Poseta Domu za duševno obolela lica u Starom Lecu
U svetlu primene Zakona o izmenama i dopuna Zakona o vanparničnom postupku, zamenik pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Stevan Arambašić posetio je Dom za duševno obolela lica „1. oktobar” u Starom Lecu. Posebna tema sastanka direktorkom Doma dr Mirjanom Vuković bila je primena odredbi ovog Zakona koje se odnose na postupak lišenja, odnosno delimičnog vraćanja poslovne sposobnosti.
Lišenje poslovne sposobnosti je veoma kontroverzno pitanje sa aspekta ljudskih prava. Budući da ovaj postupak osobu kojoj je poslovna sposobnost oduzeta lišava mogućnosti da samostalno i u svoje ime odlučuje o svojim pravima, u stručnim krugovima se lišenje poslovne sposobnosti figurativno naziva i „građanskom smrću”.
Ukupnan broj osoba lišenih poslovne sposobnosti u Domu u Starom Lecu je 427, što čini gotovo 80 odsto od ukupno 534 korisnice i korisnika. Postupak ponovnog proveravanja poslovne sposobnosti pokrenut je u slučaju 20 korisnika, a u slučaju tri osobe ovaj postupak je okončan u njihovu korist, odnosno tako da im je delimično vraćena poslovna sposobnost. Iako je ovo značajan broj, važno je ovaj postupak pokrenuti u slučaju svih ostalih korisnika i korisnica, što je ujedno i zakonska obaveza suda koji ih je lišio poslovne sposobnosti.
Obilazak objekata i razgovori sa korisnicama i korisnicima potvrdili su da se u ovom Domu izuzetna pažnja poklanja njihovom tretmanu, koji je u najvećoj mogućoj meri prilagođen njihovim individualnim potrebama. Procedure u vezi sa lečenjem i sputavanjem korisnika i korisnica se u potpunosti poštuju, dok je mehanizam putem kog se primaju njihove žalbe i pritužbe neposredan i u potpunosti transparentan.
Jedan od problema sa kojima se u Domu susreću je prenaseljenost stacionara, odnosno objekta u kom su smeštene nepokretne i teško pokretne osobe. Činjenica da je Dom registrovan kao ustanova socijalne zaštite znatno usložnjava ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu korisnika i korisnica, koje je izuzetno važno, čak prioritetno imajući u vidu njihov zdravstveni profil. Zbog toga je neophodno da se ovaj Dom ili registruje kao socijalno-zdravstvena ustanova, ili da se u okviru njega uspostavi posebna socijalno-zdravstvena organizaciona jedinica. Time bi se zdravstvene radnice i radnici Doma znatno rasteretili od administrativnih poslova i imali više vremena za pružanje kvalitetnijih zdravstvenih usluga korisnicama i korisnicima Doma.
