Вести
Покрајински координациони тим Мреже „Живот без насиља” одржао је у петак, 23. новембра, конференцију за медије на којој је најављен почетак међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама” као и догађаји који ће се у оквиру исте одржати на територији АП Војводине. Кампању обележава 1700 организација у више од 100 држава, а почиње 25. новембра на Међународни дан борбе против насиља над женама и завршава се 10. децембра на Дан људских права.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић истакао је да су активности у оквиру кампање само део активности које Покрајински заштитник грађана – омбудсман континуирано, дакле 365 дана у години, спроводи у циљу спречавања насиља у породици. Свестан да ефикасна борба против насиља није могућа ако остане на нивоу појединачних и изолованих напора, Покрајински омбудсман је 2005. године успоставио Мрежу „Живот без насиља“, како би напоре различитих институција повезао, усмерио ка заједничком циљу и тако насиље у породици, ако не елиминисао, а оно га свео на најмању меру.
Заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић истакла је да ће ће и ове године – седмог децембра – баш као и дванаест претходних година, бити организована конференције Мреже „Живот без насиља“. Циљ овогодишње конференцији под називом „Истанбулска конвенција – од закона до праксе” је да прикаже шта је у Републици Србији од ступања на снагу Истанбулске конвенције до данас учињено, како нормативно, тако и у пракси, у циљу превенције и сузбијања насиља над женама и насиља у породици. Поред тога, Покрајински омбудсман ће трећег децембра, на Међународни дан особа са инвалидитетом, организовати конференцију за медије на којој ће представити резултате опсежног истраживања, које се тиче репродуктивног здравља жена са инвалидитетом.
На конференцији су, поред покрајинског заштитника грађана – омбудсмана проф. др Зорана Павловића и заменице за равноправност полова Снежане Кнежевић, учествовале председница Одбора за равноправност полова Скупштине АП Војводине Ана Томанова Маканова, координаторка Женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине Миа Страјин, помоћница покрајинског секретара за равноправност полова у Покрајинском сектетаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова Светлана Селаковић, и директорка Завода за равноправност полова Диана Миловић.
Веома је важно да се у оквиру обележавања стогодишњице присаједињења Срема, Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији посебна пажња посвети женама, учесницама Велике народне скупштине, јер су те жене својим деловањем почеле да мењају традиционални свет у чијој јавној сфери није било простора за жене – изјавила је Маја Гојковић, председница Народне скупштине Републике Србије на свечаном скупу који је, у организацији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, данас уприличен у великој сали Скупштине АП Војводине.
Скуп је организован у оквиру јубилеја стогодишњице од одржавања Велике народне скупштине, на којој је донета историјска одлука о присаједињењу, а у чијем је раду учествовало и седам жена – Милица Томић, Марија Јовановић, Мара Ђорђевић Малагурски, Манда Сударевић, Анастазија Манојловић, Олга Станковић и Катица Рајчић.
Подсећајући учеснике пригодног скупа да је у раду Велике народне скупштине учествовало 757 делегата, Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, је истакао да је учешће жена у раду скупштине имало велики симболички значај.
„Ако су одлуке Велике народне скупштине израз права на самоопрдељење, онда реализација тог права није могућа ни без учешћа жена, ни без права жена, у свему једнаких са правима мушких чланова друштва“.
У новонасталој држави права жена се, на жалост, нису налазила на врху политичке агенде. Нова држава је, по речима покрајинског омбудсмана, била изразито хетерогена заједница, у којој су, у различитим социо- културним просторима, деловали различити правни системи, који су фаворизовали права мушкараца у односу на права жена. Ако су желеле да се укључе у јавни и политички живот жене су наилазиле на отпор и бројне препреке, али ни у таквим условима потраживања жена за једнакошћу и политичким правима нису замирала.
