Вести
Глобална здравствена криза учинила је да друштвене разлике и потреба да се улаже у систем подршке за свако дете постану још уочљивије. У датим околностима, нарочито је већи степен угрожености права деце која живе у тешким економским условима, деце из породица са хронично болесним члановима, деце са инвалидитетом и другим здравственим сметњама, деце у системима алтернативног збрињавања и под другим облицима социјалне заштите, као и деце у уличној ситуацији.
Континуираним стицањем увида у стање права детета, ради праћења примене међународних стандарда у овој области, а на основу обраћања грађана, истраживања, медијских извештаја те других извора сазнања, Покрајински заштитник грађана - омбудсман уочио је да је током ове године значајно увећан број случајева насиља, злостављања и занемаривања деце од стране одраслих, пре свега родитеља и старатеља деце, а посебно је сексуално насиље присутније међу свим облицима најгрубљег кршења права детета. Од укупног броја медијских написа које омбудсман прати, 2019. године две трећине случајева насиља према деци одвијало се у вршњачким односима, док је у првој половини 2020. године 84 одсто случајева насиља према деци извршила одрасла особа. Период изолације и школе на даљину учинио је видљивијим насиље у породици према деци – у периоду од 16. марта до 6. маја 2020. године 91 одсто случајева медијског извештавања говори да су насиље починиле одрасле особе блиске или познате детету, док је у истом периоду годину дана раније, вршњачко насиље било подједнако заступљено као и насиље од стране одраслог према детету.
Искуство Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана изнова потврђује да је за пуну заштиту права детета нужно предузети све потребне кораке ка унапређењу сарадње и заједничког деловања актера из система образовања, социјалне и здравствене заштите, правосуђа те других области чији центар пажње треба да буде добробит детета. Подједнако важан је и развој превентивних програма и услуга у заједници намењених подршци деци, родитељима и породици, а у овом сегменту нарочити је допринос који дају организације цивилног друштва.
Покрајински омбудсман указује и на то да је само медијско извештавање о деци често непримерено, неетично и у супротности с најбољим интересом детета и духом Конвенције. Стога, апелује на представнике јавних институција и медије да строго поштују своју дужност и обавезу да одговорно презентују информације, да штите права детета и извештавају јавност руководећи се пре свега најбољим интересом детета.
Одговорност доносилаца одлука је да створе услове који ће омогућити да свако дете буде одгајано у духу мира, достојанства, толеранције, слободе, равноправности и солидарности. Ово, међутим, не искључује личну одговорност сваког од нас да својим делима и понашањем, атмосфером коју градимо у међуљудским односима, узајамним поштовањем личног интегритета и достојанства својих укућана, комшија, колега и пријатеља, усмеравамо децу у правцу развоја здравих, самосвесних, самосталних и одговорних појединаца који дају продуктиван допринос развоју и одрживости заједнице.
Права детета, као и сва људска права, неотуђива су, недељива, припадају сваком детету на свету и ниједно право није важније од другог. Напротив, да бисмо обезбедили добробит и квалитетну подршку целовитом развоју детета, неопходно је да му обезбедимо заштиту и остваривање свих права, без изузетка, гарантованих Конвенцијом. Приступ права детета уважава целокупно биће детета, поштује његово лично достојанство, укључује га у процес који је једнако важан као и исход и на тај начин омогућава пун развој његових потенцијала.
Ове године, више него претходних, имамо прилику да разумемо у којој мери су грађанска солидарност и хуманост важни за појединца и друштво. Оно што је крајње време да научимо је да једино системски и на правима детета заснован приступ обезбеђује, осигурава и гарантује дугорочну подршку целокупном развоју детета, родитељима и породицама и одржив развој друштва у целини.
Светски дан детета, 20. новембар, обележава се на дан када је, на Генералној скупштини УН 1989. године, усвојена Конвенција о правима детета, јединствени и најшире прихваћени међународни документ у којем су на једном месту обухваћена сва дечја људска права.
Обележавању Светског дана детета, претходе још два значајна датума: 18. новембар - Европски дан борбе против сексуалног насиља над децом и 19. новембар - Светски дан превенције злостављања деце.
Данас је 19. новембар, Међународни дан мушкараца.
Међународни дан мушкараца обележава се у циљу подизања свести о улози и здрављу мушкараца и дечака, побољшања родних односа и промовисања родне равноправности и истицања позитивних мушких узора. Ово је прилика и да се истакну достигнућа мушкараца и њихов допринос заједници, породици, браку и послу и да се нагласи њихова позитивна улога у друштву. Осим тога, улога мушкарца као савезника и партнера је веома значајна и у борби против насиља над женама и девојчицама.
