Nasilje u porodici je društveni problem
„Zdravstvene ustanove imaju obavezu da zabeleže povrede nastale usled nasilja u porodici. Ova obaveza proizilazi iz Posebnog protokola Ministasrtva zdravlja, jer je medicinska dokumentacija o nasilju dokaz da je do nasilja došlo i od presudnog je značaja prilikom donošenja odluka o daljim merama zaštite žrtava, ali i kaznenim merama prema počiniocima,” zaključeno je na sastanku predstavnika i predstavnica domova zdravlja, bolnica, zavoda za javno zdravlje i lokalnih samouprava srednjebanatskog okruga koji je održan u Zrenjaninu. Današnji sastanak deo je kampanje za podizanje svesti zaposlenih u zdravstvu u vezi sa njihovom ulogom u sprečavanju nasilja prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima koju sprovodi Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju u saradnji sa Pokrajinskim zaštitnikom građana - ombudsmanom.
Nasiljem u porodici i u partnerskim odnosima pogođeni su svi koji sa njegovim žrtvama ili počiniocima dolaze u kontakt. Zato se ono mora posmatrati kao pitanje javnog zdravlja, a ne kao lični problem pojedinki i pojedinaca koji su pretrpeli nasilje. Vojvodina već više od jedne decenije radi na uspostavljanju efikasnijeg, sveobuhvatnog modela suzbijanja i sprečavanja nasilja u porodici, naročito prema ženama kao njegovim najčešćim neposrednim žrtvama. Uprkos tome, o ovoj pojavi se u nadležnim institucijama ne vodi sistematizovana i usaglašena evidencija. Zbog toga se razmere ove pojave zvanično uglavnom procenjuju na osnovu nepotpunih podataka. Međutim, čak i takvi podaci zabrinjavaju: procenjuje se da je broj zabeleženih slučajeva tek vrh ledenog brega. U nekim sredinama upućeni tvrde da je broj slučajeva nasilja u porodici, kao i njegovih žrtava i do dvadeset-trideset puta veći od broja zvanično zabeleženih slučajeva. Dok god evidencija nasilja u porodici bude poimana kao sporadična dužnost, a ne zakonska obaveza, naročito u zdravstvu, o ovoj pojavi neće postojati podaci koji bi dokazali njenu rasprostranjenost i posledice, niti će je društvo smatrati svojim prioritetom.
Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju je anketom sprovedenom 2013. godine utvrdio da su zaposleni u zdravstvu uglavnom upoznati sa Posebnim protokolom Ministarstva zdravlja o postupanju u slučajevima nasilja prema ženama. Iako je petina zaposlenih prošla obuku o njegovoj primeni, podaci iz ankete ukazuju na to da svega tri odsto zdravstvenih radnika u Vojvodini nasilje prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima evidentira na propisani način. Zbog toga će u narednom periodu biti organizovane različite aktivnosti u ovom sektoru, rekla je načelnica u sekretarijatu za zdravstvo Biljana Delić, predstavljajući Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u AP Vojvodini za period od 2015. do 2020. godine. Ovaj Program bi već ove godine u zdravstvenim ustanovama trebalo da obezbedi i dosledno evidentiranje slučajeva nasilja u porodici i prema ženama.
„Pružanje pomoći žrtvama nasilja je dužnost svakog od nas, a u zdravstvu je to obaveza, jednako kao i ukazivanje na posledice nasilja i rad na njegovom suzbijanju i prevenciji,” istakao je direktor Doma zdravlja u Inđiji prim. dr Vasa Petrović govoreći o iskustvima ove ustanove u vezi sa postupanjem u slučajevima nasilja prema ženama i njegovim evidentiranjem u zdravstvene kartone. Preduslov da bi se žene osnažile da nasilje prijave je njihova edukacija o sopstvenim pravima i mehanizmima zaštite, a u čemu bi zdravstvo moglo da ima presudnu ulogu. Doktor Petrović smatra da bi žene koje se lekarima obrate zbog porodičnog ili partnerskog nasilja trebalo smatrati hitnim slučajevima zbog velikog rizika od nasilja po zdravlje i bezbednost žrtava. Time bi se ujedno nasilnicima i široj zajednici poslala poruka da se ono neće tolerisati, a žrtve ohrabrile da zatraže pomoć i da ga prijavljuju nadležnima.
Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov osvrnula se na desetogodišnje iskustvo institucije u postupanju po pritužbama žena u vezi sa nasiljem u porodici. Ombudsman koordnira pokrajinskom mrežom ”Život bez nasilja”, čiji su deo i zdravstvene ustanove u Vojvodini. Praksa je pokazala da zaposleni u zdravstvu imaju važnu ulogu u informisanju žrtava o tome kako da nasilje prepoznaju i zatraže zaštitu, kao i u dokumentovanju ne samo zdravstvenih posledica nasilja, nego i činjenice da se ono dogodilo. Ovo je izuzetno važno u daljim postupcima, naročito u slučaju pokušaja negiranja da je do nasilja uopšte došlo. Nesistematično evidentiranje slučajeva nasilja, neusaglašeno postupanje institucija, zanemarivanje mera zaštite i blage kazne najveći su problemi u borbi protiv nasilja prema ženama. Potencijalno presudnu ulogu zdravstva u sistemu nadležnih institucija naglasila je u svom izlaganju i saradnica Andrijana Čović, koja je govorila o konkretnim pritužbama zbog nasilja prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima po kojima je institucija Ombudsmana postupala.
Zrenjanin i Sečanj dobri primeri
Po rečima predstavnice savetovališta za mlade u Domu zdravlja u Zrenjaninu, ovaj grad takođe može da posluži kao dobar primer uspostavljanja međuinsitucionalne saradnje u borbi protiv nasilja u porodici na lokalnom nivou. Nadležni u Zrenjaninu primenjuju sporazum o postupanju u slučajevima nasilja u porodici i njegovoj prevenciji, a koji su, pored zdravstvenih i socijalnih ustanova, policije i tužilaštva, potpisale i obrazovne ustanove i pojedini mediji. Uz to, zrenjaninski dom zdravlja i bolnica veoma su aktivni u radu pokrajinske mreže institucija „Život bez nasilja”. Lokalna samouprava Opštine Sečanj je nakon obuke Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Autonomnog ženskog centra o suzbijanju i prevenciji nasilja prema ženama u porodici i u parnterskim odnosima takođe preduzela korake u ovom pravcu. U opštini danas funkcioniše koordinacioni tim za nasilje koji zajednički rešava slučajeve nasilja u porodici, a čine ga predstavnici i predstavnice nadležnih ustanova i organa uprave.
Konstatujući da je današnje društvo veoma tolerantno prema nasilju svake vrste, učesnici diskusije izneli su svoje viđenje uloge zdravstva u sistemu zaštite od nasilja u porodici. Od svih nadležnih, zaposleni u zdravstvu najčešće su u prilici da o tome posvedoče i ukažu na stvarne razmere ove vrste nasilja, uglavnom društveno prihvaćenog i opravdavanog. Zaključeno je da će nasilje prema ženama u porodici i u pratnerskim odnosima biti smatrano sporednim pitanjem dok god se obrazovanjem i informisanjem u javnosti ne izgradi svest o tome da je posledica tolerisanja nasilja njegovo bujanje i stvaranje okruženja nesigurnosti za žrtve.
