Учешће покрајинског заштитника грађана – омбудсмана у јавној расправи о моделу закона о родној равноправности
У Скупштини АП Војводине 4. фебруара је представљен модел закона о родној равноправности Заштитника грађана Републике Србије. Јавну расправу су заједнички организовали Заштитник грађана и Женска парламентарна мрежа Скупштине АП Војводине, а скупу су присуствовале републичке и покрајинске посланице и посланици, представнице и представници локалних самоуправа, републичког и покрајинског омбудсмана, Мисије ОЕБС у Србији, механизама за заштиту родне равноправности из Војводине, женских и невладиних удружења и организација, стручне и друге заинтересоване јавности.
Поздрављајући скуп, координаторка Женске парламентарне мреже у покрајинској Скупштини Маја Седларевић је изразила задовољство због представљања модела закона о родној равноправности и истакла да је покрајина Војводина пионир у остваривању родне равноправности И пример добре праксе, како би та област у стварности требало да функционише. Она је напоменула да је покрајинска администрација у протеклих десетак година успоставила и заокружила све покрајинске механизме за заштиту родне равноправности и била за корак испред, јер је међу првима донела веома важне стратешке документе који су касније и другима послужили као основа за доношење стратегија из родне равноправности.
Заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Мајкл Ујехара је рекао да Мисија пружа пуну подршку свим активностима које имају за циљ побољшање и унапређење људских права, а посебно положаја жена. Он је изразио очекивање да ће модел закона допринети побољшању правног оквира за обезбеђивање родне равноправности и рекао да му је драго што је Мисија подржала израду предлога овог акта,као и покрајинске скупштинске одлуке којима се уређује ова област.
Чланица Савета за родну равноправност Заштитника грађана Ђурђица Ергић казала је да „велики одзив и попуњена скупштинска сала, најбоље говоре о значају теме о којој се данас у Новом Саду расправља“ . Она је указала да је повећан број притужби које се односе на родну равноправност и да је то такође, био додатни мотив да се сачини модел новог закона о родној равноправности.
Заштитник грађана Саша Јанковић изјавио је да нови закон о родној равноправности треба да отклони мањкавости постојећег Закона о равноправности полова и у пракси пружи конкретнију заштиту жена. Нови модел закона требало би конкретније да обавеже органе јавне власти да принцип родне равноправности буде отелотворен у практичну заштиту. Нова решења предвиђају посебне мере које се морају предузети на свим нивоима, обавезе државе, послодаваца, као и судску заштиту, казао је Јанковић. Он је додао да ће овај законски модел после окончања јавне расправе са примедбама, предлозима и коментарима проследити Савету за родну равноправност Владе Републике Србије, након чега се очекује да Влада да своје мишљење и утврди коначан предлог закона. Циљ нам је, да у догледно време у Србији добијемо ефикаснији и делотворнији правни оквир за остваривање родне равноправности, рекао је Саша Јанковић.
Модел закона о родној равноправности представила је професорка Маријана Пајванчић која је била на челу радне групе за његову израду. „Утврђено је неколико кључних недостатака постојећег закона, од којих се једна односи на то како применити овај закон. Друга бољка закона је што нема довољно санкција за његово непримењивање, а треће је то што морамо мењати готово две трећине овог закона, рекла је Маријана Пајванчић. Предвидели смо веома експлицитне одредбе о начину примене новог закона. Неопходно је та законска решења ускладити и са другим законима, који су донети у међувремену, као и са међународним конвенцијама а неопходно је и да се нови закон фокусира на политику једнаких могућности у нашем друштву, казала је у свом обраћању Маријана Пајванчић.
Заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров је, учествујући у расправи, нагласила важност јавне расправе о моделу закона о родној равноправности, јер је то прилика да се разговара о томе колико смо као друштво у протеклих неколико година постигли на унапређењу родне равноправности и стварању једнаких могућности.
