Вести
Јуче је у Новом Саду, у згради ректората новосадског универзитета, почела са радом међународна научно-стручна конференција под називом Заштита људских права: Од детињства до права на достојанствену старост – Људска права и институције, коју су заједничким напорима организовали Покрајински заштитник грађана - омбудсман и Институт за криминолошка и социолошка истраживања из Београда.
Поздрављајући учеснике скупа покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић је истакао да у улози заштитника грађана, односно народног адвоката, Покрајински омбудсман надилази улогу обичног државног службеника. Његова је улога просветитељска, свеобухватна и у најближој је вези са правдом. Јер, штитећи права грађана, омбудсман доприноси стварању грађанског осећања правде и јача приврженост заједници у којој се њихова права на ефикасан начин штите.
У свом излагању професор Павловић је подсетио присутне да је институција омбудсмана током времена еволуирала и да се данас функција омбудсмана не исцрпљује само у заштити права грађана, него да обухвата и функцију едукатора - како грађана, тако и доносилаца одлука.
Упоређујући људска права са ваздухом који удишемо, покрајински омбудсман Павловић је нагласио да без људских права не можемо препознати себе у другоме као једнаковредна и достојанствена бића.
Поред покрајинског омбудсмана проф. др Павловића, учесницима конференције обратила се и Ивана Стевановић, суорганизаторка конференције и директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања. Она је покрајинском омбудсману честитала двадесетогодишњицу рада и изразила жељу за наставком плодне и успешне сарадње на плану унапређивања људских права, како деце, тако и особа старије доби.
Позив да учествују у раду конференције прихватили су представници бројних академских, научно-истраживачких, независних и других релевантних организација и институција из земље и иностранства. Они су током два дана говорили о достојанству, новом конституционализму, приступу правди, неједнаком третману, доприносу научних институција унапређењу људских права, етичкој димензији институција, заштити малолетника и права нерођене деце, деци као субјектима кривичног система и учесника у клиничком испитивању лекова, правима миграната, климатским променама, искуствима деинституционализације, улози школе у превенцији вршњачког насиља, те запошљавању као кључној друштвеној и економској вези између младости и старости. На конференцији се разговарало и о старачким домовима, злостављању старих, старењу затворске популације, људским правима у времену короне, а учесницима скупа је понуђен и одговор на питање зашто нема формалног права на срећу.
У оквиру конференције одржана су и два округла стола – на првом се расправљало о партиципацији деце у образовном систему, а на другом о социјалној димензији права на старост и инклузији особа са инвалидитетом и(з) маргинализованих група.
Као и ранијих година, Покрајински омбудсман је и ове године приредио публикацију у којој се налазе радови учесника конференције.
Свечаном седницом у Великој сали Скупштине АП Војводине данас је обележена двадесетогодишњица од доношења одлуке о оснивању Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
Обраћајући се присутнима проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, је истакао да је етички карактер функције Покрајинског омбудсмана очигледан и неоспоран, а да је очување његове независности један од највећих изазова. Будући да не делује снагом „империјума“, већ снагом свог ауторитета, неопходно је да Покрајински заштитник грађана – омбудсман буде и личност великог моралног интегритета. Од њега се очекује и висок ниво емпатије и уживљавања у проблеме грађана, али и храброст да се, упркос неприхватању и одбијању средине, истрајно залаже за оно што сматра исправним. Без обзира на то да ли поступа по притужбама грађана или по сопственој иницијативи, да ли делује превентивно или едукативно, Покрајински заштитник грађана – омбудсман мора у обављању своје дужности деловати принципијелно и - етично. Стручност и моралност личности омбудсмана на једној страни и институционална независност и самосталност на другој страни неопходне су претпоставке, по речима проф. др Павловића, за успешан рад омбудсмана и ефикасну заштиту људских права.
Присутним гостима обратио се и Иштван Пастор, председник Скупштине АП Војводине.
Свечану седницу употпунили су Агота Виткаи Кучера, професорица Академије уметности и концертна и оперска певачица и хор Гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада.
У жељи да јавност упозна са улогом, циљевима и достигнућима институције, покрајински омбудсман је приредио пригодну публикацију у којој је на прегледан начин изложен његов дводеценијски рад на заштити и унапређењу људских права у АП Војводини.
Публикацију поводом обележавања јубилеја Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана можете преузети у прилогу.
