Вести
У Републици Србији је 15. марта 2020. године проглашено ванредно стање због епидемије вируса COVID-19. Ради сузбијања и спречавања ширења ове заразне болести и заштите становништва, Влада Републике Србије донела је посебне мере, међу којима су затварање школа, обданишта и факултета и забрана кретања за све грађане од 17 часова до 5 часова ујутру.
Имајући у виду чињеницу да се велика већина случајева насиља у породици дешава управо у дому жртве насиља, Покрајински омбудсман упозорава да је у условима изолације и ограниченог кретања могуће појачано насиље у породици, нарочито над женама и децом. Према подацима Светске здравствене организације, свака трећа жена је бар једном доживела физичко или сексуално насиље. У кризним временима, ризик од родно заснованог насиља ескалира. Особе које доживљавају насиље у породици приморане су да остану у свом дому са насилником, изоловане од других људи. Такви услови омогућавају појачану контролу жртве од стране насилника и отежавају жртви могућност да га напусти. Претње да ће се напасти на живот или тело, дрска или безобзирна понашања којима се угрожава или спокојство или телесни интегритет или мирно душевно стање су ситуације где друштвена реакције не сме и неће изостати ни сада. Осим што ће већину времена морати да проводе у истом простору са насилником, многи ће у овом периоду имати смањене приходе и/или повећане трошкове живота, што ће им додатно отежати могућност да напусте насилника.
За децу која су и сама трпела или и даље трпе насиље у породици, школе представљају уточиште, а како су све васпитно-образовне институције затворене до даљњег, повећана је могућност конфликта и агресије према њима. Неопходно је учинити доступним деци и родитељима све потребне информације о сервисима помоћи и подршке, нарочито на дигитиланим платформама, укључујући социјалне мреже, јер све институције система раде прилагођено ванредном стању.
Покрајински омбудсман апелује на све особе које су преживеле или и даље трпе насиље да га пријаве, јер и у оваквим околностима државни органи и институције дужни су да обезбеде адекватну и правовремену подршку и заштиту, и подсећа да на територији Републике Србије постоји 13 сигурних кућа односно прихватилишта за жене и децу које су преживеле насиље.
У циљу омогућавања брже и ефикасније комуникације грађана у време ванредног стања, Покрајински заштитник грађана – омбудсман од данас уводи додатни дежурни телефонски број за подношење притужби.
По одлуци Покрајинске владе, радно време Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана је од 8.30 до 15.00 часова и ускладу са тим грађани могу подносити притужбе као и до сада, на бројеве телефона 021/487-41-44 и 021/55-77-27, док се ван радног времена од 15.00 до 20.00 часова притужбе могу подносити на дежурни број телефона 060/51-59-311, као и 24 часа дневно путем електронске поште на адресу:office(at)ombudsmanapv.org
021/487-41-44 и 021/55-77-27
Дежурни телефон: 060/51-59-311
Колики ће у Србији бити број оболелих од корона вируса то зависи и од понашања самих грађана Србије.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман апелује на грађане да се понашају одговорно и да се у бризи за властититу добробит ослањају на савете стручњака.
У жељи да спрече ширење епидемије, стручњаци саветују грађанима, а нарочито онима који су старији од 65. година да се, у складу са мерама владе Републике Србије и ванредног стања, стриктно придржавају правила о самоизолацији и не излазе из својих кућа и станова.
Чињеницу да се претходног дана на улицама Новог Сада, као и улицама других градова, могао видети велики број старијих суграђана, Покрајински омбудсман је примио са забринутошћу.
Покрајински омбудсман, међутим, са извесним осећањем задовољства жели да укаже и на чињеницу да расте број грађана спремних да помогну свима којима је помоћ потребна.
Солидарност је драгоцени ресурс на који се свака заједница у тренутцима кризе може ослонити. На хумане, солидарне и самоорганизоване грађане се могу ослонити и наши старији суграђани, како би лакше поднели захтеван режим самоизолације.
Апелујући на грађане да се понашају у складу са саветима стручњака, али и да у бризи за сопствено здравље покажу ону врсту одговорност која доприноси здрављу, сигурности и добробити осталих чланова заједнице, Покрајински омбудсман се придружује апелима надлежних органа и независних институција да се ослоњени на међугенерацијску солидарност лакше изборимо са епидемијом која није задесила само Србију, него и целу планету.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић, посетио је данас Завод за трансфузију крви Војводине, како би се у разговору са Прим. др сц. мед. Сањом Богдановић, директорком Завода, упознао са проблемима и потешкоћама са којима се Завод суочава у време вандредног стања.
У разговору је истакнуто да се прикупљање крви у свим овлашћеним трансфузијским установама одвија према планираном распореду, јер су крв и компоненте стално потребне пацијентима.