Важећи закон о равноправности полова има мањкавости, односно недоречености, али највећа је што неке одредбе нису биле примењиве, или нису примењене, јер је недостајало слуха за то, или како често кажемо политичке воље. Најгоре од свега је то што смо у међувремену изгубили тело на националном нивоу задужено за равноправност полова, тачније Управу за родну равноправност, орган у саставу Министарства рада, запошљавања и социјалне политике која се бавила анализом стања и унапређењем положаја жена,праћењем примене Закона о равноправности полова, као и спровођењем, националних стратегија у овој области, а основано Координационо тело за родну равноправност које ће разматрати сва питања и координирати рад органа државне управе у вези са родном равноправношћу у Србији.
Постојећем закону се често замера на његовој општости, тако да субјекти који треба да га примене не знају како. Модел закона о родној равноправности је много детаљнији него важећи, па би самим тим ваљало да буде примењив.
Добро је што се предлажу тзв. Квоте за мање заступљени пол од 40 одсто, чијим би се прихватањем наша земља придружила оним земљама за које се може рећи да теже успостављању потпуне равноправности жена и мушкараца на свим местима доношења одлука.
Позитивно је то што Модел уводи обавезе и дужности за органе јавне власти – односно државне органе, органе аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, тако да ће обавезе у погледу доношења планова за унапређење родне равноправности имати, не само послодавци, него и државни органи.
Нажалост, морам да укажем на нешто што показује жељу креатора закона да направе један свеобухватан закон који ће покрити све области и то детаљно, па се чини да имамо законе у оквиру закона. Модел покушава да угради родну перспективу у све области уместо да родна перспектива, односно принцип родне равноправности и једнаких могућности буде саставни део свих закона. Суштина принципа gender mainstreaming-а је прожимање родне перспективе кроз све области, а не груписање свих сегмената јавног и приватног живота и решења из других закона у један закон, рекла је заменица Тодоров и као пример навела поглавље Модела- заштита од родно заснованог насиља у којем је чак 11 чланова који се у великој мери односе на обавезе које произилазе из тзв. Истанбулске конвенције о заштити жена од насиља у породици, које би требало да буду делови других закона, а не овог. Иста замерка односи се и на поглавље које се односи на запошљавање, социјалну и здравствену заштиту. Још једна од начелних примедби тиче се броја алтернатива, рекла је и нагласила да би било добро да се Модел закона определи за решења која су напреднија, али ипак реално остварљива.
На више места се говори о посебним мерама и обавезама извештавања о примени закона. Мислим да у закону треба да постоји генерална обавеза извештавања, али би требало предвидети ко прати његову примену – да ли је то министарство, координационо тело, или одбор (односно покрајински секретаријат на нивоу АПВ као поверене послове), а не да се та обавеза наводи у сваком члану рекла је заменица Тодоров и упозорила да Закон потпуно занемарује постојање покрајинских механизама за постизање родне равноправности и достигнућа која су захваљујући њима остварена на територији АП Војводине, што говори да се није имало у виду да и они могу да допринесу постизању родне равноправности. Због тога би било добро предвидети одредбу о томе да покрајински орган надлежан за родну равноправност прати примену посебних мера као поверене послове.
Решењем овог Модела о образовању институционалних механизама за родну равноправност се не успоставља систем, а мањкавости које постоје у пракси, настале применом важећег закона, нису отклоњене, рекла је између осталог Даница Тодоров и предложила да једном одредбом закона у јединици локалне самоуправе буде предвиђено успостављање и лица и тела за равноправност полова, јер би на тај начин била отклоњена, сада различита пракса и побољшани ефекти рада механизама за постизање родне равноправности на локалном нивоу чије оснивање и надлежности ће, како Модел предвиђа, бити уређено статутом општине/града, што до сада није била законска обавеза.
Фотографије и извор вести преузети са сајта Скупштине АП Војводине.