 Публикација - 20 година ПЗГО | 2611 kB |
Поводом обележавања 15. октобра – Међународног дана жена на селу, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да су жене на селу још увек суочене са бројним проблемима - неплаћеним радом, доминантним родним стереотипима и предрасудама у вези са улогом жене, неадекватним приступом здравству, образовању, социјалним и другим услугама, финансијским и осталим средствима. Жене на селу преоптерећене су пословима у домаћинству, кућни послови и брига о деци и старијим члановима домаћинства послови су којима се готово искључиво баве жене, уз интензивни рад у пољопривреди, док у организацији газдинства углавном имају ограничени приступ приходима, имовини и одлучивању. Мушкарци чине 86 одсто запослених на пољопривредном газдинству, док жене раде у пољопривреди као помажући чланови домаћинства. Иако је њихов допринос немерљив, њихов рад је готово невидљив.
Родни јаз у пољопривреди спречава развој и доприноси одумирању села а укључивање жена са села на тржиште рада представља предуслов локалног развоја – због тога њихово економско оснаживање мора бити приоритет у домену остваривања родне равноправности. За унапређење положаја жена на селу неопходно је континуирано спровођење мера и активности са циљем подизања свести јавности о родној равноправности и промене традиционалних, патријархалних стереотипа о родним улогама. Такође, кључно је удруживање и умрежавање жена са села, подршка раду удружења од стране локалних самоуправа, као и развијање програма самозапошљавања и пружање стручне подршке женама предузетницама.
Препознајући значајан допринос женских удружења унапређењу положаја жена на селу, Покрајински заштитник грађана – омбудсман обележио је Међународни дан сеоских жена посетом Удружењу жена „Велико срце“ у Лазареву.
Ово удружење основано је 2012. године и на његовом челу налази се Миланка Фуртула, која је, за допринос промоцији равноправности полова, добила покрајинско признање „Милица Томић“. Основна делатност удружења, у којем је активно 25 чланица, је економско оснаживање жена у руралним срединама. У фокусу рада Удружења жена „Велико срце“ су едукације о важности економског оснаживања жена у руралним подручјима и јачању свести о економском осамостаљивању, очување традиције и старих заната, подстицање жена да се што више укључују у процесе одлучивања на локалном нивоу у циљу заједничког проналажења начина побољшања свог економског положаја и едукације о свим видовима насиља над женама у породици.
Петнаести октобар установљен је као Међународни дан жена на селу Резолуцијом Генералне скупштине УН из 2007. године, препознајући важну улогу и допринос жена са села унапређивању пољопривредног и руралног развоја, обезбеђивању хране и смањењу сиромаштва у сеоским срединама.
Ове године, у децембру месецу, навршиће се двадесет година од доношења одлуке о оснивању Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана.
У жељи да на пригодан начин обележи овај јубилеј, Покрајински омбудсман ће у среду, 26. октобра, у Великој Сали Скупштине АП Војводине, уз пригодан уметнички програм, организовати свечани скуп на коме ће се говорити о историјату, значају, улози Покрајинског омбудсмана у заштити и унапређењу људских права, као и о проблемима и изазовима са којима се ова институција суочавала у свом дводеценијском раду.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као координатор мреже „Живот без насиља“, уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women) одржао је 13. октобра 2022. године у Новом Саду састанак за представнике/це правосуђа и полиције о превенцији фемицида.
Фемицид је најекстремнија манифестација родно заснованог насиља према женама – насиља према женама које се врши на основу њиховог родног идентитета, родних улога и неједнаких односа моћи унутар друштвеног контекста. У Србији не постоји званична евиденција случајева фемицида. Спречавање и сузбијање насиља у породици и фемицида зависи од тога колико установе које се баве спречавањем и сузбијањем ове негативне друштвене појаве препознају и предузимају најделотворније мере превентивног деловања. Састанак је одржан у циљу бољег разумевања динамике, природе и облика фемицида, као и побољшања активности које доприносе бољој процени ризика и ефикасној интервенцији у превенцији фемицида.
Учесницима/цама су се најпре обратиле заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић, и представница Канцеларије UN Women у Србији Андријана Човић. Резултате истраживања „Друштвени и институционални одговор на фемицид у Србији“ представиле су професорка Правног факултета у Нишу др Невена Петрушић, и консултанткиња др Косана Бекер, након чега се разговарало о могућностима за побољшање институционалног одговора правосуђа и полиције на фемицид. На крају састанка, учесници/це су понудили предлоге за унапређење рада институција у случајевима насиља у породици на плану превенције, заштите и обезбеђивања сигурности жртвама насиља у породици. Учесници/це састанка били су сагласни, између осталог, да издавање хитних мера заштите мора бити праћено адекватним индивидуалним плановима помоћи и подршке жртвама насиља, који се делотворно спроводе, уз пуну сарадњу свих органа и установа, да је потребно паралелно радити и са учиниоцима насиља, као и да је неопходно препознати децу као жртве насиља у породици.
Састанку су присуствовали представници/це судова, тужилаштава и полицијских управа са територије АП Војводине.