Стварање равноправних услова за жене и мушкарце могуће је само заједничким радом, дијалогом и једнаким учешћем у разградњи стереотипа, предрасуда, и друштвено конструисаних родних улога. Увођење едукације о родној равноправности и питањима која се тичу стереотипа родних улога, дестигматизације и антидискриминације у односу на сва лична својства, па и у односу на пол и род, неопходно је за остварење истинске равноправности.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи ову прилику да опомене мушкарце да не занемарују своје здравље,посебно имајући у виду чињеницу да им је живот у већој мери повезан са физичким и психичким очекивањима, као и да мушкарци имају краћи животни век од жена. У циљу скретања пажње јавности и подизања свести о важности утврђивања потреба и свеобухватних здравствених услуга у вези са репродуктивним и сексуалним здрављем мушкараца, Покрајински омбудсман је у јулу месецу организовао видео-конференцију на ову тему.
Покрајински заштитник грађана користи прилику да свим мушкарцима честита Међународни дан мушкараца.
16. новембра се широм планете обележава Међународни дан толеранције. Установио га је УНЕСКО, а према Декларацији УН из 1995. године толеранција је дефинисана као прихватање чињенице да људска бића, природно различита по изгледу, положају, говору, понашањима и вредностима, имају право да живе и буду то што јесу. Толеранција подразумева уважавање туђих идеја, ставова и начина живота, а бити толерантан значи бити свестан различитости других у односу на нас саме и прихватање те чињенице у свакодневном животу. Толеранција је хармонија у различитостима, она није само морална дужност, него и политички и законски захтев.
Устав Републике Србије гарантује једнакост свих грађана и забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, на основу пола, националне припадности, друштвеног порекла, политичког уверења, културе, језика, старости, психичке и физичке инвалидности.
Оно према чему никада не треба показати толеранцију је насиље, које је извор и полазиште сваке нетолеранције. Међусобно уважавање и прихватање различитости могуће је једино када се осуде и казне сви покушаји пропагирања и ширења нетрпељивости и дискриминације.
Потребно је да сваком појединцу, без обзира на његову националну припадност, веру, пол, инвалидитет, социјални статус, сексуалну оријентацију или било које друго лично својство омогућимо да равноправно с другима ужива сва људска права и слободе која Устав и закони Србије гарантује људима.
Као институција задужена да штити људска права грађана, Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће и убудуће промовисати толеранцију као активан став, дубоко уверен да тиме даје свој допринос образовању грађана отворених према другим културама, способних да поштују слободу и људско достојанство сваког појединца, спремних да поштују принцип неагресије и проблеме решавају ненасилним средствима.
Пут до целовитог развоја и остваривања добробити детета
Свако дете самим чином рођења стиче право на живот, а неспорна је дужност државе да обезбеди оптималне услове за његов опстанак и развој. За превремено рођену децу и њихове родитеље или старатеље рођење најчешће од првог дана подразумева почетак борбе за живот. Стога је важно да све институције преузму одговорност да им се осигура адекватно задовољење основних људских потреба и обезбеди таква заштита и брига која је неопходна за њихову добробит.
У свету се сваке године превремено роди око 15 милиона беба, а од тога више од 4000 у Србији. И поред посебне неге која им је обезбеђена, претпоставља се да широм света од последица компликација превременог рођења умре око милион деце годишње. У већини земаља у свету стопа превремених порођаја расте, а прерано рођење наводи се као водећи узрок смрти деце млађе од једне године и други водећи узрок смртности деце млађе од пет година.
Према дефиницији Светске здравствене организације превремено рођене бебе су оне које су рођене пре истека 37. недеље трудноће. СЗО сматра решавање проблема превремено рођене деце приоритетним, што подразумева и обавезу ове организације да ради са земљама на бољем квалитету података у вези с превременим порођајима, на изради годишњих анализа, те на истраживању узрока превременог порођаја, интервенцијама у превенцији превременог порођаја, третману превремено рођених беба, као и на контиуираној едукацији медицинских радника.
Будући да не постоје ефикасне мере за превенцију превременог порођаја управо инвестирање у њих треба да буде приоритет и континуирани задатак.
