O nasilju u porodici u Pančevu: Efikasnija zaštita moguća jedino sistemskim delovanjem

U Pančevu je danas počela kampanja za podizanje svesti zaposlenih u zdravstvu o njihovoj ulozi u sprečavanju nasilja nad ženama koju sprovodi Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju u saradnji sa Pokrajinskim zaštitnikom građana - ombudsmanom.

Na prvom od sedam sastanaka posvećenih ulozi zdravstvenih ustanova u zaštiti  žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima okupilo sečetrdesetakpredstavnikai predstavnica domova zdravlja, bolnica i zavoda za javno zdravlje sa teritorije Južnobanatskog okruga, a učestvovali su i savetnici za zaštitu prava pacijenata i članovi saveta za zdravlje u lokalnim samoupravama ovog okruga. 

Sastanak je održan u sedištu Gradske uprave u Pančevu. Pomoćnica pokrajinskog sekretara za zdravstvo dr Danijela Stanković Baričak je govorila o pokazateljima i zdravstvenim posledicama nasilja u porodici, kao i vrstama prevencije koje bi zdravstveni radnici, naročito oni koji se bave zdravljem žena, morali da poznaju u cilju efikasnog suzbijanja ove pojave i pružanja odgovarajuće podrške žrtvama. Iznoseći podatke iz istraživanja Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalni politiku i demografiju o odgovoru zdravstvenih ustanova na teritoriji AP Vojvodine na nasilje u porodici, Dr Baričak je podvukla značaj edukacije svih zaposlenih u zdravstvu o primeni Posebnog protokola za  postupanje u slučajevima nasilja nad ženama, kao i sistematskog i pravilnog evidentiranja slučajeva nasilja u porodici i saradnje svih nadležnih institucija.

Nakon uvodnog osvrta na rezultate Strategije za zaštitu žena od nasilja u porodici i svih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini od 2008. do 2012. godine, Biljana Delić, načelnica odeljenja za analize, planiranje i razvoj u oblasti zdravstva u nadležnom pokrajinskom sekretarijatu predstavila je Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini do 2020. godine koji je Skupština AP Vojvodine usvojila u decembru prošle godine.Ukazujući na mere koje će biti preduzimane u oblasti zdravstva, načelnica Delić je rekla da će neke od njih biti sprovedene do kraja godine, a njihovom primenom treba da se obezbedi efikasniji i svrsishodniji odgovor zdravstvenih ustanova na nasilje prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima.

Direktor Doma zdravlja u Inđiji prim. dr Vasa Petrović predstavio je praksu ove ustanove u zaštiti žena od nasilja u porodici i opisao postupanje u nekoliko slučajeva. Dr Petrović je govorio i o praktičnim aspektima utvrđivanja vrste povreda i okolnosti pod kojima je do nasilja došlo, evidentiranja ovih podataka u Domu zdravlja i o saradnji sa drugim nadležnim organima i službama, pre svega sa policijom i centrom za socijalni rad.

Govoreći o iskustvima u vezi sa postupanjem zdravstvenih ustanova u slučajevima nasilja prema ženama zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov ukazala je na iskustva pokrajinske mreže ”Život bez nasilja” čijim radom koordinira ova institucija. Zdravstvene ustanove su se pokazale kao prilično uzdržane u svom odgovoru na nasilje u porodici, često ne shvatajući koliki je njihov značaj, ne samo u saniranju povreda, nego i u dokumentovanju povreda i posledica nasilja što je od velike pomoći u dokazivanju nasilja na sudu. Proteklih godina učinjen je značajan pomak, a puno je dobrih primera efikasnog postupanja zdravstvenih ustanova u pružanju podrške žrtvama nasilja. Međutim, ima primera odustajanja žrtava od obraćanja lekarima zbog njihovog odnosa, odnosno umanjivanja problema ili čak odbijanja da se pruži zdravstvena usluga. Stoga je potrebno konstantno unapređivati i znanje, ali i međusektorsku saradnju zdravstvenih i socijalnih ustanova, policije i tužilaštva kako bi žrtve stekle poverenje u institucije i bile ohrabrene da izađu iz nasilja. Neke primere pritužbi na rad zdravstvenih ustanova zbog kojih je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman pokretao istrage i upućivao preporuke domovima zdravlja za promenu prakse u postupanju u slučajevima nasilja prema ženama govorila je saradnica institucije u oblasti ravnopravnosti polova Andrijana Čović.

U raspravi je ukazano na to zbog čega odgovor zdravstvenih ustanova na nasilje u porodici prilikom prvog kontakta sa žrtvama nije uvek adekvatan. Ponegde je to nedovoljna osetljivost osoblja, ali je veoma često naročito u urgentnim službama, nedostatak osoblja zbog čega svi pacijenti, pa i žrtve nasilja dugo čekaju na zdravstvenu uslugu. Iskustva prisutnih potvrdila su da u sistemu nadležnih institucija ima puno dobrih primera rada, ali i  prostora za unapređenje njihovog postupanja. Zaključeno je da je, osim povećanja resursa u zdravstvenim ustanovama za postupanje, potrebno unaprediti odnos prema žrtvama, informisanost o nasilju prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima i obučenost profesionalaca, ali i saradnju sa ostalim instutucijama. Svaki slučaj koji se pojavi u zdravstenom sistemu mora da bude evidentiran, kako bi se nastale povrede i stanje žrtava neposredno nakon što se ono dogodilo mogle dokumentovati, a žrtve na taj način zaštititi.  

Naredni sastanci sa predstavnicima zdravstvenih ustanova biće održani sledeće srede i petka u Kikindi i Subotici, a njihovi domaćini biće okružni Zavodi za javno zdravlje.