Снежана Кнежевић и Јанош Орос, заменици Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за равноправност полова и заштиту права националних мањина, разговарали су јуче са Драганом Марчелом, секретаром Националног савета румунске националне мањине, Анишоаром Царан, координаторком за образовање и Лавиниом Тапалага, правном сарадницом о раду Националног савета, као и о проблемима са којима се Савет суочава у областима од виталног интереса за очување румунског националног идентитета и културе.

У разговору, који је одржан у просторијама румунског националног савета, представницима Покрајинског омбудсмана је указано на проблеме које постоје у области службене употребе језика, финансирања рада националног савета, дискриминације у случају румунске верске заједнице, одговарајућој заступљености и познавању језика припадника мањина у покрајинским органима, у оспособљавању кадрова и њиховом запошљавању, примени закона, као и у све нижем квалитету законских решења.

Заменицу Кнежевић је посебно интересовала заступљеност жена, као и позиције које жене заузимају у националном савету, његовим органима и институцијама чији је Савет оснивач. Имајући у виду чињеницу да ће се ове године организовати избори за националне савете, заменицу за равноправност полова је интересовало да ли ће, и у којој мери, жене бити укључене у активности око организовања избора.

Током разговора идентификоване су и области могуће сарадње две институције – прва се односи на едукацију о људским и правима националних мањина у јединицама локалне самоуправе у којима живе припадници румунске националне мањине, а друга на сигнализовање повреда људских права припадника румунске заједнице до којих је дошло у раду покрајинских органа управе, јавних предузећа и установа која врше управна и јавна овлашћења.

Заменик покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Милан Дакић посетио је јуче Прихватни центар за избеглице у Суботици. Циљ посете био је стицање увида у начин рада овог центра, услове боравка и могућности остваривања и заштите људских права његових корисница и корисника, као и у проблеме са којима се његово особље и корисници суочавају. У разговору с представницима Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије посебна пажња посвећена је начину укључивања деце у образовни систем и реализовању наставе у прихватном центру. 

У Прихватном центру у Суботици привремено су смештене избеглице и мигранти из блискоисточних земаља, на путу ка земљама Европске Уније. Међутим, због пооштравања услова за улазак у Европску Унију особа са ратом захваћених подручја, корисници овог центра се у њему све дуже задржавају док покушавају да нађу начина да наставе свој пут.

Породица дели судбину друштва. Периоди криза, нарочито тако дуготрајних криза, као у случају наше земље, директно се одражавају на функционисање породице. Борба за оскудне ресурсе, какво је запослење, одражава се и на односе унутар породице, у којој онда, уместо односа заснованих на узајамном поштовању и равноправном достојанству, уместо сигурног уточишта и простора добробити (економске, социјалне, културне, личне…), породица постаје несигурно и небезбедно место у ком јачају ауторитарни обрасци у односима у чијој је основи неравноправна расподела моћи. Широко распрострањено насиље у породици и у друштву најбоље илуструје наведено. Подаци које Покрајински заштитник грађана већ 10 година прикупља од институција надлежних за поступање у случајевима породичног насиља, потврђују, из године у годину, да су жене и деца у 90 одсто случајева жртве. Настојања државе и институција да решавају проблем насиља у породици, приметна су, али далеко од тога да дају задовољавајуће резултате. На основу података институција, Покрајински омбудсман уочио је да сам почетак примене Закона о спречавању насиља у породици допринео видљивости и заштити жена жртава насиља у породици, а да су деца она која су невидљива и незаштићена. Истовремено, у поступцима Покрајинског омбудсмана у вези са заштитом деце од вршњачког насиља, најчешће буду утврђени пропусти у поступању надлежних органа, а неретко се дешава да родитељи, незадовољни и разочарани у институције, објаве случај у медијима, чиме сами доприносе даљем ризику детета од насиља и излажу га ретрауматизацији.

У друштвеним околностима у којима влада несигурност, а сам систем није кројен по мери породице, ова важна друштвена заједница изложена је и другим ризицима, почев од тешкоћа у вези са задовољавањем основних егзистенцијалних потреба својих чланова, преко проблема у остваривању права на квалитетну здравствену и социјалну заштиту, образовање и рад, па све до тога да и запослени родитељи тешко успевају да ускладе своје породичне и професионалне обавезе, а млади одрасли чланови одлажу заснивање своје породице. Изазови су утолико већи уколико је реч о самохраним и једнородитељским породицама, старачким домаћинствима, материјално и социјално угроженим породицама, мигрантским и избегличким породицама.

Данас је у нашем друштву посебна пажња посвећена демографском паду становништва, а држава је прошле године усвојила нов Закон о подршци породици са децом. Усклађивање рада и родитељства, односно породичног и професионалног живота, било је полазна основа за доношење овог закона, јер се без системске подршке родитељима не може очекивати повећање наталитета. Као најзначајнија новина закона истиче се увођење новог права на остале накнаде по основу рођења, неге и посебне неге детета, које ће омогућити већем броју жена да по први пут остваре права на финансијску подршку у периоду по рођењу детета. Међутим, повремена и једнократна новчана средства нису довољне, потребне су корените промене у свим сегментима друштвеног живота усмерене на оснаживање родитеља и радно способних чланова породице. Неке од мера које би томе допринеле су увођење флексибилног радног времена, пружање подршке родитељима у обезбеђивању одговарајуће неге и здравог развоја њихове деце, отварање већег броја предшколских установа и програма за рад с децом и подршку породици, промовисање већег степена укључивања очева у бригу о деци и равноправног учешћа мушкараца и жена у породичним обавезама, укључујући и бригу о старијим члановима породице, као и јачање капацитета институција за заштиту деце од неадекватног родитељског старања.

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 1993. године резолуцију којом је 15. мај прогласила Светским даном породице. Од тог дана, широм света овај датум се обележава с циљем да се укаже на значај и повећа знање о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породицу и породичне вредности.