Povodom obeležavanja Evropskog dana jezika, u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine danas je održana stručna konferencija o rodno osetljivom jeziku i upotrebi maternjih jezika na teritoriji AP Vojvodine.Obeležiti Evropski dan jezika znači pokazati jezičke razlike i afirmisati potrebu komunikacije sa drugima radi uklanjanja jezičkih i kutlurnih barijera, rečeno je u uvodnom delu skupa.
Konferencijom je predsedavala mr Maja Sedlarević, pokrajinska poslanica i doktorantkinja Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu.Ona je u uvodnom izlaganju kazala da se ne može zamisliti bolje mesto za održavanje pomenutog skupa imajući u vidu da je Skupština AP Vojvodine sa šest jezika u službenoj upotrebi, najmnogojezičniji parlament posle Evropskog parlamenta.Sedlarevićeva je ocenila da je potrebno obezbediti veću zastupljenost kako maternjih jezika, tako i rodno senzitivnog jezika. Ona je dodala da treba podići svest ljudi o ovom problemu i sveobuhvatno i zajednički raditi na otklanjanju postojećih prepreka.
Prof. emerita dr Svenka Savić, kao psiholingvistkinja smatra da treba imati u vidu da je korišćenje maternjeg i rodno osetljivog jezika odraz identiteta, kao jedne više, pa i ideološke komponente.
Nako što su doktorandkinje Centra za rodne studije UNS - Ana Klem Aksentijević, Karolina Lendak-Kabok i Smiljana Milinkov - predstavilerezultate svojih istraživanja sprovedenih na osnovu izjava i stavova žena, pripadnica različitih nacionalnih zajednica čiji je jezik u službenoj upotrebi u Vojvodini, usledila je zaključna diskusija kojom je moderirala zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov. Zamenica Todorov tom prilikom je, između ostalog govorila oiskustvima institucije u vezi sa primenom rodno osetljivog jezika u javnoj i službenoj komunikaciji. Polazeći od stava da odgovorna upotreba jezika u javnoj komunikaciji počiva na ravnopravnom tretmanu različitih društvenih aktera, podrazumeva ne samo ukidanje izraza kojima se neko može direktno diskriminisati, nego i moguću diskriminatorsku jezičku praksu koja počiva na strategiji isključivanja, nevidljivosti i zahtevu za doslednim korišćenjem ženskih likova u označavanju zanimanja i zvanja žena Pokrajinski ombudsman je organizovao edukativne aktivnosti za pokrajinske službenike i uputio preporuku o rodno osetljivoj upotrebi jezika u pokrajinskim propisima koja je primenjena u Pokrajinskim skupštinskim odlukama o pokrajinskoj vladi, pokrajinskim službenicima, tako da sada možemo govoriti o praksi koja se ispoljava u svakodnevnom korišćenju rodno osetljivog jezika u organima uprave.
Jedan od zaključaka konferencije jeda treba nastojati da se na Novosadskom univerzitetu stvore veće mogućnosti za korišćenje i izučavanje maternjih jezika studenata i studentkinja, kao i da se u većoj meri poštuju preporuke koje se odnose na upotrebu rodno osetljivog jezika. Takođe, ukazano je i na potrebu prilagođavanja udžbenika u cilju prevazilaženja jezičkih barijera, koje su prema podacima iz istraživanja uzrok tome da se jedan deo studenata i strudentkinja iz različitih nacionalnih zajednica odlučuje da školovanje nastavi u državama maticama.
Evropski dan jezika obeležava se 26. septembra, a ustanovljen je 2001. godine, odlukom Saveta Evrope i uz pokroviteljstvo Evropske unije, a u uverenju da je višejezičnost na starom kontinentu dragocena realnost koju treba sačuvati, vrednovati i negovati u budućnosti.
