Вести
У присуству неколико стотина хиљада људи, 17.октобра 1987. године у Паризу је откривена спомен плоча на којој су записане речи Јозефа Вресинског, оснивача међународног „АТД Покрета четвртог света“: „Тамо где је човек присиљен да живи у сиромаштву, крше се људска права. Наша је узвишена дужност да се ујединимо у борби за поштовање ових права.“
У знак сећања на овај догађај, Генерална скупштина Уједињених нација је 1992. године прогласила 17. октобар Међународним даном борбе против сиромаштва и позвала све државе чланице да активно раде на искорењивању сиромаштва. Позив је упућен и организацијама цивилног друштва.
У години у којој је донета поменута одлука, скоро половина становника „трећег света“ је живела у великом сиромаштву. Из године у годину број сиромашних се смањивао, па се 2010. године, у поређењу са 1992. годином, број сиромашних људи у свету смањио за 750 милиона.
Сиромаштво је сложен, мултидимензионалан и тешко искорењив проблем. Поред тога, сиромаштво је и глобални проблем, присутан и у најбогатијим државама и регионима. Сиромашних људи, дакле, има и у Европској унији, као и у Сједињеним Америчким Државама; оно се лакше подноси у богатим, него у сиромашним и ратом разореним државама.
У нашој земљи око 250 хиљада грађана користи новчану социјалну помоћ, око пола милиона становника, према извештају Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, није у стању да задовољи основне егзистенцијалне потребе, док четвртина становништва живи у ризику од сиромаштва. Субјективни осећај сиромаштва је још већи.
Сиромаштво најтеже погађа најмлађе. Деца која расту у немаштини и беди веома тешко остварују своја права на живот, игру, развој, образовање и имају знатно мање шансе да успеју у животу. Поред деце, на удару сиромаштва су и припадници ромске заједнице, становници руралних средина, самохрани родитељи, особе са инвалидитетом и њихове породице, жене, посебно оне старије доби, мигранти и друге категорије становништва.
Скрећући пажњу јавности на Међународни дан борбе против сиромаштва, Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети да је искорењивање сиромаштва обавеза свих чланова друштва које, као наше, жели да почива на начелима социјалне правде. Живот без сиромаштва је људско право и сваки грађанин, према тексту Универзалне декларације о људским правима, има право на стандард живота који обезбеђује здравље и благостање, његово и његове породице, укључујући храну, одећу, стан и лекарску негу и потребне социјалне службе.
Покрајински омбудсман је свестан да ће, у условима ограничених економских могућности и кризе изазване пандемијом корона вируса, остваривање племенитих циљева Универзалне декларације о људским правима захтевати додатне напоре од свих нас. Па, ипак, Покрајински омбудсман жели да нагласи да сиромаштво није индивидуални проблем и да се оно не може свести само на мале или никакве приходе и недостатак хране и одеће. Сиромаштво не отежава само приступ људи свету рада, него и њихов приступ здравој пијаћој води, чистом ваздуху, образовању, безбедној средини. Оно подразумева несигурност, немоћ, подложност насиљу, маргинализацију и одсуство из економског, политичког и културног живота друштва у коме живе. Могућности сиромашних људи да изразе свој став и организују живот у складу са својим циљевима веома су ограничене.
Сиромаштво има много лица. Покрајински омбудсман очекује да се о сваком од тих лица води рачуна, како би се, подржавајући мере и активности надлежних институција, друштво у Србији што више приближило свом нормативном идеалу - републици заснованој на социјалној правди, људском достојанству и поштовању људских права.
Тим Нациналног механизма против тортуре, у чијем раду учествује Покрајински заштитник грађана – омбудсман, посетио је јуче Специјалну психијатријску болницу “Свети Врачеви“ у Новом Кнежевцу.
Овом посетом чланови националног механизма, са којима је била и Анико Ширкова, заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, желе да стекну увид у третман лица која се налазе на извршењу мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, као и лица на извршењу одговарајућих заштитних мера изречених у прекршајном поступку.
Налази ове, као и посете свим осталим установама у којима се лече форензични пацијенти, биће сумирани у оквиру посебног тематског извештаја, са којим ће бити упознате и надлежне институције, и јавност.
11. октобар, Међународни дан девојчица, обележава се широм света у циљу промовисања права девојчица и подизања свести о неравноправности са којом се оне суочавају само зато што су девојчице.
Ове године обележава се и 25 година од усвајања Пекиншке декларације и Платформе за акцију – најзначајнијег и најнапреднијег документа који се бави унапређењем права жена и девојчица, чији је циљ свет у којем свака девојка и жена може да оствари сва своја права, као што су живот без насиља, похађање и завршавање школе, избор када и за кога ће се удати и зарађивање једнаке плате за једнак рад.
