Вести
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као координатор мреже „Живот без насиља“, уз подршку и у сарадњи са UN WOMEN у Србији, организовао је 19. и 20. маја у Вршцу семинар за чланице и чланове покрајинског Координационог тима мреже „Живот без насиља“ на тему Размена знања међу професионалцима/кама о заштити и подршци женама у ситуацији насиља са посебним освртом на маргинализоване жене и специфичне облике насиља
Мрежа „Живот без насиља“ већ 17 година повезује различите институције на територији АП Војводине са циљем побољшавања приступа проблему насиља према женама и насиља у породици, успостављања партнерства и размене добре праксе. Формиран је покрајински Координациони тим чијим радом од оснивања координише Покрајински омбудсман,а у чији састав улазе поред покрајинских родних механизама и други покрајински секретаријати. Задатак Координационог тима је да спроводи образовне активности и кампање за подизање нивоа свести најшире јавности о насиљу према женама, односно у породици и родно заснованом насиљу.
Учесници/це семинара били су поред представника/ца Покрајинског заштитника грађана – омбудсман и представници/це покрајинских секретаријата, Покрајинског завода за социјалну заштиту и Завода за равноправност полова.
Неке од тема о којима се говорило на семинару биле су: Закон о родној равноправности и нови стратешки документи – новине и обавезе покрајинских институција; специфичности у раду са маргинализованим групама жена и специфични облици насиља према женама; случајеви из праксе Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана; рад са женама у ситуацији насиља у другим системима и врсте услуга. Урађена је и ревизија Акционог плана Мреже, и испланиране су активности Мреже за наредни период.
Саопштење поводом 21. маја, Светског дана културне разноликости
Културна разноликост је заједничко наслеђе човечанства, извориште препорода идеја и друштава које ствара могућности за отварање према другима и усвајање нових погледа на свет, за очување мира међу народима и обезбеђивање одрживог развоја.
Управо у том смислу и УНЕСКО сматра богатство култура цивилизацијском баштином од изузетне вредности, па је 2001. године његова Генерална скупштина усвојила Општу декларацију о културној разноликости, како би се подстакле државе да у сопственим срединама унапреде поштовање и промовисање њених вредности. Тада је упућен и позив земљама чланицама и организацијама цивилног друштва да се уз ангажовање и сарадњу што више актера 21. мај прогласи за Дан културне разноликости, што је 2002. године и учињено, с јасним циљем да то буде прилика да се продубе сазнања и боље разумеју вредности које културна шароликост носи у себи и да се узајамним упознавањем створе услови за успешну коегзистенцију различитих култура, а саживот различитих људи тиме учини бољим.
Значење културне разноликости је у блиској вези са појмом културног идентитета, интеркултуралности и мултикултуралности, који поред осталог подразумевају повезаност различитих језика, етничких група, религија, уметничких израза, вредносних система, гастрономија, па чак и светоназора. Културна разноликост поспешује препознавање нечега страног, али и размену стечених сазнања и усвајање вредности, као што су поштовање, уважавање, толеранција, разумевање и коегзистенција различитих група које деле један исти животни простор.
Такав простор представља и Република Србија, а у њој и Аутономна покрајина Војводина, као њено етнички, верски и језички најхетерогеније подручје. Покрајински заштитник грађана – омбудсман је институција задужена за заштиту људских права грађана и сматра да заштита културне разноврсности представља етички императив нераздвојив од поштовања људског достојанства, људских права и основних слобода. Омбудсман се на скуповима које организује на тему националног идентитета, културе и језика као и својим другим активностима залаже за промовисање богатства различитости, очување особености, аутохтоности и аутентичности, уз истовремену међусобну културну комуникацију, прожимање и размену културних садржаја, чиме се доприноси јачању међусобног поверења и етничких веза. Покрајински омбудсман сматра да у овом процесу посебна улога припада не само породичном васпитању, већ и целокупном образовном систему, у којем је мултикултурална настава доступна сваком ученику, јер се она супротставља расизму и свим видовима друштвене и школске дискриминације - било да се ради о етничким, расним, језичким, верским, материјалним, родним или било којим другим разликама, а подржава и афирмише плурализам код младих генерација, градитеља наше будућности.
Насиље према женама је најтежи облик кршења људских права и облик дискриминације жена.
Стереотипни друштвени ставови о родним улогама и патријархални обрасци понашања представљају плодно тло за родно засновано насиље и чине главну препреку безбедног, демократског и толерантног развоја друштва. Сваког дана, жене широм света бивају убијене од стране партнера, бивших партнера или других чланова породице, а веома често убиство представља последњи корак у континуитету насиља - жена има више шанси да буде убијена и повређена у породици, него у било којој другој средини.