Zamenica Zaštitnika građana Republike Srbije, zamenica za ravnopravnost polova u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu i pomoćnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti učestvovale su na Godišnjoj konferenciji o ljudskim pravima i demokratiji, koja je okupila oko 1.400 predstavnika vlada i civilnog društva iz 57 zemalja članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Varšavi.
Predstavnice nezavisnih institucija prisustvovale su radnom sastanku posvećenom jednakim mogućnostima za žene i muškarce u svim sferama života, uključujući i primenu akcionog plana OEBS-a za promovisanje rodne ravnopravnosti. Posebna sesija bila je posvećena ulozi nezavisnih insitutcija u borbi protiv nasilja nad ženama i rodno zasnovanoj diskrimninaciji u Srbiji.
Zamenica Zaštinika građana Gordana Stevanović predstavila je izveštaj o primeni Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilju u porodici. Pomoćnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Ljiljana Lončar govorila je o izveštaju poverenika o diskriminaciji žena, a zamenica Pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov o iskustvima u saradnji sa institucijama u okviru mreže „Život bez nasilja”, čiji je ombudsman koordinator. Zamenica Todorov je, između ostalog, ukazala na to da je mreža unapredila saradnju institucija, a tokom protekle decenije došlo je do promene odnosa prema nasilju u porodici i u partnerskim odnosima. Pored zakonske regulative, povećana je, pre svega pažnja javnosti. Međutim, počiniocima se i dalje izriču najblaže propisane kazne, postupci traju dugo, žrtve ne dobijaju odgovarajuću podršku, a koordinacija i saradnja institucija još je daleko od potrebne, tako da je Pokrajinski ombudsman mišljenja da primena Opšteg i posebnih protokola još nije zaživela, da nije postignuta hitnost u postupanju i da se u postupanju institucija, uprkos intenzivnim edukacijama profesionalaca, ogledaju stereotipi i predrasude prema žrtvama nasilja, odnosno počiniocima. Zbog toga je važno nastaviti podsticanje saradnje institucija, a jedan od načina je i mreža institucija „Život bez nasilja”.
Na konferenciji u Varšavi, koja će trajati do 2. oktobra, biće sagledan napredak u primeni obaveza koje su preuzele vlade u oblasti ljudskih prava i demokratije, uključujući slobodu govora, medija, slobodu kretanja, vladavinu prava, jednakost polova i borbu protiv trgovine ljudima.
Tokom desetodnevne konferencije, biće organizovane posebne sesije na kojima će se raspravljati o izazovima u eri novih tehnologija, nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv zločina iz mržnje, kao i borbi protiv diskriminacije.
Najveća konferencija iz oblasti ljudskih prava održava se svake godine u organizaciji OEBS-a, odnosno Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava.
Rad i način postupanja institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana predstavljeni su juče u Novom Sadu učesnicama i učesnicima obuke za romske aktivistiknje i aktiviste u okviru projekta „Program izgradnje kapaciteta romskih zajednica”.
Na obuci u organizaciji Ekumenske humanitarne organizacije (EHO), saradnica u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu Nina Janić govorila je o mehanizmima za zaštitu ljudskih prava, a učesnike i učesnice posebno je zanimalo ostvarivanje i zaštita prava nacionalnih manjina, naročito u odnosu na pripadnice i pripadnike romske zajednice, kao i pitanja u vezi sa diskriminacijom i njenim sprečavanjem. Najviše pitanja, zasnovanih na ličnim iskustvima i problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju, učesnice i učesnici imali su u vezi sa postupkom prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad i pribavljanjem ličnih isprava i druge dokumentacije.
Projekat „Program izgradnje kapaciteta romskih zajednica” namenjen je Romkinjama i Romima iz šest opština u Srbiji, a na prvom delu obuke učestvovalo je dvadeset aktivistkinja i aktivista iz Rume i Novog Sada.
