Вести
ПОВОДОМ 5. ОКТОБРА, МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА УЧИТЕЉА
Образовање је један од кључних фактор друштвеног развоја, а имајући виду изазове савременог друштва, може се закључити да је и сам развој система образовања условљен развојем и применом различитих научних и технолошких достигнућа. Стални и убрзани друштвени развој захтева перманентно образовање, што подразумева да и систем образовања своју улогу остварује правовремено, квалитетно и ефикасно. Полазећи од уверења да је квалитет рада учитеља и наставника један од кључних чинилаца квалитета образовања, њихова улога и одговорност у савременом друштву захтевају нови приступ у васпитно-образовној делатности и наставном раду, што свакако укључује значајне промене у складу са захтевима времена у којем живимо.
Пандемија вируса корона унела је ове године брзе, неочекиване и интензивне промене у образовно - васпитном систему широм света, што је захтевало прилагођавања и ревизију досадашњег начина предавања и рада учитеља и наставника.
У околностима кризне ситуације створила се јединствена прилика за промовисање лидерства учитеља и наставника, креативности и иновација. Квалитетно образовање један је од циљева одрживог развоја, а питање лидерства учитеља и наставника наметнуло се као водеће у погледу доприноса који су дали како би обезбедили учење на даљину, подржали угрожену и рањиву популацију, поново се отвориле школе и осигурали да се ублаже негативни ефекти тренутних околности на образовање.
Широм света, укључујући Републику Србију, учитељи и наставници, индивидуално или колективно, проналазили су решења и створили ученицима ново окружење и услове за континуирано учење и образовање. Уз мало времена за припрему у неизвесној и до сада непознатој ситуацији, у већини случајева ово је подразумевало измене и прилагођавање наставног плана и програма за реализацију путем интернета, телевизије и других средстава комуникације.
Међународни дан учитеља обележава се од 5. октобра од 1994. године када га је прогласио УНЕСКО, а означава годишњицу усвајања препоруке Међународне организације рада и УНЕСКО - а из 1966. године о статусу учитеља. Ова препорука поставља мерила у погледу права и одговорности учитеља и наставника и стандарде за њихову почетну припрему и даље образовање, регрутовање, запошљавање и услове наставе и учења.
Тема Међународног дана учитеља 2020. године је ''Учитељи: лидерство у кризи, нова визија будућности''
Покрајински заштитник грађана – омбудсман и у овој посебној прилици истиче значај и улогу учитеља и наставника за остваривање и заштиту права детета, као и развој и креирање друштва и будућности и захваљује за труд и настојање да и у измењеним околностима обезбеде квалитетно образовање за све.
Скупштина Уједињених нација прогласила је 1991.године 1.октобар за Светски дан старијих особа, како би пажњу јавности фокусирала на положај и проблеме старијих особа и важност достојанственог старења.
Број старијих особа у свету расте. Према подацима Светске здравствене организације, у периоду од 2000 до 2050. године број старијих особа ће се повећати са 605 милиона на две милијарде. Са продужењем животног века повећава се и број старих, хронично оболелих и функционално зависних особа, чије збрињавање захтева огромна материјална издвајања и то је чињеница о којој се у Србији мора водити рачуна. У структури становништва Србије особе старије од 65 година учествују са 17, 4 %, што њено становништво чини једним од најстаријих на свету. Демографске пројекције Републичког завода за статистику говоре да ће се тај проценат у бућности само повећавати.
Оно што овогодишње обележавање Светског дана старих разликује у односу на сва претходна је пандемија изазвана корона вирусом. Због пандемије, особе старије од 65 година живота биле су суочене са забраном кретања и морале су да мењају свој свакодневни ритам, како у кућним, тако и у установама социјалне заштите. Покрајински заштитник грађана – омбудсман је свестан да је промена свакодневног животног ритма за овај део становништва била изузетно захтевна и нимало лака.
Податак да је у нашој земљи број оболелих од корона вируса у геронтолошким центрима и у домовима за старе мањи него у суседним државама, говори да се заштити живота и здравља старијих суграђана приступало на одговоран начин. Посебно треба истаћи висок степен солидарности и самоорганизације са којим је друштво, током пандемије, реаговало на проблеме старијих особа. Показало се још једном да је солидарност изузетно драгоцен ресурс на који се као појединци, али и као друштво, можемо ослонити у тешким и ризичним ситуацијама. У решавању бројних проблема са којима се суочавају старији суграђани – сиромаштво, насиље, занемаривање, отежано остваривање права на помоћ и негу другог лица, да поменемо само неке од тих проблема – потребна нам је, поред солидарности, и одговорност, правичност и ефикасност.
Старост, по дубоком уверењу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, никога не осуђује на губитак људских права, нити га чини мање вредним. Покрајински омбудсман, стога, и ове године, као што је то чинио и ранијих година, позива надлежне институције у покрајини, бројна удружења и појединце да се према старијим особама односе са уважавањем, да у решавању њихових проблема буду ефикасни и одговорни и да их, више него до сада, укључују у разна збивања у заједници, на начин који чува њихово самопоштовање и доприноси њиховом позитивном самовредновању и квалитетнијем животу.
