Вести
Идући у сусрет 26. јуну који се обележава као Међународни дан борбе против злоупотребе дрога и илегалне трговине или Светски дан дрога, а који је Резолуцијом 42/112 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација који се ове године обележава под слоганом „Суочавање са изазовима дрога у здравственим и хуманитарним кризама“, је израз одлучности да се ојача акција и сарадња у подизању свести о главном проблему који недозвољене супстанце представљају у друштву.
Генерална Скупштина Уједињених нација је 2000. године усвојила Резолуцију којом је Афрички дан избеглица, 20. јун, прогласила за Међународни дан избеглица. Овај дан се обележава у знак сећања на све оне који су у ранијем периоду били приморани да услед ратних сукоба, због страха од прогона, насиља и конфликата напусте своје домове, али и у знак подршке онима који се и данас суочавају са сличним проблемима. Агенција Уједињених нација за избеглице ( УНХЦР ) је недавно изнела податак да је данас у свету избеглица више него икад и да се њихов број попео на близу сто милиона, због актуелних оружаних сукоба широм планете, укључујући и кризу у Украјини.
Србија се од 90-тих година прошлог века сусреће са проблемом избеглица са територије бивше Југославије, који су услед ратних сукоба и распада заједничке државе, уточиште потражили на територији данашње Републике Србије. Од почетка избегличке кризе, а посебно од 2015. године, суочени смо као држава са повећаним приливом избеглица и миграната који су углавном долазили из земаља Блиског истока и северне Африке и тзв „западнобалканском рутом“ у транзиту пролазили кроз нашу земљу, у намери да оду најчешће у неке од развијених земаља Европске уније. Један, мањи број њих затражио је азил у Републици Србији. Без обзира да ли су били у транзиту или су чекали окончање поступка азила, више хиљада избеглица и миграната налазило се у осетљивом положају: многи од њих нису имали личне исправе, финансијска средства потребна за преживљавање, нису познавали језик, нити обичаје и прописе Републике Србије. У посебно осетљивом положају биле су жене и деца без пратње. Поред обавезе да се збрине више хиљада људи у стању потребе, држава се суочила и са изазовом да домаћем становништву приближи проблеме ове популације. Одговор на изазове прихвата и смештаја већег броја избеглих, што ефикаснији поступак азила, те евентуална интеграција прогнаних у земљу прихвата, као и правилно информисање локалног становништва о потреби државе да адекватно одговори на ове изазове, било је важно не само за будућност избеглих у Србији, него и за карактер и напредак нашег друштва у целини.
Покрајински омбудсман је у свом раду посвећивао пажњу и проблемима избеглиштва и миграција, па је у претходном периоду организовао и више конференција и скупова на ову тему, попут Међународно научне конференције „Миграције као безбедносни изазов: западнобалканска рута“ и Међународне конференције „Мигрантска криза-одговор институција“. Такође, у више наврата је у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обављао посете местима где су смештене избеглице и мигранти о чему су сачињени и одговарајући извештаји.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман истиче да је Међинародни дан избеглица прилика да се укаже на положај људи који су због ратних сукоба и бруталних кршења људских права били принуђени да напусте своје домове, са уверењем да овај датум припада њима, али да је то такође и прилика да се гради емпатија и разумевање за њихова страдањима и ода признање њиховој одлучности и издржљивости у започињању новог живота.
Идући у сусрет Међународном дану борбе против насиља над старијима који се обележава сваке године 15. јуна, за период од 2021. године до 2030. године који су Уједињене нације прогласиле Декадом здравог старења. Покрајински заштитиник грађана - омбудсман одржао је данас округли сто под слоганом „Изазови здравог старења“ у седишту институције. Том приликом, присутним корисницима геронтолошких установа у Новом Саду, Бачкој Паланци, Врбас, Рума и Панчеву обратио се Покрајински заштитник грађана - омбудсман проф. др Зоран Павловић, начелница Центра за промоцију здравља у Институту за јавно здравље Војводине доц. др Снежана Укропина, психолошкиња у дому на Лиману Геронтолошког центра Весна Премић, педагошкиња-руководитељка Клубова за одрасле и старије Тоња Мирковић, социјални радник ангажован на услузи Помоћ у кући Милош Костић, као и стручна сарадница Црвеног крста Новог Сада Ивана Богојевић. У раду округлог стола поред панелиста, учествовали су и сами гости, корисници геронто установа, износећи примере добре праксе из установа из којих долазе.