Република Србија је ратификовала све важне међународне документе у овој области, али нажалост, број случајева насиља према женама и фемицида говори да институције треба да појачају своје напоре да помогну и заштите жене жртве таквог насиља. Није довољно само декларативно се обавезати на борбу против насиља према женама, већ је неопходно континуирано и доследно спроводити све одредбе ратификованих конвенција, декларација, протокола и Закона о спречавању насиља у породици. За превенцију родно заснованог убиства - фемицида нужно је да државне институције у сваком тренутку, са дужном пажњом, размотре све потенцијалне ризике од могућег насиља у породици и његовог смртног исхода, да заштите и пруже благовремену и свеобухватну подршку женама које трпе насиље.
Да би напустиле насилне везе, жене морају имати приступ свеобухватном спектру координисаних мера и услуга које пружају надлежне институције. Велика препрека за жене жртве насиља које желе да изађу из круга насиља је чињеница да су жене често економски зависне од својих партнера, због чега им је неопходна подршка за економско оснажење, и бесплатне специјализоване услуге и ресурси који ће им омогућити да изађу из насилне заједнице. Посебан фокус мора бити на вишеструко дискриминисаним групама жена у нашем друштву – то су махом жене са села, жене са инвалидитетом и Ромкиње.
Након што жена пријави насиље, институције су дужне да реагују брзо, ефикасно и координирано, међутим, у пракси се често дешава да и након пријаве насиља у породици долази до фаталног исхода. Институционални одговор на насиље постоји, али жена која трпи насиље остаје у ризику и након пријаве некој од надлежних институција због, између осталог, неблаговремене реакције или несагледавања ризика од угрожавања безбедности жртве. Наравно, потребно је радити на оснаживању жена да пријаве насиље, али то није довољно – морају се и институције и професионалци који раде у њима оснажити. Механизми заштите жртава се морају побољшати, а праћење спровођења мера заштите од насиља у породици унапредити. Велику улогу у систему заштите од насиља у породици имају центри за социјални рад, а узимајући у обзир велики број корисника услуга, као и распрострањеност насиља у породици, потребно што пре повећати број стручних радника у њима.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа јавност и доносиоце одлука да је обавеза успостављања евиденције о пријавама насиља у породици дефинисана Законом о спречавању насиља у породици, али да и након пет година од ступања овог закона на снагу, још увек није успостављено адекватно праћење и евидентирање насиља у породици и фемицида као најтрагичније последице насиља. Доследно спровођење свеобухватне и координисане политике и благовремено реаговање на сваку пријаву насиља у породици, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, кључни су за превенцију насиља према женама и његовог најекстремнијег облика – фемицида.
У оквиру обележавања 18. маја, Дана сећања на жене жртве насиља, Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће, у сарадњи са UN WOMEN у Србији, организовати дводневни семинар за чланове и чланице Координационог тима мреже „Живот без насиља“, са циљем размене знања о заштити и подршци женама у ситуацији насиља и израде акционог плана Мреже за наредни период. Ова мрежа повезује различите институције (центри за социјални рад, здравствене и образовне институције, полиција, тужилаштво, судови, као и организације цивилног друштва), а Покрајински омбудсман као њен оснивач и координатор реализује едукативне активности у циљу спречавања насиља према женама и насиља у породици.
Влада Републике Србије је, на иницијативу женских организација, 2017. године прогласила 18. мај Даном сећања на жене жртве насиља. Овај датум је одабран јер је 16, 17. и 18. маја 2015. године за само три дана седам жена у Србији убијено у породично-партнерском насиљу.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић разговарао је данас са Аугустом Федерстон (Augusta Featherston), вишом саветницом за људска права и недискриминацију Мисије ОЕБС-а у Србији, о будућој сарадњи две институције.
Захваљујући разумевању и подршци Мисије ОЕБС-а, Покрајински заштитник грађана - омбудсман је у протеклом периоду организовао читав низ значајних истраживања и скупова, округлих столова, конференција и саветовања. Као посебно значајну треба истаћи сарадњу на подручју неформалног образовања. Школе људских права, које покрајински омбудсман организује већ неколико година, привукле су пажњу и постале предмет интересовања младих људи из Војводине.
Захваљујући подршсци Мисије ОЕБС-а, покрајински омбудсман ће и ове године, крајем аугуста, организовати школу. Потпуно бесплатна, школа ће трајати три дана и њеном раду моћи ће да учествује до 30 полазника. Као и ранијих година, покрајински омбудсман ће се трудити да у улози предавача ангажује особе које су се, како својим теоријским, тако и својим практичним радом, доказале у области људских права.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман примио је данас нову групу студената за које ће, у наредних пет дана, у Покрајинском омбудсману бити организована практична настава.
Студенти Факултета за правне и пословне студије “др Лазар Вркатић” ће поред теоријског, стећи и практичан увид у рад и надлежности Покрајинског омбудсмана, правни оквир његовог поступања, организацију рада, као и у поступање институције по притужбама грађана и грађанки.
Програм практичне наставе спроводи се на основу Протокола о сарадњи између Факултета за правне и пословне студије “др Лазар Вркатић” и Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, који студентима и студенткињама омогућује да на примеру практичног рада једне независне институције за заштиту људских права провере знања стечена током досадашњег студија.
