Вести
Како су се у току ванредног стања остваривала права особа са инвалидитетом и деце са сметњама у развоју? Са каквим су се све проблемима суочавали и шта је потребно учинити, које мере предузети како би се положај ових особа унапредио, а њихови интереси у ванредним ситуацијама ефикасније штитили?
Ово само нека од питања на које су покушали да одговоре учесници вебинара који је јуче, 02.06.2020. године, организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман. Учесници вебинара - представници центара за социјални рад у АП Војводини, независних институција, просветних установама и невладиних организација – били су сагласни у оцени да је положај особа са инвалидитетом и у редовном стању веома деликатан и да би се он у ванредном стању могао погоршати ако мере које креатори антиепидемијских политика предузимају не би биле прилагођене особама са инвалидитетом.
У дискусији је наведен читав низ проблема са којима су се током ванредног стања суочавале особе са инвалидитетом - финансијски, културни, информативни, политички, административни и технички, али је и истакнуто да је борба против епидемије успешна само ако су укључене и особе са инвалидитетом и то као актери равноправни са свима осталима. Наведен је и низ позитивних примера у пружању подршке особама са инвалидитетом.
Пандемија и ванредно стање носе са собом извесне ризике. На једној страни постоји сасвим реалан ризик од заразе, а на другој ризик од повреде права особа са инвалидитетом. Да би се први ризик отклонио установе, пре свега, социјалне заштите морају имати приоритет у набавци заштитних средстава и опреме, док је у другом случају комуникација са институцијама које се баве заштитом људских права изузетно важна у заштитити особа са инвалидитетом од злостављања, занемаривања и дискриминације.
Учесници видео конференције изнели су низ интересантних предлога. Према њиховом мишљењу за слепе и слабовиде особе морају се обезбедити посебни гласачки листићи, како би им се омогућила тајност и самосталност приликом гласања. Поред тога, потребно је појачати мониторинг поштовања људских права у кризним ситуацијама, поједноставити процедуре за добијање разних дозвола, израдити планове реаговања у ванредним ситуацијама. На вебинару је похваљен рад просветних радника током ванредног стања и указано је да треба обновити рад мреже за инклузивно образовање при школским управама и организовати курсеве, посебно за жене на селу, о коришћењу модерних информационих технологија.
Организовањем овог вебинара Покрајински омбудсман је започео серију разговора који треба да допринесу унапређењу положаја особа са инвалидитетом, како у редовним, тако и у ванредним околностима.
Конвенција Уједињених нација о правима детета признаје принцип да родитељи имају заједничку одговорност у подизању и развоју детета и да је њихово право и дужност да се старају о детету пре свих.
У околностима пандемије COVID – 19 и ванредног стања, Покрајински заштитник грађана – омбудсман разуме да су родитељи понели велики терет одговорности да заштите своје породице и децу, посебно у околностима у којима је било потребно уравнотежити разне захтеве, од радних обавеза, те рада од куће, учења на даљину, бриге о малој деци, али и бриге о својим родитељима. Ситуација пандемије показала је, да је неопходно да надлежни органи и институције, компаније, послодавци и организације креирају породичне политике и праксе којима ће обезбедити подршку запосленим родитељима у циљу да промовишу безбедност и добробит деце, те стварање окружења одговорног према деци. Ово се односи и на мере које осигуравају родну равноправност запослених, равноправност приликом запошљавања, али и развој каријере без обзира на родитељство и пол. С тим у вези, очеве је могуће подстицати и подржавати да користе одсуство с рада ради неге детета, омогућити прилагођавање радног времена и услова рада запосленима са породичним обавезама, подстицати мајке да не одустају од пословних циљева и развоја каријере.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман користи ову прилику да подсети јавност и грађане и грађанке на то да родитељско право постоји само у мери која је потребна за заштиту личности, права и интереса детета, те да је за целовит и складан развој личности детета, неопходно да оно расте у породичној средини, у атмосфери среће, љубави и разумевања. Нажалост, из године у годину Омбудсман се, у раду по притужбама, најчешће среће с породичним проблемима у вези с вршењем родитељског права и одржавањем личних односа детета са родитељем с којим не живи. Комуникацију међу бившим супружницима или партнерима, судећи према поступцима Омбудсмана, често одликују конфликти, неспремност на сарадњу и немотивисаност за постизање договора у вези са заједничком бригом о деци. Нарушени односи међу родитељима неретко се одражавају на породицу као целину, а у томе понајвише трпе деца чија добробит остаје у другом плану.