Овогодишња тема Међународног дана девојчица носи назив „Мој глас, наша равноправна будућност“. Фокус је на подршци девојчицама адолесцентског узраста да живе живот без родно заснованог насиља, штетних пракси, ХИВ-а и АИДС-а, да уче нове вештине у сусрет будућности коју одаберу и да, као генерација активисткиња, предводе убрзане друштвене промене.
Обавеза је друштва да препозна специфичне потребе девојчица и у складу са тим омогући њихово задовољавање, односно да помогне девојчицама и девојкама да остваре свој пун потенцијал. Иако су евидентни позитивни помаци на пољу родне равноправности, девојчице су и даље више изложене дискриминацији и различитим облицима насиља од својих мушких вршњака. Неке штетне праксе, попут дечијих бракова, који представљају грубо кршење основних људских права и чије су последице по девојчице и жене тешке и бројне, још увек нису искорењене. Да би се ово променило, неопходно је оснажити девојчице и њихове породице, унапредити услуге и сарадњу институција, као и примену закона и политика.
Покрајински заштитник грађана подсећа да постизање родне равноправности и оснаживање свих жена и девојчица представља један од Циљева одрживог развоја који обухвата, између осталог, елиминацију свих облика дискриминација и насиља на основу пола и елиминисање штетних пракси као што су дечији, рани и насилни бракови и обрезивање женских гениталија. Кључну улогу у постизању родне равноправности има образовање које касније отвара могућности девојчицама за усавршавање и боље запошљавање, као и напредовање у струци. Релевантне институције, пре свега образовне, деценијама чине напоре да пруже једнако право на образовање и девојчицама и дечацима, али да би резултати били видљивији, напоре институција треба да подрже и микро средине, односно породице из којих девојчице долазе. Неопходно је радити на подизању свести свих чланова друштва о значају и потреби образовања, као једном од темеља изградње толерантног друштва једнаких могућности за све.
2011. године Генерална скупштина Уједињених нација донела је резолуцију којом је 11. октобар усвојен као Међународни дан девојчица. Овај дан има за циљ да нагласи потребе и проблеме са којима се сурећу девојчице широм света, и да позове на напоре да се, у партнерству са њима, задовоље њихове потребе и остваре њихова права.
Светски дан жена на селу обележава се 15. октобра сваке године. Четвртину светске популације чине сеоске жене, које имају важну улогу у развоју сеоских подручја али су и даље изложене различитим врстама дискриминације. Оне представљају невидљиву радну снагу јер обављају велики део пољопривредних послова, скоро све послове у домаћинству, одгајају децу и брину о старијим члановима породице. Иако је њихова ангажованост велика и значајна, њихов рад није довољно цењен и плаћен. Свака пета жена је власница пољопривредног газдинства, свега 12 одсто жена су власнице кућа у којима живе, а 16 одсто власнице земље. Уколико су и запослене, онда су то као помоћни чланови у домаћинству, што значи да су ограничене за пензијско и инвалидско осигурање и многе добробити у старости.
Постоје озбиљне препреке у приступу различитим услугама потребним за квалитетан живот, пре свега здравственим. Већина сеоских жена мора да путује у град ради специјалистичких прегледа и куповине лекова, услед чега је здравље жена на селу, а нарочито вишеструко маргинализованих жена, веома угрожено. Њихов положај додатно је отежан услед нових околности које је изазвала епидемија коронавируса. Како би њихова права била заштићена, женама на селу мора се омогућити равномернија расподела прихода, а неопходно је и радити на унапређењу институционалне подршке у домену родне равноправности у локалним заједницама. Осим тога, потребно је континуирано спроводити едукације о економским и социјалним правима, функционисању институција, као и о могућностима запошљавања и самозапошљавања. Имајући у виду чињеницу да из економске зависности произилазе и други бројни проблеми са којима се сусрећу, економско оснаживање жена са села је кључно и нужно. Програми за подстицање женског предузетништва на селу један су од начина економског оснаживања сеоских жена.
У сусрет Међународном дану жена на селу, заменица Покрајинског заштитника грађана Снежана Кнежевић посетила је пољопривредно газдинство Кузмановић, надомак Ченеја, где су је угостили Сања Кузмановић и њен супруг Светозар. Сања, по струци дипломирани економиста, своје знање из економије пренела је на салаш и 2015. године одлучила да почне да се бави пољопривредом, тачније органском пољопривредном производњом поврћа и зачинског биља. Као мајка две ћерке, бављење органском производњом јој омогућава да самостално организује своје обавезе и проводи више времена са својом породицом. Сања је, као носилац пољопривредног газдинства, искористила у више наврата и субвенције које је давала држава, покрајина или град, односно средства која се дају као подстицај за пољопривреду и предузетништво, између осталог и за органску биљну производњу. Ова врста производње је за многе још увек непознаница, и многе жене које се баве пољопривредом немају информације о начинима коришћења подстицајних средстава, односно о бројним конкурсима републичког министарства, покрајинског секретаријата, градских и локалних самоуправа али и средствима из претприступних фондова Европске уније. Како би искоришћеност тих средстава била већа, неопходне су едукације људи, нпр. путем месних заједница, о постојећим конкурсима и програмима, попуњавању и подношењу конкурсне документације као и о писању пројеката. Покрајински заштитник грађана жели да, на примеру Сање Кузмановић, укаже на огроман потенцијал и кључну улогу које жене имају у производњи хране и пољопривреди, као и начине на који тај потенцијал могу да остваре уз подршку државе, покрајине и локалне заједнице.
