Вести
Јуче је завршена међународна конференција коју су Покрајински заштитник грађана и Институт за криминолошка и социлошка истраживања, уз помоћ фондације Ханс Зајдел, организовали у Сомбору на тему „Мигрантска криза – одговор институција“.
Конференција је окупила велики број учесника из земље и иностранства, а потреба да се Покрајински омбудсман бави проблемима миграција произилази из чињенице да су се Србија и Војводина нашле на тзв. западно-балканској миграционој рути, па је одговор институција, као и мере које су оне предузимале и предузимају како би се обезбедила права миграната, њихов прихват, збрињавање, смештај, здравствена заштита, помоћ и приступ азилу, постао предмет наглашеног интересовања, како домаће, тако и међународне јавности.
На конференцији је истакнуто да миграциона кретања посебно погађају жене и указано на потребу родно сензитивног приступа приликом пружања услуга, укључивања мигранткиња у креирање тих услуга, као и едукацији локалних тимова о роднозаснованом насиљу међу мигрантском популацијом.
Закључујући конференцију, проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман је исказао спремност ове институције да се темељито и континуирано бави мигрантском кризом и најавио да ће се идуће године расправљати о миграцијама, дијаспори и идентитету.
Излагања учесника конференције публикована су у Зборнику Института за криминолошка и социолошка истраживања и сви заинтересовани ће са садржајем зборника моћи да се упознају на сајту института.
Заменик Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за права националних мањина Јанош Орос учествовао је у раду округлог стола под називом “Савети за међунационалне односе и права мањина у локалној заједници”, који је јуче, у организацији Центра за развој цивилног друштва из Зрењанина, одржан у Каштелу Ечка.
Организацијом овог округлог стола Центар за развој цивилног друштва је започео са реализацијом пројекта
Глас заједнице о ЕУ интеграцијама – Подстицај дијалогу ОЦД и локалних власти око јавних политика, чији је циљ да се грађанима приближе европске интеграције, како би они у њима препознали своје виталне интересе – квалитетнији живот, ефикасније функционисање институција, пре свега Савета за међунационалне односе и потпуније остваривање људских и мањинских права.
Пројекат ће бити реализован у пет војвођанских локалних самоуправа - Житишту, Бачкој Тополи, Бачком Петровцу, Темерину и Зрењанину и у његовој реализацији ће, поред Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, бити укључени и представници Министарства државне управе и локалне самоуправе, Канцеларије за људска и мањинска права, Заштитника грађана и Мисије ОЕБС-а.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је 11. и 15. октобра 2018. године одржао састанке у Зрењанину и Панчеву и тако завршио први круг разговора, планираних за текућу годину, са представницима канцеларија за младе, удружења младих и удружења за младе са територије АП Војводине.
Том приликом Покрајински омбудсман се упознао са радом ових удружења и проблемима са којима се млади суочавају, док су учесниици састанка имали прилику да се упознају са улогом и овлашћењима институције Омбудсмана. Резултат састанака поред идентификовања међусобних снага јесу и предлози могуће сарадње. Тако је на састанку у Зрењанину са председницом уније парламената свих средњих школа у Зрењанину договорено да ће Покрајински омбудсман члановима парламената одржати час о људским правима, док је на састанку у Панчеву указано на проблем нетранспаретности конкурса за избор координатора канцеларије за младе, као и непостојање локалног акционог плана за младе у Панчеву. Такође указано је и на недостатак простора и материјалних средстава за рад удружења, па самим тим и мотивисаности за учествовање у доношењу локалних одлука у области унапређења положаја младих.
Састанцима су, поред заменикаПокрајинског заштитника грађана – обмудсмана за права детета Милана Дакића и сарадница, присуствовали представници следећих удружења младих и удружења за младе: Ротарацт цлуб Зрењанин, Удружење грађана „Здрав живот“ Зрењанин, представници уније парламената свих средњих школа у Зрењанину, Креативни културни клуб Старчево, Одред извиђача „Надел“ Старчево, Женска мировна група – Панчево, Кретивни омладински центар Панчева за борбу против сиде „Компас“, Удружење „На пола пута“ Панчево, Покрет Горана и центар волонтера Панчево, Дом омладине Панчево, Асоцијација за младе Панчево, Удружење „Connecting“ Панчево, Центар за едукацију и лични развој „Психогенеза“, као и представници Канцеларије за младе Зрењанин, помоћник градоначелника Града Зрењанина за спорт, омладину и туризам Симо Салапура, посланик Скупштине АП Војводине Марко Шијан, представник Савета за младе Града Зрењанина, члан Градског већа Панчева задужен за културу и омладину Немања Ротар и Биљана Миоч испред Градске управе Панчева.
Представница Покрајинског заштитник грађана - омбудсмана Јагода Вјештица, виша саветница, присуствовала је јуче конференцији под називом Учешће особа са инвалидитетом у политици и на изборима.
Конференцију су заједничким напорима организовале Балканска независна мрежа у области инвалидности и Канцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права са циљем подизања свести о ограниченом учешћу особа са инвалидитетом у политичким и изборним активностима на западном Балкану и одређивањем мера, које би демократске институције учиниле инклузивнијим за особе са инвалидитетом.
У раду конференције су учествовали истакнути активисти у области права особа са инвалидитетом, представници организација које окупљају особе са инвалидитетом, чланови академске заједнице и стручњаци међународних институција, укључујући Комитет УН за права особа са инвалидитетом.
Данас се у свету обележава међународни Дан сеоских жена. Овај дан је установљен резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 2007. године, како би се указало на тежак положај жена на селу.
Рад и живот сеоских жена често је невидљив. Маргинализоване, лишене плате за свој рад, имовине и у старости без пензије, ове жене неправедно остају изван фокуса јавности.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман скреће пажњу на чињеницу да су жене на селу економски зависне, да су углавном помажући чланови пољопривредног газдинства и да су у веома малом броју случајева власнице пољопривредног газдинства.
Из економске зависности проистиче и свака друга, као и неприступачност здравствених, образовних и социјалних услуга. Никако не треба сметнути са ума да су жене на селу често изложене породичном и родно заснованом насиљу.
Све наведено би морало да подстакне политичке и друштвене актере да уложе максималан напор како би се положај жена на селу унапредио и побољшао, живот учинио лакшим и садржајнијим, а њиховом раду придала важност какву заслужује.
По мишљењу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана нема ни једног разлога да се рад, стваралаштво и прегнуће жена са села маргинализује и занемарује, посебно ако се има у виду податак да жене са села чине више од једне четвртине светске популације.