Један од проблема које је Омбудсман уочио, а који неретко прати конфликтне партнерске односе након развода брака, је недавање издржавања. Овај проблем постоји и у породицама које не прате израженији конфликтни односи, већ материјалне тешкоће и примања родитеља која нису довољна за издржавање детета. Стога, Покрајински заштитник грађана – омбудсман покренуо је иницијативу за формирање Алиментационог фонда како би се право на материјалну подршку што потпуније остваривало, како то Конвенција о правима детета каже „у најбољем интересу детета“. Уједно, Конвенција обавезује државе уговорнице да обезбеде породици, као основној јединици друштва и природној средини за развој и благостање свих њених чланова, а посебно деце, неопходну заштиту и помоћ како би могла у потпуности да преузме одговорности у заједници.
Међународни дан родитеља установљен је 2012. године Резолуцијом Генералне скупштине УН у знак захвалности родитељима широм света за њихову несебичну посвећеност деци и бригу о њима. Резолуцијом се у прави план ставља одрастање детета у породичном окружењу у којем се негују љубав и разумевање неопходно за целокупан и хармоничан развој личности детета. Први јун, прославља се у многим државама света и као Дан деце, будући да је након прве „Међународне конференције за добробит деце“ одржане 1925. године у Женеви, одлучено да почне с обележавањем овог дана како би се указивало на теме од значаја за децу и њихову добробит.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је јуче, као део тима Националног механизам за превенцију тортуре (НПМ), посетио Окружни затвор и Полицијску управу у Новом Саду, као и Полицијску испоставу Ново Насеље.
Посета Окружном затвору била је посвећена контроли присуства психоактивних супстанци у заводу и одговору завода на то, чиме је настављена ова активност, започета крајем претходне године. НПМ је обавио разговоре са службама за обезбеђење, третман и здравствену заштиту, као и са више лица лишених слободе. У разговору са недавно притворенима, представници НПМ-а су желели да провере поступање полиције приликом њиховог лишавања слободе.
У посети Полицијској управи у Новом Саду и Полицијској испостави Ново Насеље, НПМ је контролисао поступање полицијске управе по препорукама Европског комитета за спречавање мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака (ЦПТ), као и употребу средстава принуде, проверавао постојеће притужбе, начин саслушања, поступање са привремено одузетим предметима, услове у просторијама за задржавање и поступање према задржаним грађанима.
Као активност праћења задовољавања универзалних, међународним уговорима али и домаћим прописима, зајемчених правних стандарда из области људских права, заменик покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за права детета Милан Дакић је у четвртак, 28. маја 2020. године, са сарадницом Маријом Миладиновић, посетио Основну школу ''Доситеј Обрадовић'', Центар за социјални рад и Дом здравља у Иригу.
Поменути стандарди у активностима које се тичу деце подразумевају постављање најбољег интереса детета у средиште рада свих институција које ове активности спроводе, те је од нарочитог значаја целисходно и ефикасно функционисање установа из образовног, те система здравствене и социјалне заштите, као институција од често пресудне важности за добробит деце. Непосредан повод овим посетама тако је била вест у медијима о томе да ће услед смањеног броја уписаних ученика у први разред основне школе у односу на претходне школске године, у Основној школи ''Доситеј Обрадовић'' у Иригу, три наставнице разредне наставе и психолог Школе остати без ангажмана. Ову вест пратила је и информација према којој у последњих пет година, на подручју Општине Ириг, запосленог психолога нема ни у Дому здравља, Центру за социјални рад, средњој школи, нити у предшколској установи.
Током разговора са директорком органа старатељства, Омбудсман је информисан о начину рада, услугама и степену пружања подршке корисницима, те о свакодневним изазовима са којима се у свом раду суочавају.
