Вести
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је јуче у Новом Саду одржао састанак са представницима омладинских организација са територије Града Новог Сада и околине. Састанак је одржан са циљем да се Покрајински омбудсман упозна са радом омладинских организација, са проблемима са којима се млади суочавају, а млади су имали прилику да се упознају са улогом и овлашћењима институције Омбудсмана, након чега су уследили и предлози могућих сарадњи.
Јучерашњи састанак у Новом Саду је био први у низу састанака који ће Покрајински заштитник грађана огранизовати у АП Војводини. Следећи састанци се планирају у септембру у Сомбору, Вршцу и Кикинди. Након успостављања сарадње институције Омбудсмана и младих, планира се спровођење истраживања о питањима која су од значаја за унапређење положаја младих на територији АП Војводине. Истраживање би се спровело уз помоћ омладинских организација, а на основу добијених резултата добиле би се важне информације о потребама младих, на основу чега би се могле креирати смернице за даљи рад и активности на локалном нивоу.
Након ових активности у 2018. години, наредне 2019. године у којој Град Нови Сад носи титулу Омладинске престонице Европе, планира се једнодневна конференција која би била посвећена резултатима рада Омбудсмана и младих.
Састанку су, поред проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, заменика за права детета Милана Дакића и сарадника, присуствовали представници следећих омладинских организација: НАПОР, ЦЗОР, Центар за регенеративну одрживост градова – ЦеРОГ, Канцеларија за младе Општине Бечеј, Инцијатива ромских студенткиња, Новосадски омладински форум, Канцеларија за младе Града Новог Сада, Бест Нови Сад, Удружење младих новосадских интелектуалаца, Удружење Превент, Удружење Ремикс и Покрет горана Војводине.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у петак, 22. јуна 2018. године, у Пландишту одржао састанак Координационог тима мреже „Живот без насиља” АП Војводине са представницима надлежних органа и установа општине, које се баве питањем насиља у породици. Координациони тим окупља покрајинске институције, води рачуна о сарадњи и развоју мреже и разматра различите аспекте ангажовања институција у вези са превенцијом и сузбијањем насиља у породици.
На састанку су представници надлежних органа и установа у општини Пландиште чланицама Координационог тима изнели искуства у свом раду и указали на проблеме са којима се сусрећу. Истакнут је значај даљег јачања међуинституционалне сарадње и размене информација у циљу ефикаснијег поступања у случајевима насиља у породици и превентивног деловања. Како у овој локалној самоуправи не постоји институција локалног омбудсмана, на састанку је посебно указано на њен значај и улогу у заштити људских права.
Састанку су, поред проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, заменице за равноправност полова Снежане Кнежевић и заменика за права националних мањина Јаноша Ороса, присуствовале председница скупштинског Одбора за равноправност полова Ана Томанова Маканова, представница Женске парламентарне мреже Скупштине Аутономне покрајине Војводине Маја Седларевић, помоћница покрајинског секретара за високо образовање и научноистраживачку делатност Нела Милишић, представница Покрајинског секретаријата за здравство Јасмина Ћук, директорка Покрајинског завода за социјалну заштиту Татијана Грнчарски, саветница у Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова Соња Михајловић и Катица Узелац из Покрајинског секретаријата за привреду и туризам. Поред чланица Координационог тима мреже „Живот без насиља“, састанку су присуствовали и председник Општине Пландиште, Јован Репац, представници Центра за социјални рад Пландиште, Основног суда у Вршцу, Прекршајног суда у Вршцу, Основног јавног тужилаштва у Вршцу, Дома здравља у Пландишту, Полицијске станице у Пландишту, као и представници основних школа из Пландишта, Велике Греде и Хајдучице.
Представници Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Анико Ширкова, заменица, и Стефан Тодоровић, млађи саветник, посетили су у уторак, 19.06.2018. године, као чланови тима Националног механизма за превенцију тортуре и нечовечног поступања, Специјалну болницу за психијатријске болести у Ковину.
Како би стекли што потпунији увид у рад болнице, чланови Националног механизма били су подељени у три радне групе, а њихова пажња била је усредсређена на положај болесника, болесничку документацију и материјалне услове рада.
Посета Специјалној психијатријској болници у Ковину одвијала се под надзором Посматрача националног механизама за превенцију тортуре.
Телесно кажњавање угрожава физички интегритет и достојанство детета и мора бити забрањено – истакли су учесници округлог стола који је јуче, у организацији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и Центра за права детета, одржан у Новом Саду.
