Postupak pred Pokrajinskim zaštitnikom građana - ombudsmanom
Šta je ombudsman
Ombudsman je institucija koju je švedski parlament uveo 1809. godine u cilju kontrole izvršne vlasti. Reč ombudsman u švedskom jeziku označava osobu koja „ima sluha za narod“. Prvi ombudsman je imao zadatak da spreči da kralj i vlada ignorišu zakone. Koristio ovlašćenje da od izvršne vlasti zahteva izveštaje o primeni zakona, kao i ovlašćenje da pokreće odgovarajuće postupke radi utvrđivanja odgovornosti upravnih službenika.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je nezavisan i samostalan organ AP Vojvodine koji štiti prava građana i vrši nadzor nad radom pokrajinskih organa uprave, javnih preduzeća i ustanova koje vrše upravna i javna ovlašćenja, a čiji je osnivač AP Vojvodina, u vezi sa njihovim postupanjem u izvršavanju odluka i drugih pravnih akata AP Vojvodine.
Na osnovu nove Pokrajinske skupštinske odluke o pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu, pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ima četiri zamenika od kojih se po jedan bira za oblasti prava nacionalnih manjina, prava deteta i ravnopravnost polova.
Odluka o uspostavljanju institucije Pokrajinskog ombudsmana doneta je u decembru 2002. Prvi vojvođanski ombudsman izabran je 24. septembra 2003, sa radom je započeo u januaru 2004. godine. Sedište institucije je u Novom Sadu.
Nadležnosti Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana
U cilju zaštite ljudskih prava Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman prima i ispituje predstavke koje se odnose na povredu ljudskih prava, nadzire primenu propisa, kontroliše zakonitost, celishodnost i efikasnost postupanja organa uprave i istražuje njihov rad. Pored toga, prati primenu međunarodnih standarda iz oblasti ljudskih prava, prikuplja informacije o primeni zakona i drugih propisa iz oblasti ljudskih prava, sastavlja godišnji izveštaj o ostvarivanju ljudskih prava, obaveštava nadležne organe i širu javnost o kršenju ljudskih prava, inicira pokretanje krivičnih, disciplinskih i drugih postupaka kod nadležnih organa u slučaju kršenja ljudskih prava itd.
Osnovni principi delovanja ombudsmana su zakonitost, nepristrasnost, nezavisnost i pravičnost.
Ko može da se obrati Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu
Ombudsmanu može da se obratiti svako ko smatra da mu/joj je aktom ili radnjom organa uprave povređeno neko ljudsko pravo.
Ombudsmanu može da se obrati i naslednik, staratelj ili punomoćnik lica čije je pravo povređeno.
U ime lica koje smatra da su mu/joj ljudska prava povređena, uz pismeno ovlašćenje, može da se obrati i nevladina organizacija, udruženje građana ili druga organizacija.
I lica lišena slobode imaju pravo da pritužbu podnesu u zapečaćenoj koverti, a zaposleni u ustanovama u kojima se nalaze lica lišena slobode imaju obavezu da bez otvaranja i zadržavanja pritužbu lica lišenog slobode dostave ombudsmanu.
Postupak Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana
Nakon obraćanja građanina pritužbom (lično, običnom ili elektronskom poštom), ukoliko je postupanje po pritužbi u nadležnosti Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, a pritužba podneta u roku od jedne godine od dana učinjene povrede, nepravilnosti ili od donošenja poslednjeg akta u spornoj stvari, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman postupa po pritužbi. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman obaveštava o pokretanju postupka podnosioca i organ uprave na čiji se rad pritužba odnosi, tražeći od organa uprave da se u roku od 15 dana od dana izjasni o navodima iz pritužbe.
Ukoliko podnosilac pritužbe to traži, ombudsman je dužan da sačuva tajnost njegovih/njenih ličnih podataka.
Tokom trajanja postupka istrage ombudsman može pozivati na razgovor i uzimati usmene ili pismene izjave i dodatna objašnjenja od svih lica zaposlenih u organima uprave, podnosioca pritužbe, svedoka, veštaka i drugih građana koji raspolažu informacijama o okolnostima slučaja. Ima pravo da traži od organa uprave sve podatke i obaveštenja, kao i neposredan uvid u spise, dokumentaciju i zbirke podataka kojima ovi organi raspolažu, uključujući državnu, službenu, poslovnu i profesionalnu tajnu. Ombudsman ima slobodan pristup svim prostorijama u kojima se obavljaju poslovi organa uprave, a u bilo koje vreme i bez posebne najave može posetiti sve zdravstvene ustanove u kojima se vrši obavezno psihijatrijsko lečenje.
Ombudsman donosi odluku o obustavi postupka, ako po završetku istrage nađe da nema povrede ljudskih prava, niti nepravilnog postupanja organa i ako utvrdi da je organ uprave, na čije se postupanje pritužba odnosila, već tokom istrage otklonio povredu ljudskih prava. O obustavi postupka obaveštava podnosioca pritužbe i organ uprave na čije se postupanje pritužba odnosila.
Ako ombudsman nakon završetka istrage utvrdi da je povređeno neko ljudsko pravo ili je učinjena nepravilnost u radu, organu uprave upućuje mišljenje, predlog ili preporuku o tome kako da se nepravilnost ili njene posledice otklone. O upućenoj preporuci obaveštava i podnosioca predstavke.
Organi uprave kojima je ombudsman uputio/la svoje mišljenje, predlog ili preporuku, dužni su da u roku od 15 dana obaveste ombudsmana o merama koje su preduzeli.
Pored toga što postupa po pritužbi lica koje smatra da su mu aktom ili radnjom organa uprave povređena ljudska prava Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman može izuzetno postupiti i po sopstvenoj inicijativi na osnovu saznanja i drugih izvora, ako oceni da je verovatno da postoji ili je postojala povreda ljudskih prava od strane organa uprave.
Kada građani ne mogu da računaju na Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana
Kada je građaninu potrebna pravna pomoć u vidu sastavljanja podnesaka ili zastupanja (pred sudom ili nekim od organa uprave), jer za to su nadležne službe besplatne pravne pomoći pri opštinskim/gradskim upravama i advokati.
Kada su nezadovoljni radom organa pravosuđa (prema Ustavu sudstvo je nezavisno i nijedan organ nije ovlašćen da kontroliše rad sudova i tužilaštava).
Kada imaju pritužbi na rad poslodavca i probleme radnopravne prirode (građanin treba da podnese prijavu inspekciji rada)
Kada imaju problema sa drugim građanima.
