi u budućnosti trebalo raditi na jačanju svesti da je nasilje u porodici pitanje bezbednosti u zajednici. Pošto je podsetila na to da su prošlogodišnje katastrofalne poplave nametnule pitanje položaja i uloge žena u smanjenju rizika od katastrofa, najavila je da Pokrajinski ombudsman ove godine uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena realizuje projekat čiji je cilj da se povećaju znanja u lokalnim samoupravama i udruženjima građana, pre svega ženskim za uključivanje rodne perspektive u dokumenta i programe koji se odnose na vanredne situacije i povećanje učešća žena u procesima koji se pokreću radi smanjenja rizika od katastrofa.
Učesnice i učesnici konferencije posvećene Rezoluciji 1325 su putem video poruke čuli i Marijet Šurman, specijalnu savetnicu generalnog sekretara NATO-a za program “Žene, mir i bezbednost”, a prisutnima su se obratile i Tatjana Vasić, savetnica ministra unutrašnjih poslova za rodnu ravnopravnost koja je govorila o svojoj i ulozi Multisektorskog koordinacionog tela Vlade Srbije u sprovođenju NAP-a za primenu Rezolucije 1325 i
Jovanka Šaranović, direktorka Instituta za strategijska istraživanja i savetnica za rodnu ravnopravnost Ministra odbrane koja je predstavila iskustva Ministarstva u sprovođenju NAP-a za primenu Rezplucije 1325, kao i Boris Varga iz Centra za politiku i evroatlantsko partnerstvo koji je govorio o saradnji Srbije i NATO-a i NAP-u sa stanovišta bezbednosnih izazova.
Izvor: www.skupstinavojvodine.org.rs
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman sproveo je novo istraživanje o položaju žena u nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Cilj istaživanja bio je da se utvrdi u kojoj meri je tokom izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina u oktobru 2014. godine poštovana zakonska obaveza o kandidovanju 30 odsto manje zastupljenog pola na listama i koliko je žena danas u članstvu nacionalnih saveta.
Rezultati istraživanja pokazuju da je učešće žena u nacionalnim savetima blago povećano. U nacionalnim savetima sada ima 106 žena, osam višenego u prethodnom periodu. Nešto više od trećine članstva u proseku su žene. Od njih 14 koji su dostavili podatke, u dva nacionalna saveta ima manje od 30 odsto žena. Dva imaju više od 40 odsto žena, a tri nešto manje od 40 odsto žena. U prethodnom sazivu nacionalnihsaveta bilo je skoro tri puta više muškaraca– njih 93, nasuprot 39 žena.
Dva nacionalna saveta imaju predsednice, devet ih ima potpredsednice, a skoro dvostruko više muškaraca – njih 15 obavlja funkciju predsednika. Uočljivo je da se razlika u broju žena u odnosu na muškarce smanjuje što je funkcija u unutrašnjoj hijerarhiji nacionalnog saveta od nižeg značaja. Tako je, na primer, veći broj žena na mestu sekretarki nacionalnog saveta (sedam žena, u odnosu na dva muškarca). Više žena ima još jedino u stručnim službama nacionalnih saveta (36 žena prema 14 muškaraca).
Na mestu predsednika odbora dvostruko je više muškaraca nego žena (27 muškaraca u odnosu n 14 žena). Jedino na čelu odbora za obrazovanje ima više žena (njih šest u odnosu na četiri muškarca).
Samo tri nacionalna saveta (hrvatske, makedonske i slovačke manjine) imaju radno telo koje se bavi položajem žena i zaštitom njihovih prava.
Devet nacionalnih saveta radilo je na povećanju broja žena na mestima odlučivanja u nacionalnom savetu i uopšte u politici uoči izbora za nacionalne savete, a kampanje za kandidovanje žena na izborima za nacionalni savet sprovodilo je osam nacionalnih saveta.
Jednako kao i nakon prethodna dva istraživanja o položaju žena u nacionalnim savetima, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ukazuje na potrebu za promovisanjem žena na mestima odlučivanja. Nacionalni saveti treba da nastave da podstiču angažovanje žena u svojim redovima i aktivno ih uključuju u svoj rad, organizuju obuke o rodnoj ravnopravnosti i ženskim ljudskim pravima i da putem uključivanja principa rodne ravnopravnosti u sve svoje aktivnosti doprinose njegovom ostvarivanju u društvu.
Tekst istraživanja dostupan je na sajtu Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.