После Другог светског рата и 28. година након одржавања Велике народне скупштине жене су изједначене са правима мушкараца, што је био огроман корак напред, у односу на претходни период. Жене су, нагласио је проф. Павловић, ушле у скупштине, од локалних преко републичких до савезне, али не у проценту који је одговарао њиховом учешћу у структури становништва.
У циљу повећања броја жена у парламенту, после двехиљадите године уведене су квоте, привремене афирмативне мере које су требале да расподелу посланичких мандата усмере у правцу родне равноправности.
„Међутим, оно што је учињено и што је један од веома важних резултата борбе политичка права жена је“, по речима Зорана Павловића, покрајинског омбудсмана, „ сламање отпора и деконструкција предрасуда који су од политике чинили сферу у којој су се суверено могли еспонирати само мушкарци. Парламент састављен од мушких и женских посланика шаље поруку да су жене политички вредне исто као и мушкарци. Поред тога, присуство жена јача легитимитет парламента и његову осетљивост на потребе, интересе и захтеве који долазе из дубине друштва“.
Учесницима скупа обратиле су се и Љубица Отић, музејска саветница, Биљана Шимуновић Бешлин, професорица Филозофског факултета, Сузана Кујунџић Остојић, председница Националног савета буњевачке нациналне мањине, Зорица Мршевић, научна саветница и Стојанка Лекић, посланица у Скупштини Војводине, које су говориле о почецима организовања женског покрета, праву гласа, о женама учесницама Велике скупштине, квотама, оснивању и раду женске парламентарне мреже.
Прилику да се учесницима скупа обрате имале су и Верона Адам Бокрош, прва жена председница Скупштине АП Војводине, Симонида Ђурић, потомкиња Милице Томић Милетић, као и студенткиња Факултета политичких наука Александра Вељовић, која је понудила поглед на будућности парламентарног живота у Војводини и Србији.
На скупу је представљена и монографска публикација „Жене у парламентарном животу Војводине 1918 – 2018.“ Овом публикацијом Покрајински заштитник грађана – омбудсман је желео да понуди слику учешћа жена у јавном и политичком животу Војводине. У публикацији је садржан списак свих жена које су, од када су избориле бирачко право, обављале функцију посланица Скупштине АП Војводине.
Саопштење Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана поводом 20. новембра, Међународног дана детета
Саопштење Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана поводом 20. новембра, Међународног дана дететаОвогодишњи Међународни дан детета обележава се широм света као прилика за упућивање масовног апела светским лидерима, као и свим носиоцима јавних овлашћења, да се посвете остваривању људских права сваког детета, уз поруку да на том путу нема места било каквом компромису.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман овај повод користи да подсети јавност да је остваривање, заштита и унапређење права детета на живот, опстанак и развој, као првог међу четири основна принципа Конвенције Уједињених нација о правима детета, одговорност друштва у целини. Зато посебан подстрек онима на које се глобални позив односи дају појединци и групе који на овом заједничком путу својим несебичним и пожртвованим алтруистичким радом осталима осветљавају правац којим се крећемо заједно. Њихов појединачни хуманизам као индивидуална врлина, указује и на то да је солидарност једна од највећих вредности заједнице и образац понашања који води ка изједначавању свих чланова друштва.
Поводом Међународног дана детета, Покрајински заштитник грађана – омбудсман доделиће посебно признање за изузетан допринос заштити и унапређењу људских права Националном удружењу родитеља деце оболеле од рака.
Ова свечаност биће уприличена на стручном скупу Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана ''ЗДРАВЉЕ, САМОПОШТОВАЊЕ И ДОСТОЈАНСТВО ДЕТЕТА'' - Подршка деци на болничком лечењу, који ће се одржати у понедељак, 26. новембра 2018. године у Новом Саду, у сали на 2. спрату Културног центра Новог Сада, са почетком у 10:00 часова.
