Полазници десете класе Високих студија безбедности и одбране посетили су данас институцију Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана. Професор др Зоран Павловић упознао је полазнике Високих студија са улогом, надлежностима, организацијом и начином рада институције у заштити и унапређењу људских и мањинских права.

Високе студије безбедности и одбране представљају организациону целину  у Школи националне одбране Универзитета одбране у Београду, у којој се једном годишње реализује највиши ниво усавршавања официра и државних службеника Министарства одбране. Полазници ових студија су и високи функционери других министарстава  и агенција Владе Републике Србије, Народне скупштине Републике Србије, као и других држава из региона.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је данас онлајн скуп на тему малолетничких трудноћа и порођаја и репродуктивног здравља младих.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман у претходном периоду, пратећи стање остваривања и заштите људских права, сусретао се са случајевима малолетничких трудноћа у којима је постојала сумња да је трудноћа последица обљубе, случајевима где је породица малолетнице дужи низ година на евиденцији центра за социјални рад, те случајевима у којима није постојала адекватна сарадња установа образовања, здравствене и социјалне заштите због чега малолетним трудницама није пружена адекватна подршка. Како би стекао ближи увид у појаву и распрострањеност малолетничких трудноћа и порођаја и сагледао актуелну праксу у АП Војводини у вези са овим појавама, и у ширем контексту у вези са репродуктивниим здрављем младих, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у другој половини 2020. године спровео истраживање о малолетничким трудноћама и порођајима у 2019. години на територији АП Војводине.

Резултати истраживања Покрајинског заштитника грађана омбудсмана, које је учесницима скупа представила саветница Светлана Нешић Бајго, указују да је превентивна заштита репродуктивног здравља младих у оквиру здравственог и система социјалне заштите недовољно заступљена и развијена, да недостају едукативне и саветодавне активности у раду са децом и младима у овој области; тамо где је обезбеђен на нивоу примарне здравствене заштите, саветодавним радом неједнако су обухваћена деца оба пола - чак 92 одсто овог вида превентивне заштите прођу искључиво девојчице; одређене групе деце у већем су ризику од појаве малолетничке трудноће - углавном је реч о девојчицама из ромске популације, деци без адекватног родитељског старања и из породица са потребом за економском и социјалном помоћи и подршком.

Имајући у виду резултате овог истраживања, проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, истакао је значај превентивне заштите репродуктивног здравља младих , мултидисциплинари приступ и успостављање континуитета едукације деце и младих, али и професионалаца, са посебним фокусом на рањиве групације становништва.

Светлана Ђорђевић из Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог осврнула се на међународне уговоре о људским правима које обавезују Републику Србију, у које спада и Конвенција и елиминацији свих облика дискриминације жена (CEDAW), и овом приликом подсетила присутне да је CEDAW комитет 2019. године у закључним запажањима указао да је потребно побољшати информисаност и доступност модерних облика контрацепције, а једна од препорука односила се на потребу за прикупљањем, разврставањем и анализом статистичких података о адолесценским трудноћама.

Сања Кљајић из Републичког завода за социјалну заштиту упознала је учеснике са улогом система социјалне заштите, посебно центара за социјални рад, у раду са децом и породицама које су у ризику од дечијег брака. Републички завод за статитстику прикупља податке о деци жртвама дечијих бракова коју идентификују центри и о начинима њихове заштите. Посебно су погођена ромска деца, односно деца из сиромашних породица – више од 50% евидентираних случајева чине деца из породица које примају новчану социјалну помоћ.

Светлана Селаковић из Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова указала је на чињеницу да се смањио број малолетничких трудноћа, али не и у ромској популацији, и позвала учеснике да заједно пронађу решење у виду конкретних активности у чијем ће фокусу бити овај проблем. Доц. др Снежана Укропина са Института за јавно здравље Војводине говорила је о искуству ове установе у области здравственог васпитања о сексуалном и репродуктивном здрављу и указала да образовање деце и младих у овој области, као носилаца репродукције становништва у непосредној будућности, заслужује много већу бригу друштва. Тијана Павловић, спец. мед. психологије из Клинике за гинекологију и акушерство у оквиру Клиничког центра Војводине пренела је искуство у раду са младим трудницама,

Из угла центара за социјални рад говориле су Гордана Лукић, директорка Центра за социјални рад Оџаци и Милана Раду, координаторка за ромска питања из Центра за социјални рад Стара Пазова, док су као представници установа примарне здравствене заштите на овом скупу учествовали Петер Червенак из Дома здравља „др Јанош Хаџи“ Бачка Топола, др Љиљана Коложвари из Дома здравља Зрењанин и Мирјана Николић, психолог из Дома Здравља Нови Сад. Они су упознали присутне са едукативним и саветодавним активностима које ове установе спроведе у циљу заштите репродуктивног здравља деце и младих.

