Вести
Веома је важно да се у оквиру обележавања стогодишњице присаједињења Срема, Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији посебна пажња посвети женама, учесницама Велике народне скупштине, јер су те жене својим деловањем почеле да мењају традиционални свет у чијој јавној сфери није било простора за жене – изјавила је Маја Гојковић, председница Народне скупштине Републике Србије на свечаном скупу који је, у организацији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, данас уприличен у великој сали Скупштине АП Војводине.
Скуп је организован у оквиру јубилеја стогодишњице од одржавања Велике народне скупштине, на којој је донета историјска одлука о присаједињењу, а у чијем је раду учествовало и седам жена – Милица Томић, Марија Јовановић, Мара Ђорђевић Малагурски, Манда Сударевић, Анастазија Манојловић, Олга Станковић и Катица Рајчић.
Подсећајући учеснике пригодног скупа да је у раду Велике народне скупштине учествовало 757 делегата, Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, је истакао да је учешће жена у раду скупштине имало велики симболички значај.
„Ако су одлуке Велике народне скупштине израз права на самоопрдељење, онда реализација тог права није могућа ни без учешћа жена, ни без права жена, у свему једнаких са правима мушких чланова друштва“.
У новонасталој држави права жена се, на жалост, нису налазила на врху политичке агенде. Нова држава је, по речима покрајинског омбудсмана, била изразито хетерогена заједница, у којој су, у различитим социо- културним просторима, деловали различити правни системи, који су фаворизовали права мушкараца у односу на права жена. Ако су желеле да се укључе у јавни и политички живот жене су наилазиле на отпор и бројне препреке, али ни у таквим условима потраживања жена за једнакошћу и политичким правима нису замирала.
После Другог светског рата и 28. година након одржавања Велике народне скупштине жене су изједначене са правима мушкараца, што је био огроман корак напред, у односу на претходни период. Жене су, нагласио је проф. Павловић, ушле у скупштине, од локалних преко републичких до савезне, али не у проценту који је одговарао њиховом учешћу у структури становништва.
У циљу повећања броја жена у парламенту, после двехиљадите године уведене су квоте, привремене афирмативне мере које су требале да расподелу посланичких мандата усмере у правцу родне равноправности.
„Међутим, оно што је учињено и што је један од веома важних резултата борбе политичка права жена је“, по речима Зорана Павловића, покрајинског омбудсмана, „ сламање отпора и деконструкција предрасуда који су од политике чинили сферу у којој су се суверено могли еспонирати само мушкарци. Парламент састављен од мушких и женских посланика шаље поруку да су жене политички вредне исто као и мушкарци. Поред тога, присуство жена јача легитимитет парламента и његову осетљивост на потребе, интересе и захтеве који долазе из дубине друштва“.
Учесницима скупа обратиле су се и Љубица Отић, музејска саветница, Биљана Шимуновић Бешлин, професорица Филозофског факултета, Сузана Кујунџић Остојић, председница Националног савета буњевачке нациналне мањине, Зорица Мршевић, научна саветница и Стојанка Лекић, посланица у Скупштини Војводине, које су говориле о почецима организовања женског покрета, праву гласа, о женама учесницама Велике скупштине, квотама, оснивању и раду женске парламентарне мреже.
Прилику да се учесницима скупа обрате имале су и Верона Адам Бокрош, прва жена председница Скупштине АП Војводине, Симонида Ђурић, потомкиња Милице Томић Милетић, као и студенткиња Факултета политичких наука Александра Вељовић, која је понудила поглед на будућности парламентарног живота у Војводини и Србији.
На скупу је представљена и монографска публикација „Жене у парламентарном животу Војводине 1918 – 2018.“ Овом публикацијом Покрајински заштитник грађана – омбудсман је желео да понуди слику учешћа жена у јавном и политичком животу Војводине. У публикацији је садржан списак свих жена које су, од када су избориле бирачко право, обављале функцију посланица Скупштине АП Војводине.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, уз подршку Културног центра Новог Сада, организује стручни скуп под називом ''ЗДРАВЉЕ, САМОПОШТОВАЊЕ И ДОСТОЈАНСТВО ДЕТЕТА'' - Подршка деци на болничком лечењу.
Овом приликом ће Покрајински заштитник грађана доделити Повељу за изузетан допринос заштити и унапређењу људских праваНационалном удружењу родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР).
Стручни скуп ће се одржати у понедељак, 26. новембра 2018. године у Новом Саду, у Клубу ''Трибина младих'' Културног центра Новог Сада, са почетком у 10:30 часова.
Време за давање изјава предвиђено је од 10:00 до 10:30 часова, када ће проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, и други учесници одговарати на питања новинара.
Позивамо медије да о раду стручног скупа информишу јавност.
Агенда скупа налази се у прилогу.
 Агенда стручног скупа | 234 kB |
У оквиру активности обиласка установа домског смештаја деце чији је оснивач АП Војводина, са циљем увида у стање људских права њихових корисника, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у петак 16. новембра 2018. године посетио Дом за децу ометену у развоју „Колевка“ у Суботици. Директор установе Ненад Козомора упознао је заменика Покрајинског омбудсмана за права детета Милана Дакића и његове сараднице са радом установе и условима живота корисника.