Конвенција Уједињених нација о правима детета налаже државама чланицама да обезбеде остваривање права детета на уживање највишег остваривог здравственог стандарда и на капацитете за лечење и здравствену рехабилитацију. С циљем остваривања овог права у пуној мери, неопходно је уважити све специфичне околности и обезбедити приступ свим нивоима здравствене заштите у складу са најбољим интересом детета.
Посебну пажњу заслужују деца на болничком лечењу, као специфична осетљива категорија. Боравак у болници за дете је врло често застрашујуће и трауматично искуство, јер деца нису само болесна, она су и одвојенаод својих породица, пријатеља и познатог окружења што најчешће доприноси повећању стреса. Препознавање значаја пружања свих видова подршке деци и члановима њихових породица, међусобна сарадња и комуникација заснована на емпатији, узајамном поштовању и поверењу, пружање могућности за игру, рекреацију и учење у складу с годинама детета и стањем у којем се оно налази, од вишеструке је важности и за дете и за породицу, посебно у погледу разумевања и поштовања здравственог стања, развојних потреба и достојанства сваког појединачног детета које се налази на болничком лечењу.
Покрајински заштитник грађана наглашава важност свеобухватног приступа овом питању, којим се гарантује остваривање права детета у пуној мери, у складу са Конвенцијом.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, уз подршку Културног центра Новог Сада, организује стручни скуп под називом ''ЗДРАВЉЕ, САМОПОШТОВАЊЕ И ДОСТОЈАНСТВО ДЕТЕТА'' - Подршка деци на болничком лечењу.
Овом приликом ће Покрајински заштитник грађана доделити Повељу за изузетан допринос заштити и унапређењу људских праваНационалном удружењу родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР).
Стручни скуп ће се одржати у понедељак, 26. новембра 2018. године у Новом Саду, у Клубу ''Трибина младих'' Културног центра Новог Сада, са почетком у 10:30 часова.
Време за давање изјава предвиђено је од 10:00 до 10:30 часова, када ће проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, и други учесници одговарати на питања новинара.
Позивамо медије да о раду стручног скупа информишу јавност.
Агенда скупа налази се у прилогу.
 Агенда стручног скупа | 234 kB |
У оквиру активности обиласка установа домског смештаја деце чији је оснивач АП Војводина, са циљем увида у стање људских права њихових корисника, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у петак 16. новембра 2018. године посетио Дом за децу ометену у развоју „Колевка“ у Суботици. Директор установе Ненад Козомора упознао је заменика Покрајинског омбудсмана за права детета Милана Дакића и његове сараднице са радом установе и условима живота корисника.
Дом је социјално здравствена установа која збрињава децу са сметњама у развоју узраста од 0 до 26 година живота. У Дому у овом тренутку збринута су 162 детета, најмлађи корисник има годину дана, а најстарији 19 година. Дом пружа и услугу Дневног боравка, а у њему тренутно борави 25 корисника, услугу Стационара за мајку и дете и услугу Прихватне станице. Услугом Прихватне станице се обезбеђује привремен смештај деце у случају хитне потребе, до изналажења трајнијег решења од стране надлежног органа старатељства, а користи се и за збрињавање деце миграната.
У Дому се о деци брине 90 медицинских сестара, педијатар, дечји неуропедијатар, дечји психијатар, физијатар и стоматолог. За стручни рад са децом ометеном у развоју постоје два савремено опремљена кабинета за рану стимулацију психомоторног развоја: креативна радионица и сензорна соба. Такође одређен број деце је укључен и у редован систем образовања и васпитања.
Овом приликом указано је и на многобројне пројекте који се планирају да реализују у циљу унапређења живота корисника установе. Пројекти се односе на адаптацију и реконструкцију установе, односно на проширење капацитета установе, као и стварању услова за учење на даљину деце која нису у могућности да одлазе у школу и на тај начин буду укључена у образовно-васпитни рад. Такође, разговарано је на тему смештаја деце у мале домске заједнице и о идеји палијативног збрињавања корисника овог дома.