Циљ округлог стола је свеобухватна акција у циљу побољшања живота старијих, њихових породица и оснаживање заједнице у којој живе, да би могли да користе све бенефите људског права на (достојанство) старост.
За наше старе да их не забораве.
Проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, учествовао је у раду међународног научно тематског скупа „Деца и изазови дигиталног окружења”, који се јуче и данас одржавао на Палићу. Организатори скупа били су Институт за криминолошка и социолошка истраживања из Београда и Правосудна академија, уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Убрзан развој информационо-комуникационих технологија, у садејству са „новом реалношћу“ креираном у контексту пандемије изазване вирусом ЦОВИД 19, изместио је значајан део активности деце у дигитално окружење, укључујући ту како образовање, тако и слободно време. Размере и брзина којом се одиграо овај процес, отворили су питање припремљености саме деце, њихових родитеља, запослених у образовном и систему социјалне заштите, на изазове које та транзиција носи са собом.
Учесницима скупа , проф. др Зоран Павловић је говорио на тему „Деца и говор мржње на друштвеним мрежама“.
Данас је Национални дан родне равноправности.
Одлуку о установљавању 11. јуна као Дана родне равноправности усвојила је Влада Републике Србије 27. октобра 2021. године, јер је тог дана 1842. године одобрено школовање жена у Србији. Указом кнеза Михаила одобрено је Наталији Петровић и Софији и Катарини Лекић да могу да отворе школу за женску децу.
Родна равноправност представља једнак положај, третман и могућности за жене и мушкарце у остваривању људских права, у свим сферама јавног и приватног живота. То је један од кључних предуслова за успостављање демократије, поштовања људских права и постизање социјалне правде. Током протекле деценије доста је урађено на пољу родне равноправности, а нарочито значајни кораци учињени су у законодавној области. Усвајањем Закона о родној равноправности унапређен је институционални оквир и створени су законски услови за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце.
Упркос овим позитивним променама, жене још увек нису равноправне у свим областима јавног и приватног живота, а посебно су у тешком положају жене из вишеструко маргинализованих, рањивих група. Жене су и даље у мањој мери заступљене на позицијама моћи од мушкараца. Родни стереотипи и предрасуде и даље су широко су распрострањени. Насиље према женама је и даље присутно и нераскидиво повезано са дубоко укорењеним родним неједнакостима. Важно је радити на превенцији кроз едукацију, подизање нивоа свести и решавање родне неравноправности у свим сферама живота, јачањем капацитета свих релевантних актера, односно надлежних органа и институција за разумевање концепта родне равноправности, а посебно обучавање запослених у институцијама које долазе у контакт са случајевима насиља према женама, како би се обезбедила ефикасна заштита жртава и спречили фатални исходи.
Покрајински омбудсман континуирано спроводи активности са циљем оснаживања родне равноправности и давања доприноса разбијању родних улога и родних стереотипа.
Током ове године издао је друго, измењено и допуњено издање монографије „Жене у парламентарном живот Војводине - други век“, чији је предмет стицање политичког субјективитета жена, те остваривање потпуне родне равноправности – актуално и данас.
У претходном периоду организовани су и скупови на којима су у фокусу биле успешне жене из различитих сфера друштвеног живота – тако је, поводом Међународног дана жена Покрајински омбдусман одржао скуп „Успех и постигнућа из перспективе жена“ желећи да, кроз излагања и умрежавање успешних жена из различитих сфера друштвеног живот - спорта, уметности, бизниса и науке, повећа видљивост успешних жена у нашем друштву. У раду скупа учествовале су жене иза којих стоје значајна постигнућа и које својим успесима могу послужити као узор младим женама, спремним да, као и њихови узори, у своју професију унесу исту ону енергију и посвећеност која омогућује успех.
Такође, организован је скуп „Истакнуте жене националних мањина“ на коме се говорило о женама националних мањина које служе као подстрек и надахњујући узор, односно о женама које су дале допринос унапређењу здравствене заштите, уметности, образовања, јачању националне свести и идентитета припадника/ца националних заједница.
Покрајински омбудсман је у 2021. години одржао и конференцију поводом Међународног дана жена на селу под називом “Сеоске жене – покретачице локалног развоја“. Циљ конференције био је да се кроз размену праксе и искустава представника/ца институција и удружења сеоских жена сагледају могућности за унапређење њиховог положаја и утврде могуће акције.
Покрајински омбудсман наставиће са реализацијом едукативних активности и скупова, као и са издавањем публикација, а у циљу давања доприноса подизању свести о значају родне равноправности, која представља једну од основних вредности демократске државе.