Пажња учесника расправе била је фокусирана на нормативни оквир забране телесног кажњавања деце, на психо-социјалне последице физичког кажњавања, на ненасилне, партиципативне моделе васпитања и дисциплиновања деце, као и на улогу професионалаца у промовисању позитивних и укључујућих модела.
У Србији постоји нормативни оквир за заштиту деце, али он, по оцени учесника округлог стола, није усаглашен са међународним правним стандардима. Поред овог постоји и низ других проблема – закони се недоследно примењују, друштво показује отпор укидању телесног кажњавања, а снажно присуство патријархата доприноси да васпитање деце непрестано осцилира између превелике попустљивости родитеља и честе примене телесних казни. На округлом столу је изнет податак да је око 45 одсто деце у Србији изложено телесном кажњавању и психичкој агресији, као методу дисциплиновања.
Оно што у сваком разговору о телесном кажњавању није могуће избећи су последице ове врсте кажњавања по физички, ментални, социјални и образовни развој детета. На скупу је истакнуто да дете изложено телесном кажњавању теже усваја моралне принципе и вредности, губи самопоштовање, постаје агресивно, па и само, када одрасте и ојача, примењује насиље, јер га сматра ефикасним начином решавања проблема.
Последице, међутим, није могуће ограничити само на децу, јер оне погађају и особе које примењују физичко кажњавање. Родитељи се често осећају кривим и немоћним, комуникација између њих и деце слаби, а поверење се губи и нестаје.
Телесно кажњавање није безалтернативни метод дисциплиновања деце. Постоје и методе дисциплиновања које се не ослањају на употребу силе, као што постоје и подстичући, а не само кажњавајући ауторитети. Деца, истакли су учесници округлог стола, имају право на уважавање своје индивидуалности, на сигурност и васпитање које јача њихово самопоуздање, подстиче њихову самоконтролу, слободу избора и одговорност.
Концепт „позитивног родитељства“ погодује таквом васпитању, јер почива на поштовању детета и његових права и интереса. То је подстицајан, али не и лако остварив концепт. Нарочито не у друштву које је, попут нашег, суочено са кризом вредности, сиромаштвом и културом насиља.
Захваљујући се присутнима на учешћу раду округлог стола, проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, је најавио да ће институција на чијем је челу у наредном периоду организовати низ разговора са организацијама које заступају интересе младих.
„То је један од начина да се што боље упознамо са проблемима деце и младих, али и да им приближимо институцију која се бави заштитом њихових права. Наш циљ је да са младима разговарамо и о кључним проблемима друштва - а један од њих је телесно кажњавање – као и да их подстакнемо да нам се обраћају у већој мери, него до сада“.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман учествовао је у раду конференције „Укључивање уживо – ка инклузивној омладинској политици“, која је одржана 19. јуна 2018. године у Палати Србија у Београду, у организацији Београдског центра за људска права, Националне асоцијације практичара/-ки омладинског рада, Кровне организације младих Србије и Националне асоцијације канцеларија за младе, уз подршку Министарства омладине и спорта и Мисије ОЕБС-а у Србији.
Овај догађај био је прилика за окупљање релевантних учесника у остваривању циљева Националне стратегије за младе 2015 – 2025, са јединственом идејом да је дугорочно и одрживо укључивање младих могуће кроз сарадњу међу партнерима са различитим надлежностима који заједнички обезбеђују младима, посебно из друштвено осетљивих група, приступ различитим услугама доступним у заједници. У расправи на тему недостајућих компетенција у спровођењу инклузивне омладинске политике и начина како их стећи, заменик омбудсмана Милан Дакић и саветница Жељка Продановић су говорећи о искуствима институције у овој области, посебно указали на кључни значај информисања и едукације младих, као предуслова уживања многих људских права, путем упознавања са институтима који обезбеђују њихову партиципацију у друштвеном и политичком животу, као и са постојећим механизмима за ефикасно остварење овог циља.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће у наредном периоду у сарадњи са омладинским организацијама са територије АП Војводине истражити проблеме са којима се млади суочавају приликом остваривања својих права, а који се тичу образовања, стручног усавршавања, запошљавања, здравља, безбедности и других питања.
Као први корак у овој активности, у понедељак 25. јуна 2018. године у Новом Саду, биће одржан састанак са представницима омладинских организација, на којем ће омбудсман упознати младе са својим радом и пружити им друге информације у области заштите њихових права.
Очекивани резултати састанака би били упознавање институције омбудсмана са радом ових организација и могућностима које нуде младима, затим умрежавање, сарадња и међусобна подршка током остваривања циља приближавања институције младима кроз различите активности, а током текуће године организоваће се слични састанци и у Сомбору, Вршцу и Кикинди.