Дом је социјално здравствена установа која збрињава децу са сметњама у развоју узраста од 0 до 26 година живота. У Дому у овом тренутку збринута су 162 детета, најмлађи корисник има годину дана, а најстарији 19 година. Дом пружа и услугу Дневног боравка, а у њему тренутно борави 25 корисника, услугу Стационара за мајку и дете и услугу Прихватне станице. Услугом Прихватне станице се обезбеђује привремен смештај деце у случају хитне потребе, до изналажења трајнијег решења од стране надлежног органа старатељства, а користи се и за збрињавање деце миграната.
У Дому се о деци брине 90 медицинских сестара, педијатар, дечји неуропедијатар, дечји психијатар, физијатар и стоматолог. За стручни рад са децом ометеном у развоју постоје два савремено опремљена кабинета за рану стимулацију психомоторног развоја: креативна радионица и сензорна соба. Такође одређен број деце је укључен и у редован систем образовања и васпитања.
Овом приликом указано је и на многобројне пројекте који се планирају да реализују у циљу унапређења живота корисника установе. Пројекти се односе на адаптацију и реконструкцију установе, односно на проширење капацитета установе, као и стварању услова за учење на даљину деце која нису у могућности да одлазе у школу и на тај начин буду укључена у образовно-васпитни рад. Такође, разговарано је на тему смештаја деце у мале домске заједнице и о идеји палијативног збрињавања корисника овог дома.
Саопштење Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана поводом 20. новембра, Међународног дана детета
Саопштење Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана поводом 20. новембра, Међународног дана дететаОвогодишњи Међународни дан детета обележава се широм света као прилика за упућивање масовног апела светским лидерима, као и свим носиоцима јавних овлашћења, да се посвете остваривању људских права сваког детета, уз поруку да на том путу нема места било каквом компромису.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман овај повод користи да подсети јавност да је остваривање, заштита и унапређење права детета на живот, опстанак и развој, као првог међу четири основна принципа Конвенције Уједињених нација о правима детета, одговорност друштва у целини. Зато посебан подстрек онима на које се глобални позив односи дају појединци и групе који на овом заједничком путу својим несебичним и пожртвованим алтруистичким радом осталима осветљавају правац којим се крећемо заједно. Њихов појединачни хуманизам као индивидуална врлина, указује и на то да је солидарност једна од највећих вредности заједнице и образац понашања који води ка изједначавању свих чланова друштва.
Поводом Међународног дана детета, Покрајински заштитник грађана – омбудсман доделиће посебно признање за изузетан допринос заштити и унапређењу људских права Националном удружењу родитеља деце оболеле од рака.
Ова свечаност биће уприличена на стручном скупу Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана ''ЗДРАВЉЕ, САМОПОШТОВАЊЕ И ДОСТОЈАНСТВО ДЕТЕТА'' - Подршка деци на болничком лечењу, који ће се одржати у понедељак, 26. новембра 2018. године у Новом Саду, у сали на 2. спрату Културног центра Новог Сада, са почетком у 10:00 часова.
Конвенција Уједињених нација о правима детета налаже државама чланицама да обезбеде остваривање права детета на уживање највишег остваривог здравственог стандарда и на капацитете за лечење и здравствену рехабилитацију. С циљем остваривања овог права у пуној мери, неопходно је уважити све специфичне околности и обезбедити приступ свим нивоима здравствене заштите у складу са најбољим интересом детета.
Посебну пажњу заслужују деца на болничком лечењу, као специфична осетљива категорија. Боравак у болници за дете је врло често застрашујуће и трауматично искуство, јер деца нису само болесна, она су и одвојенаод својих породица, пријатеља и познатог окружења што најчешће доприноси повећању стреса. Препознавање значаја пружања свих видова подршке деци и члановима њихових породица, међусобна сарадња и комуникација заснована на емпатији, узајамном поштовању и поверењу, пружање могућности за игру, рекреацију и учење у складу с годинама детета и стањем у којем се оно налази, од вишеструке је важности и за дете и за породицу, посебно у погледу разумевања и поштовања здравственог стања, развојних потреба и достојанства сваког појединачног детета које се налази на болничком лечењу.
Покрајински заштитник грађана наглашава важност свеобухватног приступа овом питању, којим се гарантује остваривање права детета у пуној мери, у складу са Конвенцијом.
Зоран С. Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман и Снежана Кнежевић, заменица покрајинског заштитника грађана за равноправност полова, разговарали су данас са делегацијом Молдавије о искуствима Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана у борби против насиља над женама, као и о искуствима у раду Мреже „Живот без насиља“.
Уз подршку УН Wомен канцеларије, делегација Молдавије се налази у вишедневној студијској посети нашој земљи, како би се што потпуније обавестила о искуствима и примерима добре праксе које су организације цивилног друштва и независне институције стекле у заштити жена од насиља.
Србија је једна од држава у региону која је пример добре праксе у области заштите жена од насиља, а углед који је Покрајински заштитник грађана – омбудсман стекао као координатор Мреже „Живот без насиља“ био је важна препорука члановима молдавске делегације да се сретну и разговарају са његовим представницима.