Подстичимо солидарност са најугроженијима
Уједињене нације су 2007. године установиле 15. септембар за Међународни дан демократије који од 2008. године по препоруци УН обележавају све чланице као дан борбе за остварење демократских идеала. Тада је, како је наведено, потврђен став да је "демократија универзална вредност, заснована на слободној вољи народа да одреде свој политички, економски, културни и друштвени систем и у потпуности учествују у свим аспектима живота".
Покрајински заштитник грађана–омбудсман своје опредељење за демократију свакодневно испољава кроз свој рад на јачању демократских институција, подстичући друштвену солидарност са најугроженијима, а изнад свега ширење поверења у слободно и праведно друштво. У овај процес треба да се укључе и сами грађани, тако што ће искористити своје право и обраћањем независним институцијама, међу њима и заштитнику грађана, указивати на могућности остваривања демократских права и слобода у оквирима правне државе и надлежних институција.
Борба за демократију подразумева тежњу за стварањем друштва једнаких грађана и грађанки у којем се поштује равноправно достојанство свих, прихватају различитости, развија међусобни дијалог, остварују се и унапређују људска права. На изградњи демократског друштва заједно раде како органи јавне власти и независне институције, тако и грађани који својим обраћањима наведеним институцијама партиципирају и утичу на изградњу демократски орјентисаног друштва.
Демократија и у данашње време представља често још увек идеал. Институције државе, пре свега оне које се баве заштитом људских права, никада се не смеју одрећи идеја и вредности демократије, већ непрекидно треба да раде на развијању демократских принципа. Слободно изражавање воље грађана и једнакост јесте оно чему треба да стремимо сви заједно. Смисао постојања и рада није у пасивном чекању да се услови створе или сами промене, већ у енергичној и бескомпромисној борби за јачање демократских процеса, као и за стварање и очување слободе, права и једнакости.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман у више наврата јавно се оглашавао и апеловао на грађане да се придржавају мера које доносе надлежни органи, да воде рачуна о свом, као и животу и здрављу својих суграђана.
Епидемија COVID-19 и даље траје, а живот не стоји, већ тече својим током. У датим околностима, бројне тешкоће и изазови прете да угрозе остваривање људских права. Друштвена солидарност у овом тренутку у великој мери наслања се на личну одговорност грађана и грађанки према сопственом здрављу, али и кроз показивање бриге за здравље других.
Достојанствен живот и лични развој и напредак нису могући без права на здравље. Бити здрав и уживати потпуно физичко, ментално и социјално благостање није могуће без удруживања и међусобне спреге здравствене политике која делује на социо-економске, социо-културне те факторе животне средине и индивидуалних потенцијала и понашања сваког од нас. Због тога су, посебно у овим временима, хуманост и солидарност вредности које чувају људско достојанство и подршка су заштити људских права.
Стога, Покрајински заштитник грађана – омбудсман апелује на грађане и грађанке да се одазову на ванредне акције Завода за трансфузију крви Војводине и своју хуманост и солидарност искажу и на начин да дају крв. Јер оно што је најважније за људски живот је крв, а једним давањем крви можемо спасити три живота.
Тим Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), у чијем раду учествује Заштитник грађана, Покрајински заштитник грађана – омбудсман и невладине организације, посетио је током ове недеље Казнено - поправни завод у Сремској Митовици, као и Полицијску испоставу у Сремској Митровици и Специјалну болницу за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић“ у Вршцу.
Циљ ових посета тима Националног механизма за превенцију тортуре је да стекне што прецизнији увид ради праћења поступања полиције према доведеним и задржаним лицима, као и лица којима су изречене мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања.
Приликом посете Казнено - поправном заводу у Сремској Митровици један од главних циљева посете се односио на околности хапшења, саслушавања, полицијског задржавања и пријема у Завод. Током посете Заводу, посебна пажња била је посвећена и поступању завода у вези са присуством психоактивних супстанци и лечењу зависника. Тим НПМ-а је обишао и полицијске просторије за задржавање, где је извршен увид у материјалне услове и где је обављен разговор са задржаним лицима о поступку полиције приликом лишавања слободе. У посети Полицијској испостави Сремска Митровица чланови тима су пратили поступање полицијских службеника, обишли просторије за задржавање и разговарали са полицијским службеницима о начину остваривања права задржаних лица.
У посети Специјалној болници за психијатријеске болести „Др Славољуб Бакаловић“ извршен је увид у материјалне услове боравка форензичких пацијената, посећене су просторије болнице, извршен је увид у протоколе и евиденције у вези са остваривањем права на приватност, као и у вези са остваривањем права на притужбе.
Након обављених тематких посета свим установама где се врши обавезно психијатријско лечење и чување јавности ће бити понуђен посебан извештај.