Међународни Дан сеоских жена је успостављен 2008. године од стране Уједињених нација у циљу указивања на кључну улогу и допринос жена на селу за унапређење пољопривреде и руралног развоја, допринос прехрамбеном суверенитету и искорењивању сиромаштва у сеоским областима.
Изненадна и неочекивана кризна ситуација попут пандемије корона вируса наметнула је захтев за променом уобичајеног тока и начина живота људима широм света. Породице, деца свих узраста, старији, привреда, образовање, рад и запошљавање, социјални и здравствени систем пре свих, нашли су се у околностима које траже прилагођавање, а за многе представљају изазов који превазилази њихове ресурсе и капацитете. Осећај анксиозности, страха, промене емоционалних стања као одговор на неизвесност, изолацију, ограничења, физичку дистанцу, природан је и очекиван и понекад је потребна додатна подршка како би се повратили или развили механизми који ће помоћи да се кризне ситуације и стања превазиђу. Свака кризна ситуација представља ризик за нарушавање менталног здравља и психичког функционисања, али је истовремено и прилика, шанса за лични раст и развој, као и изградњу вештина и адаптивних механизама који ће нам надаље помагати у суочавању и превазилажењу таквих искустава.
Ментално здравље је стога, уз поштовање прописаних мера безбедности и заштите здравља, од примарног значаја у суочавању са и даље присутном пандемијом. Покрајински заштитник грађана – омбудсман више пута, у току и након ванредног стања, указивао је на значај личне и друштвене одговорности и солидарности, као кључних вредности у превазилажењу проблема са којима су се суочили многи појединци и појединке, као и групе грађана и грађанки. Препознао је да су надлежне институције, бројне организације цивилног друштва, стручњаци, али и други грађани, одговорно схватили кризу и своја знања и капацитете уложили у изналажење начина да обезбеде психосоцијалну, образовну подршку, помоћ у прикупљању и допремању намирница и средстава за хигијену грађанима и породицама којима је то неопходно. Оно што је постало очигледно је потреба за улагањем и развијањем социјалних услуга у заједници како би, између осталог, услуге очувања и унапређења менталног здравља биле доступне свима.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман годинама уназад указује на велики системски проблем збрињавања и обезбеђивања основних људских права деци и младима са менталним и душевним тешкоћама. Процес деинституционализације и даље траје, хранитељство као облик породичне заштите није у довољној мери развијен и доступан свима, специјализовано хранитељство још увек не постоји, као ни одговарајуће установе социјално-здравствене заштите. У таквим условима, живот, безбедност, развој и ментално здравље поједине деце и младих без адекватног родитељског старања, додатно су угрожени, што још више усложњава кризна ситуација каква је актуелна пандемија.
Светска здравствена организација упозорава да око 450 милиона људи живи са менталним поремећајима који су међу водећим узроцима лошег здравља на светском нивоу, док је самоубиство други водећи узрок смрти младих. Истовремено, Светски економски форум указује на то да су поремећаји менталног здравља у порасту у свим земљама света што доводи и до економских проблема.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман уочи обележавања Светског дана менталног здравља, апелује на доносиоце одлука и креаторе политика да предузму све што је у њиховој моћи и надлежности да приступ квалитетној здравственој заштити буде доступан свима, што подразумева и квалитетан приступ услугама менталног здравља. Тренутна криза показала је очигледном потребу да се настави с унапређивањем здравственог, социјалног и образовног система, посебно изградње услуга у заједници, као и да се обезбеди сва могућа подршка за достојанствен рад пружаоца ових услуга, како би правовремена и одговарајућа подршка била омогућена њиховим корисницима. Ментално здравље можда је и највише запостављена област у промоцији и унапређењу здравља, а оно није само питање унапређења свакодневног живота појединца, већ друштва у целини.
Светски дан менталног здравља установљен је 10. октобра 1992. на иницијативу Светске Федерације за ментално здравље у сарадњи са Светском здравственом организацијом. Обележавање овог дана има за циљ да подстакне улагање у систем подршке менталном здрављу и истакне важност промоције менталног здравља.