Директор Дома здравља упознао је Покрајинског заштитника грађана са условима и околностима функционисања ове здравствене установе, те о напорима које улажу како би се унапредио квалитет рада и пружања здравствене заштите сваком пацијенту. У том погледу, путем донације је обезбеђен најмодернији 4Д ултразвук, намењен гинеколошком одељењу, а којим је знатно унапређена здравствена заштита жена у овој општини. Исто тако, просторије службе здравствене заштите деце опремљене су и прилагођене њиховом узрасту и потребама.
У непосредној комуникацији с директорком основне школе и запосленима, Омбудсман је стекао јаснији увид у околности конкретне ситуације и дошао до сазнања о начину спровођења активности током ванредног стања, као и текућим догађањима у овој образовно-васпитној установи. Посебна пажња посвећена је разматрању могућности и начина решавања питања запослења психолога, које их последњих година окупира. Узроци овакве ситуације једним делом леже и у недостатку материјалних средстава, те мери забране запошљавања, а због чега је отежано свакодневно функционисање ових установа.
Омбудсман сматра важним да овим путем истакне значај сарадње коју представници надлежних институција континуирано и успешно остварују, а на шта су и посебно указали током разговора, те да је таква сарадња компатибилна моделу холистичког приступа детету, који између осталог подразумева рад професионалаца који адекватну заштиту најбољег интереса сваког детета могу обезбедити праћењем остваривања његових права у свим поменутим системима.
На основу праћења медијског извештавања о насиљу у породици, Покрајински омбудсман је дошао до података да је у Републици Србији у 2019. години убијено најмање 27 жена у породично-партнерском односу. Највећи број жена (19) убијен је од стране садашњег или бившег партнера, а свака четврта жена је у ранијем периоду пријављивала насиље у породици. У два случаја, убица је у тренутку убиства имао изречену меру забране контактирања и приласка жртви.
Горе наведени подаци показују да није довољно само оснажити жртве да пријаве насиље у породици, већ је неопходно да надлежни органи, установе и професионалци који раде у њима препознају све факторе ризика и благовремено и адекватно реагују на све облике насиља, како не би дошло да његовог најекстремнијег облика – фемицида.
Жене су највише изложене родно заснованом насиљу управо у оквиру породично-партнерских односа. Патријархална схватања, која су и даље доминантна у нашем друштву, један су од основних разлога због којих се на насиље у породици често гледа као на „приватну ствар“. Најрадикалнији вид насиља према женама је фемицид, односно убиство жене зато што је жена, мотивисано мржњом према женама и жељом за доминацијом и контролом над њеним животом. Дискриминација, насиље и неједнак однос моћи се рефлектују кроз родно заснована убиства. Широм света, већина жена страда управо од стране својих садашњих или бивших партнера, при чему убиство представља само ескалацију дугогодишњег насиља у вези, било оно физичко, психичко, сексуално или економско. Дом, место на којем би свако требао да се осећа најсигурније, уједно је и место на којем је највећа шанса да ће жена бити убијена.
У нашој држави још увек не постоје званични статистички подаци о фемициду, што знатно отежава анализу и спречавање ове појаве. Покрајински омбудсман подсећа на важност прикупљања података, која је наглашена многим међународним документима, попут CEDAW Конвенције и Опште препоруке број 19 CEDAW Комитета, јер је без статистичких података јако тешко утврдити истинску распрострањеност насиља над женама.
У протеклих 10 година, преко 300 жена је страдало у случајевима породично-партнерског насиља на територији Републике Србије. Ово није проблем само породица настрадалих или надлежних институција, већ целокупног друштва, свих грађана и сваког од нас појединачно. Иако се на овај датум сећамо настрадалих жена, на сваки облик насиља над женама дужни смо да реагујемо, не само данас, него и сваког дана.
Влада Републике Србије прогласила је 2017. године 18. мај Даном сећања на жене жртве насиља. Овај датум је одабран јер је 16, 17. и 18. маја 2015. године чак седам жена у Србији убијено у породично-партнерском насиљу.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа надлежне институције да су у обавези да промптно реагују на сваки вид уоченог насиља, што је у складу са начелима хуманости и солидарности које изграђујемо у нашем друштву.