Посебно је наглашена важност континуираног и сигурног трансфузијског лечења. Истакнуто је и да треба рачунати са извесним смањењем броја добровољних давалаца крви, како због смањења здраве популације која може дати крв, тако и због јавно здравствених мера које се предузимају.
Покрајински омбудсман апелује на све здраве грађане Републике Србије који могу и желе да дају крв да то и учине, као и да, у погледу давања крви, прате инструкције Завода за трансфузију крви Војводине.
Имајући у виду опасности које са собом носи пандемија корона вируса, Покрајински заштитник грађана – омбудсман и овај пут апелује на све грађане и грађанке да се понашају одговорно и да се у бризи за властиту добробит ослањају на савете стручњака и да прате сва упутства надлежних органа.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман јуче је у сали Отвореног универзитета у Суботици организовао округли сто „Недавање издржавања и друштвена солидарност“. Све више актуелна, ова је тема подстакла учеснике скупа да укажу на потребу државе, релевантних институција и друштва да се овом темом више баве, а у циљу добробити најмлађих и најстаријих грађана.
Отварајући скуп Кнежевић Снежана, заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, подсетила је да је слична тема разматрана и у Новом Саду, како би се чула искуства различитих субјеката који се баве овом проблематиком.
У уводном излагању, професор др. Зоран Павловић је истакао да тема недавања издржавања заслужује пажњу уколико бар један грађанин трпи због недостатка средстава за издржавање. Подсетио је на историјски развој породице и указао на чињеницу да савремено друштво има много више разлога да брине о сваком појединцу ком је потребна помоћ и подршка и да зато ова тема заслужује посебну пажњу. По његовим речима, давање издржавања подразумева тренутно реаговање, и зато је потребно водити разговоре о томе како би се системски дошло до решења на који начин решити овај проблем, у ситуацији када затаје они који су обавезни да издржавање дају, по основу својих законских, моралних и обавеза насталих по основу судских правноснажних одлука. Идеја о формирању Алиментационог фонда је једно од могућих решења, али се на његово формирање, нагласио је покрајински омбудсман, не сме више чекати него у оквиру постојећих могућности радити на системском решењу.
Јелена Петрик – Поповић, судија Основног суда у Суботци, подсетила је учеснике скупа на одредбе Породичног закона о обавезама издржавања, а потом указала и на праксу из суда у овим правним стварима. Акценат је стављен на тешку материјалну ситуацију родитеља даваоца издржавања, који неретко имају само минималну гарантовану плату од око 30000 динара која није довољна за издржавање детета. О алармантном проблему социјалне угрожености, како истиче, указала јој је и васпитачица једног вртића, којој родитељи често упућују молбу да детету да више хране, јер му је то једини дневни оброк. Указала је и на позитивне ефекте кривичног поступка због неиздржавања, будући да обвезници тј. даваоци издржавања одмах поступе по одлуци суда у жељи да избегну затворску казну
Милка Беланчић, заменик Основног јавног тужиоца у Суботици, истакла је да је друштвена брига о деци важна функција друштва, а потом је описала улогу тужилаштва у овим правним стварима. Она је изјавила да у Суботици, на годишњем нивоу, има око 160 пријава из ове области и да су у 80% случајева извршиоци кривичног дела мушкарци.
Центри за социјални рад, по речима Мр Јасмина Зимоњић, директорке Центра за социјални рад општине Бачка Паланка, воде евиденцију издржаваних лица, а њихови корисници су обично неука лица којима се дају правни савети како и на који начин да остваре право на издржавање. Њена порука је да треба више радити на едукацији деце у вези са ширењем знања о солидарности и хуманости, будући да је у свом дугогодишњем раду често била у прилици да види са каквом се небригом деца односе према родитељима.
Држава, по речима Мире Пољаковић, адвокат, треба да да већу подршку Центрима за социјални рад како би исти могли да реагују одмах и без одлагања у случајевима недавања издржавања. Она се сложила се са идејом проф. Павловића о потреби за формирања Фонда за брзу реакцију.
Гордана Пољаковић Дафна, адвокат, направила је паралелу између Србије и Израела у поступањима недавања издржавања и истакла да је у Израелу за извршитеља овог кривичног дела запрећена казна од 21 дана затвора или 6 месеци забране изласка из земље. Занимљиво је да тамо правосуђе налаже да се деци додели издржавање у износу који му обезбеђује живот који је имао и за време трајања брака родитеља.
Чињеница да Покрајински омбудсман, у релативно кратком временском року, по други пут организује расправу о проблему недавања издржавања говори да у друштву постоји снажан интерес да се о овом проблему говори и да се нека од предложених решења, попут формирања фонда по угледу на пример на Фонд солидарности из области радног права, што пре примене у пракси, како би се право на материјалну подршку што потпуније остваривало, како то Конвенција о правима детета каже „у најбољем интересу детета“, али и у складу са правом на достојанство свих оних којима је подршка и издржавање потребно.
