Здравство о насиљу према женама: Сарадња институција и добра евиденција кључ ефикасне заштите

Данас је у Новом Саду одржан последњи од седам састанака посвећених улози здравствених установа у заштити  жена од насиља у породици и у партнерским односима. У Институту за јавно здравље Војводине окупило се тридесетак представника и представница домова здравља, болница, завода за јавно здравље, саветника за заштиту права пацијената и чланова Савета за здравље из локалних самоуправа са територије Јужнобачког округа. 

Уводно излагање помоћнице покрајинског секретара за здравство др Данијеле Станковић Баричак односило се на показатеље, здравствене последице и видове превенције насиља у породици. Уколико желе жртвама да пруже одговарајућу подршку и раде на сузбијању ове појаве, здравствени радници, нарочито они који се баве здрављем жена, морали би их добро познавати и препознати као последицу насиља, а што није увек једноставно. Истраживање Покрајинског секретаријата за здравство, социјални политику и демографију о одговору здравствених установа на територији АП Војводине на насиље у породици указало је на потребу обуке здравствених радника о примени протокола у вези са поступањем у оваквим случајевима, као и њиховог систематског, правилног евидентирања. Једино правовременим откривањем случајева насиља у породици и њиховим детаљним евидентирањем могуће је сагледати последице и размере ове појаве и ефикасно спроводити одговарајуће превентивне мере. 

Након Стратегије за заштиту од насиља у породици за период од 2008. до 2012. године, у Војводини се спроводи и Програм за заштиту жена од насиља у породици и у партнерским односима за период од 2015. до 2020. године, а који је представила начелница у надлежном покрајинском секретаријату Биљана Делић. Значај ових стратешких докумената огледа се у томе што се у њима конкретизују мере које треба да предузму институције на регионалном и локалном нивоу, управо оне којима се жртве насиља прво обраћају. Пошто се осврнула на мере у здравству, Делићева је истакла да би Програм већ ове године у здравственим установама требало да применом протокола обезбеди и доследно евидентирање случајева насиља у породици и према женама.

Директор Дома здравља у Инђији прим. др Васа Петровић сматра да би жене које се лекарима обрате због породичног или партнерског насиља требало сматрати хитним случајевима због великог ризика од насиља по здравље и безбедност жртава. Уз примере добре праксе у заштити жена од насиља у породици, др Петровић је говорио и о практичним аспектима утврђивања врсте повреда и околности под којима је до насиља дошло. Евидентирање ових података у Дому здравља и сарадња са другим надлежним органима и службама предусловсу јачања система заштите жртава и њиховог оснаживања да насиље уопште пријаве. Пример Инђије, где је у превентивним програмима Дома здравља током протеклих неколико година учествовало око осам хиљада жена, говори о томе да би здравство могло да има пресудну улогу и у едукацији жена о сопственим правима и механизмима заштите од насиља. У одговорном друштву насилницима и широј заједници на тај начин се поручује да се насиље, нарочито оно у породици, не сме и неће толерисати.

Покрајинска мрежа „Живот без насиља”, чијим радом координира Покрајински заштитник грађана - омбудсман, има великог искуства у вези са поступањем здравствених установа у случајевима насиља према женама. Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров оценила је да су здравствене установе уздржане у њиховом одговору на насиље у породици. Упркос томе што је током протеклих година учињен значајан помак и што на локалном нивоу има јако добрих примера ефикасног поступања здравствених установа у пружању подршке жртвама, евидентно је да здравствени радници често не схватају колики је њихов значај у откривању и документовању случајева насиља у породици и у партнерским односима. Искуство је такође показало и да жртве насиља које се обрате здравственим установама врло често одустају од пријављивања ових случајева полицији. Након што је сарадница Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Андријана Човић изнела и примере поступања институције у случајевима насиља према женама у односу на здравствене установе, закључено је да је потребно стално унапређивати сарадњу између здравствених и социјалних установа, полиције и тужилаштва како би жртве насиља стекле поверење у институције и биле охрабрене да се са њим суоче.

У дискусији је указано на утицај начина живота и исхране на учесталост насиља у породици. На начин живота утиче и вредносни систем друштва, те је стога наизглед повећање броја евидентираних случајева насиља у породици и према женама у нашем друштву резултат пријављивања од стране жртава, а не повећања учесталости самог насиља. Насиље као модел понашања се у нашем друштву толерише и недовољно, односно неадекватно спречава и кажњава. Жртве заштиту најчешће затраже због тога што више не могу да га издрже, јер се боје за свој или живот других чланова породице, а не нужно због тога што знају своја права или сматрају да је насиље према њима као женама или особама са мање моћи неприхватљиво. Због тога пресудну улогу у превенцији насиља има едукација од најранијег узраста, о његовој штетности по друштво у целини, али и о конкретним корацима које треба предузети у сусрету са особом која је доживела насиље. Едукација је потребна, како запосленима у надлежним институцијама, тако и самим женама и другим особама које се сусрећу са насиљем, а напослетку и јавности.

Током кампање за подизање свести запослених у здравству у вези са њиховом улогом у спречавању насиља према женама, на претходним састанцима у Панчеву, Кикинди, Суботици, Сомбору, Сремској Митровици и Зрењанину учествовало је око 200 представника здравствених установа. Кампању је спровео Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију уз подршку окружних Завода за јавно здравље, а у сарадњи са Покрајинским заштитником грађана - омбудсманом.