Вести
У Новом Саду је 26. јуна 2014. одржана конференција о стању људских права особа које живе са HIV/AIDS-oм на којој је о искуствима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана говорила заменица за равноправност полова Даница Тодоров.
Институција има релативно скромно искуство у поступању у случајевима дискриминације особа које живе са HIV/AIDS-oм, али је констатовао да грађани исказују велику дистанцу према HIV позитивним особама које, како показују истраживања, трпе и највећи степен дискриминације. Разлог због којих се особе са HIV/AIDS-oм релативно ретко обраћају је у томе што имају осећање унутрашње стигматизације - страха од осуде и дискриминације. Ове особе имају искуство да их друштво опажа као претњу и окривљује за добијање инфекције јер HIV/AIDS посматра као резултат личне неодговорности.
Опширније: Потребно увести здравствено и сексуално образовање на свим нивоима школовања
Покрајински заштитник грађана примио је у претходном периоду неколико притужби грађана у којима се наводи да је Привредно друштво „ЕПС Снабдевање“ упутило позиве корисницима електричне енергије да доставе свој јединствени матични број грађана. У позиву „ЕПС Снабдевање“ се наводи да уколико грађани не доставе свој јединствени матични број грађана, а за привредно друштво настане материјална штета или трошкови, „ЕПС Снабдевање“ ће бити принуђено да грађанима упути захтев за накнаду штете.
Ради информисања јавности Покрајински заштитник грађана указује на то да је чланом 42. Устава Републике Србије прописано да се прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређују законом. Чланом 8. став 1. Закона о заштити података о личности предвиђено је да обрада података о личности није дозвољена уколико физичко лице није дало пристанак за обраду, односно ако се обрада врши без законског овлашћења. Имајући у виду да одредбе Закона о енергетици не прописују обавезу корисника електричне енергије да енергетском субјекту доставе свој ЈМБГ, корисници немају обавезу да поступају поводом позива који им је упутило Привредно друштво „ЕПС Снабдевање“. Обрада јединственог матичног броја грађана је дозвољена само уколико корисници на њу пристану.
У Републици Србији, према подацима из 2013. године, функционише 48 државних домова за старије особе, а поред регистрованих приватних домова, функционишу и „илегални“ домови чији тачан број и расположиви капацитети нису познати.
Обилазећи домове за старија лица који су основани од стране физичких лица, а који су регистровани код надлежног органа АП Војводине, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је утврдио да се људска права старијих системски крше по више основа. Њихова права често угрожавају и сами сродници јер их неретко смештају противно њиховој вољи, што указује и на могућност случајева присилног смештаја, уз поступак пријема у домове који је потпуно неуједначен, нетранспарентан, и ван контроле и надзора.
Опширније: Људска права старијих без системске заштите
Посланици Скупштине Аутономне Покрајине Војводине размотрили су данас у оквиру треће тачке дневног реда извештај Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за 2013. годину.
У свом обраћању Покрајинска омбудсманка, Анико Мушкиња Хајнрих, истакла је је да тешкој економској и социјалној ситуацији, констатног пада животног стандарда и раста незапослености долази до ерозије људских права и да све већи број грађана није у стању да заштити своја права. У таквој ситуацији правна помоћ добија на значају, али је проблем у томе што у низу локалних самоуправа није формирана служба правне помоћи. У свом излагању она је истакла да у 2013. години положај особа са инвалидетом није побољшан, да постоје бројне притужбе на рад центара за социјални рад, да расте незадовољство здравственом заштитом, да новим законом није добро уређен положај заштитника пацијентових права, да се омбудсману подносе бројне притужбе на рад бројних инспекцијских служби.
Опширније: Покрајинска скупштина размотрила извештај Покрајинског заштитника грађана за 2013. годину
Покрајински омбудсман, Анико Мушкиња Хајнрих и Ева Вукашиновић, заменица покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина, разговарале су данас са представницима Европског центра за права Рома (ЕРРЦ).
У разговору са Адамом Вајсом, директором Правног одељења ЕРРЦ и његовим сарадницима, указано је на низ проблема који утичу на остваривање права припадника ромске националне мањине - од односа полиције према припадницима ромске мањине, преко образовања, издавања потврда о националној припадности, примени афирмативних мера, реадмисије, учешћа Рома у изради урбанистичких планова до формирања цивилних стража. У разговору је исказана и забринутост због јачања десничарских организација у низу европских земаља.
Опширније: Одржан састанак са представницима Европског центра за права Рома