Pokrajinska zaštitnica građana - ombudsman Aniko Muškinja Hajnrih izamenice pokrajinskog zaštitnika građana za zaštitu prava deteta i ravnopravnost polova Marija Kordić i Danica Todorov, razgovarale su danas sa mladim pravnicima i pravnicama, učesnicima projekta „Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji“.
Pokrajinska ombudsmanka upoznala je učesnike i učesnice projekta sa organizacijom rada i nadležnostima Pokrajinskog zaštitnika građana, čije je postupanje ilustrovala sa nekoliko tipičnih slučajeva u oblastima opšte zaštite ljudskih prava i zaštite prava nacionalnih manjina.
Zamenice Pokrajinskog zaštitnika građana za zaštitu prava deteta i ravnopravnost polova govorile su o postupanju ove institucije u oblastima za koje su zadužene. Osim primera i slučajeva postupanja po pritužbama, one su ukazale i na proaktivno delovanje Pokrajinskog ombudsmana, kao i na istraživanja koja je ova institucija realizovala u vezi sa različitim temama iz oblasti ljudskih i manjinskih prava.
Razgovor mladih pravnika i pravnica sa predstavnicama Pokrajinskog zaštitnika građana protekao je u živoj atomosferi, s puno zanimljivih pitanja i diskusijama na različite teme u oblasti institucionalne zaštite ljudskih prava.
Osim sa radom Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, učesnici projekta „Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji“ biće u prilici da se upoznaju i radom drugih institucija koje se bave zaštitom ljudskih i manjinskih prava.
Projekat „Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji“ realizuju Omladinski odbor za obrazovanje i organizacija Branitelji ljudskih prava, a njegov cilj je da omogući mladim pravnicima i advokatima da doprinesu unapređivanju ljudskih prava u Srbiji.
Drugi ciklus obuke za interkulturalne medijatore u okviru međunarodnog projekta „VET4 Medijacija među Romima i Romkinjama” započeo je danas u Novom Sadu.
Oko dvadeset učesnica i učesnika koji rade sa romskim zajednicama u Srbiji imali su priliku da u razgovoru sa predstavnicama institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana na čelu sa zamenicomEvom Vukašinović saznaju nešto više o radu ove institucije. Posebne teme kojima su se zamenica Vukašinović i saradnice Andrijana Čović, Marija Miladinović i Željka Prodanović bavile bile su ostvarivanjem prava Roma i Romkinja u odnosu na organe uprave i službe u oblasti stanovanja, zdravstvene i socijalne zaštite i obrazovanja, kao i diskriminacija i ostvarivanje prava žena i dece.
Obuka za interkulturalne medijatore sprovodi se u okviru međunarodnog projekta „VET4 Medijacija među Romima i Romkinjama” koji se u pet evropskih zemalja - Španiji, Belgiji, Italiji, Rumuniji i Srbiji - realizuje uz finansijsku podršku Programa doživotnog učenja Evropske komisije. Uz Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, ovaj projekat je podržala i Kancelarija za inkluziju Roma Vlade APV, međunarodni Instrument za generisanje projekata sa posebnim opredeljenjem fonda za Romsku populaciju (PGF) i Fond za otvoreno društvo.
Projekat za cilj ima promovisanje medijacije i osnaživanje medijatorki i medijatora, kao i podsticanje njihovog angažovanja u lokalnim zajednicama, naročito u onima u kojima u značajnom broju žive Romi i Romkinje. Jedan od zadataka projekta je i sertifikovanje ove obuke po evropskom programu VET4 kako bi se i na taj način doprinelo standardizaciji i profesionalizaciji interkulturalne medijacije. Očekuje se i da bi uvođenje ove vrste medijacije kao predmeta u neku od obrazovnih institucija na višem ili visokom nivou podstaklo mlade Romkinje i Rome da se ubuduće češće opredeljuju za medijatorski poziv i da još više doprinose boljitku, ostvarivanju i zaštiti prava pripadnika i pripadnica romske zajednice.
