Жири у саставу: Сања Станковић, Ана Шоловић, Зорана Антонијевић (Мисија ОЕБС у Србији), Ева Вукашиновић и Даница Тодоров (Покрајински заштитник грађана - омбудсман) једногласно је донео одлуку да прва награда припадне Виолети Јованов Пештанац, новинарки Радио Панчева. Друга награда припала је Владимири Дорчовој Валтнеровој, новинарки недељника на словачком језику Хлас Луду, а трећа Тијани Јанковић, новинарки и уредници портала Вебинфо (Webinfo).
Жири је приликом оцењивања пристиглих текстова на Конкурс оцењивао шест елемената: допринос подизању свести јавности о значају родне равноправности у области заштите права националних мањина и афирмисању улоге жена у националним саветима националних мањина, затим креативност и оригиналност рада, поштовање новинарске етике и општи утисак. Распон бодова био је: од 1 до 5 за сваки елеменат.
На основу броја бодова за сваки појединачни елеменат, највећи збир бодова и просечну оцену 4,38 остварила је Виолета Јованов Пештанац. Другопласирана Владимира Дорчова Валтнерова има просечну оцену 4,31 и Тијана Јанковић са просечном оценом 3,70. Све три добитнице испољиле су професионалност и новинарску етику у приступу теми.
Образложење одлуке:
Виолета Јованов Пештанац је у свом ауторском тексту испољила познавање тематике, креативност и ангажованост у избору података и њиховој обради како би објаснила положај жена у друштву, као и положај жена – припадница националних мањина. Исказује, не само вештину у презентацији теме, него је добро образлаже користећи расположиве податке. Њен ауторски приступ одише динамичношћу и добрим коришћењем звучних записа чиме постиже аутентичност и већу уверљивост код слушалаца. У обради теме испољила је критичност и приказала суштинску везу између положаја жена у одлучивању и могућности за остваривање њихових интереса и потреба. Указује на проблем недовољног учешћа припадница националних мањина у раду локалног парламента, у којем их је само три од 24 жене које чине трећину одборника у Скупштини Панчева, а готово да их нема у локалном телу које са бави положајем националних мањина. Кроз кроки портрет Ромкиње – предузетнице указала је и на проблеме једне од најдискриминисанијих групу у друштву. Ангажованост се огледа и у позиву женама да се укључе у јавни и политички живот како би могле да доприносе побољшању квалитета њиховог живота. Оно што Виолету Јованов Пештанац издваја је њена креативност у избору података и саговорника/саговорница, а квалитет њеног новинарског рада допуњује добро коришћење сопствених гласовних могућности, добра дикција и брзина у излагању новинарског текста. Жири Виолети Јованов Пештанац препоручује да развија своју креативност и критичку оријентисаност према темама у области родне равноправности.
Владимира Дорчова Валтнерова се определила за комбиновану форму интервјуа и новинарског текста у којем осликава лик и ангажованост жене која се доказује у пројектима који треба да помогну унапређењу положаја жена у Војводини, односно у Србији, пре свега оним пројектима чији је циљ економско оснаживање жена. Приказује активисткињу која у првој реченици истиче достојанство жена у друштву, у политици, у бизнису. Рад у локалној заједници на јавном заговарању родне равноправности довео је до неколико крупних одлука у Бачком Петровцу, увођења родно осетљивог приступа у рад органа локалне самоуправе и месних заједница и општински буџет што дугорочно треба да допринесу побољшању положаја жена. Владимира Дорчова Валтнерова кроз своју саговорницу врло храбро упозорава на то да су жене упркос формалној представљености на местима одлучивања, још невидљиве и морају да гласају у складу са „родно слепом страначком машинеријом“ и врло неразвијену свест о родној равноправности на нивоу националног савета националне мањине због стереотипа о женама.
Ангажованост, познавање тематике и лепота стила у причању приче красе текст Владимире Дорчове Валтнерове, те јој жири предлаже да те особине и убудуће користи у свом професионалном раду.
Трећа награђена новинарка Тијана Јанковић се определила за приказивање доприноса појединке која је поред ангажовања у политичком животу Војводине, одлучила да се посвети раду на помирењу српског и мађарског народа. Тијана Јанковић је зналачки испричала причу о жени која је свој живот посветила трагању за истином, помирењу и међусобном опраштању. Текст је комбинација личне приче о страдању породице главне јунакиње на самом крају Другог светског рата и историјских чињеница. Ауторка текста се определила да прикаже како једна жена покреће и истрајава у трагању за истином о једној, до недавно недодирљивој теми и тако од заборава сачува још једну жену у плејади оних које су у новијој историји Србије водиле тешке битке за прихватање одговорности за оно што се догађало у прошлости.
Жири користи прилику да нагласи да су радови новинарки изузетно квалитетни, а њихов садржај од изузетног значаја за остваривање родне равноправности у српском друштву и указивање на допринос жена – припадница националних мањина и њихов утицај на заједницу, ангажованост и посвећеност том циљу.