Национални савети националних мањина уведени су у правни систем наше земље усвајањем Закона о заштити права и слобода националних мањина  на седници Савезне Скупштине СРЈ одржаној 26. фебруара 2002. године. Према члану 19. припадници националних мањина могу изабрати националне савете ради остваривања права на самоуправу у области употребе језика и писма, образовања, информисања и културе. Савет представља националну мањину у овим областима и учествује у процесу одлучивања или одлучује о питањима из ових области, те оснива установе из ових области. Прописано је да ће органи државе, територијалне аутономије или јединице локалне самоуправе приликом одлучивања о таквим питањима затражити мишљење савета, те да се део овлашћења из поменутих области може поверити саветима с тим да ће држава обезбедити финансијска средства потребна за вршење ових надлежности.  Предвиђено је да ће се изборна правила о избору националних савета регулисати законом, а да ће до доношења тог закона националне савете бирати скупштине електора националних мањина. Закон о заштити права и слобода националних мањина је у својим прелазним одредбама утврдио само ко може да буде електор (а то су савезни и републички посланици и посланици у скупштинама аутономних покрајина који су на те функције изабрани због своје припадности националној мањини, или који се изјашњавају као припадници мањине и говоре језик мањине; одборници који припадају националној мањини, а изабрани су у јединицама локалне самоуправе у којима је мањински језик у службеној употреби;  сваки грађанин који се изјашњава као припадник националне мањине и његову кандидатуру подржи најмање сто припадника националне мањине са бирачким правом, или га кандидује једна национална организација или удружење националне мањине), док су остала изборна правила утврђена правилником Савезног министарства националних и етничких заједница. Приликом расподеле мандата предвиђена је примена Д’Онтовог система.

Преузмите документа:

208: Анализа - Избори за националне савете

863 kB