На крају скупа, учесници су били сложни у томе да је неопходно обезбедити едукацију ученика основних и средњих школа о репродуктивном здрављу и заштити од сексуалног насиља и злостављања. Осим едукације деце и младих, потребно је обезбедити и континуиране едукације за запослене у здравственој и социјалној заштити о сексуалном злостављању и злоупотреби деце и елиминисању предрасуда код професионалаца из ових система, нарочито према деци и породицама из ромске заједнице. Врло је важно и успостављање уједначене евиденције, праћења и координиране сарадње здравственог, образовног и система социјалне заштите у погледу заштите репродуктивног здравља деце и младих.

Истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана показало је да постоји потреба за успостављањем јасног система обавештавања надлежног центра за социјални рад од стране домова здравља, породилишта и приватних гинеколошких амбуланти и клиника одмах по сазнању о малолетничкој трудноћи, а потребно је и унапредити и обезбедити континуиране едукације за запослене у здравственој и социјалној заштити о сексуалном злостављању и злоупотреби деце, што ће допринети и елиминисању предрасуда код професионалаца из ових система према деци и породицама из ромске заједнице.

Истакнута је и нужност развијања локалних услуга у заједници и координираног одговора у циљу побољшања превенције и заштите репродуктивног здравља деце и младих и заштите деце од сексуалног злостављања и злоупотребе, а нарочито је значајно посебно идентификовати ризичне групе деце и младих и развити програме и услуге превенције и заштите намењене њима.

Скуп је реализован у циљу давања доприноса у подизању свести шире и стручне јавности о значају заштите и унапређења репродуктивног здравља деце и младих и смањења броја малолетничких трудноћа и порођаја, а то је могуће, по мишљењу покрајинског омбудсмана,  само успостављањем континуитета у спровођењу превентивних едукативних и саветодавних активности институција и невладиних организација. Покрајински заштитник грађана – омбудсман наставиће  да спроводи активности у циљу заштите репродуктивног здравља становништва, посебно вулнерабилних групација, као и активности у циљу превенције и заштите од сексуалног злостављања и злоупотребе деце.

8. април је дан обележавања ромске културе, али и прилика да се подигне свест јавности о проблемима са којима се Роми суочавају.

Тим поводом Покрајински заштитник грађана – омбудсман указује на то да су Роми и даље маргинализовани и суочени са тешкоћама у многим сферама живота. Припадници ромске заједнице су често у економском и социјалном погледу више угрожени него остали део становништва, свакодневно се суочавају са етничком дистанцом и сегрегацијом. Многи од њих и данас живе без воде и струје у неформалним ромским насељима, што их у време пандемије вируса КОВИД 19 чини додатно рањивим. Због тога им је у решавању проблема којима су изложени неопходна помоћ целе заједнице. Потребно је да се што шири круг људи упозна са проблемима са којима се Роми сусрећу и да се без предрасуда покуша прићи решавању тих питања.

Имајући у виду институционалне и законодавне оквире, у Републици Србији су створени основни предуслови за унапређење положаја Рома. Покрајински омбудсман стога апелује и на саме припаднике ромске мањине да их користе и учине све како би се донете мере што ефикасније примењивале и тиме допринели интеграцији ове популације у друштвене токове.

Охрабрује податак да све већи проценат анкетираних препознаје образовање као најважнији чинилац за постизање равноправног положаја у друштву, што само потврђује да је потребно још интензивније радити на едукацији ромске деце и младих и њиховој пуној инклузији у све сегменте друштва.

Покрајински омбудсман истиче да је за достизање пуне равноправности и једнаких могућности за Роме од изузетног значаја да се проблему сиромаштва и социјалне искључености приступа кроз заједничко деловање свих институција, афирмацијом и укључивањем Рома у све области друштвеног живота, као и обезбеђивањем услова за боље образовање и веће запошљавање припадника ромске заједнице.