Резултати бројних истраживања доказују да ће се у оптималним условима развоја, уз обезбеђену одговарајућу негу и заштиту, те додатне психосоцијалне стимулације у породици, развојни статус великог броја превремено рођене деце, до времена поласка у школу, потпуно изједначити са развојним статусом њихових вршњака рођених у термину. С друге стране не можемо занемарити чињеницу да ће се одређени број деце, због тога што су превремено рођени, читавог живота суочавати с вишеструким последицама. укључујући кашњење у психомоторном развоју, хроничне болести дисајних органа, поремећај моторике и друго. Истовремено, познато је да превремено рођена деца у школском узрасту често имају и већи ризик за поремећај пажње, тешкоће у социо-емоционалном функционисању и веће потребе за додатном помоћи и подршком у школи.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, подржава досадашње напоре свих стручњака који прате развој превремено рођене деце и на различите начине доприносе превазилажењу или минимзирању последица које превремено рођење носи са собом, што не искључује и обавезе других субјеката да дају свој максимум у животу и одрастању и ове деце, а у њиховом најбољем интересу.
Уочи обележавања Светског дана превремено рођене деце, Омбудсман користи прилику да апелује на све доносиоце одлука и креаторе политика да предузму све што је у њиховој моћи и надлежности како би правовременом и одговарајућом подршком било омогућено да се на дугорочан и одржив начин унапреди живот превремено рођене деце и њихових породица. У том смислу, континуирано оспособљавање и усавршавање не само здравствених радника, него и стручњака у области образовања и предшколским установама, створиће прилику и могућност да се уз подршку, стручност и посвећеност, омогући сваком превремено рођеном детету да достигне свој пуни потенцијал.
Светски дан превремено рођене деце обележава се 17. новембра сваке године с циљем подизања свести о свим изазовима са којима се сусрећу превремено рођене бебе и њихове породице. Први међународни дан свести о превременом рођењу креирале су европска удружења родитеља 2008. године, а од 2011. године овај дан је уврштен у календар Светске здравствене организације.
Данас је одржана Школа људских права коју је по трећи пут организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман уз подршку Мисије ОЕБС у Србији. Овогодишња школа, којој је присуствовало више од 30 учесника, понајвише студената и студенткиња друштвених наука Универзитета у Новом Саду, одржана је онлајн.
У уводној речи проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман подсетио је на то да је Омбудсман ову годину обележио као годину права на достојанство на којем се темеље сва људска права. Представљајући тему овогодишње школе која се може сумирати у питању Како да се штитимо и поштујемо међусобно, професор Павловић указао је на важност толеранције, али нагласивши да када је реч о мржњи према другима онда ту не сме бити никакве толеранције.
Џон Дејвид Клејтон, шеф Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС-а у Србији поздравио је полазнике и изразио мишљење да је континуитет одржавања Школе људских права изузетно, макар и онлајн, јер толеранција није нешто што нам је дато, већ се о њој стално мора говорити и учити. Када говоримо о људским правима данас немамо дилему да ниједан облик дискриминације не треба да постоји,
Говорећи о расизму и људским правима у оквиру предавања Људска права и претње људским правима, проф. др Тибор Варади, академик САНУ, скренуо је пажњу на то да је важно водити рачуна о томе да једнакост подразумева уважавање и давање исте шансе различитости, односно да се једнакост не може постићи без искреног поштовања различитости. Професор Варади посебно је истакао то да је важно да полазимо од садашњег тренутка и постојећих истина када штитимо људска права, а не од образаца и фраза које доводимо у везу са вредностима људских права.
Јелена Јокановић, саветница при Мисији ОЕБС говорила је о злочину из мржње као комплексној теми, али указујући на његове важне одреднице – постојање злочина дефинисаног у кривичном законодавству и мотив који проистиче из предрасуда. На тему Система вредности, насиљу и злочину мржње говорила је и Милица Борјанић из Кровне организације младих Србије која је представила резултате истраживања које је ова организација реализовала с младима. Између осталог, истраживање је показало да је чак 82 одсто младих сведочило неком облику насиља, а да 70 одсто младих насиље није никоме пријавило.
У дискусији полазника и полазница школе са предавачима било је речи и о заштити људских права радника, праву на информисање у време пандемије Ковид 19, људским правима мањинских заједница, посебно ромске, особа другачије сексуалне оријентације и миграната и мигранткиња.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић закључио је Школу речима да је људско достојанство вредност изнад сваке цене и да онда када је оно угрожено постаје предмет заштите људских права. Оно што штитимо је вредност заложена у саму чињеницу постојања слободних бића.
