Разговором са проф. др Зораном Павловићем, покрајинским омбудсманом, данас је започео са реализацијом програм практичне наставе за студенте новосадског Правног факултета, који се, већ шесту годину заредом, организује у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману.

У наредних пет дана, колико траје практична настава, студенти ће имати прилику да се упознају са институцијом покрајинског омбудсмана, њеном организацијом, оснивачким актом, радом стручне службе, пријемне канцеларије и односом са медијима. Поред тога, студенти ће имати прилику да се деталњије упознају са конкретним начином решавања притужби грађана и, у циљу практичних вежби, раде на предметима по којима је поступао покрајински омбудсман.

Програм практичне наставе спроводи се на основу Протокола о сарадњи између Правног факултета у Новом Саду и Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана из  2013. године.

Екуменска хуманитарна организација из Новог Сада обележила је јуче 25 година постојања и рада. У обележавању овог значајног јубилеја учествовала је и Снежана Кнежевић, заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за равноправност полова.

Изражавајући задовољство досадашњом сарадњом две институције, заменица Кнежевић је истакла да та „сарадња никада није била декларативне природе. Независно од тога да ли смо се бавили мапирањем ромских насеља, предавањима о људским и мањинским правима или смо поступали по притужбама грађана, наш заједнички циљ је био да људска права учинимо делотвормим и функционалним концептом“.

„За ових 25 година, колико постоји, Екуменско хуманитарна организација је безброј пута била у прилици да на делу покаже како изгледа брига за све који носе људски лик. У првом плану су увек били појединци и њихове потребе, а не верске, етничке и политичке поделе и разлике. У ЕХО-овој визији грађанског друштва нико не заслужује да буде запостављен и потиснут на маргину, да буде лишен самопоштовања и претворен у објект патерналистичког надзора, нити да буде лишен подршке у жељи да се докаже и успе“.

Ако појам грађанског друштва сугерише, нагласила је заменица Кнежевић, „заједницу која почива на поштовању људских права, цивилним вредностима и аутономним невладиним удружењима, онда та заједница у Екуменско хуманитарној организацији налази свој стабилан и чврст ослонац, а Екуменско хуманитарна организација у тој заједници своје истакнуто и часно место“

У организацији Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана крајем прошле недеље у Новом Саду је организована дводневна међународна конференција о језику, култури и идентитету. У раду конференције су партиципирали учесници из Србије, Хрватске, Румуније, Мађарске и Немачке.

Отварајући конференцију, проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, је истакао да би се о сваком појму из назива конференције могао организовати засебан скуп и додао:

„Када смо одлучили да језик, културу и идентитет кандидујемо као тему конференције имали смо у виду и чињеницу да је реч о комплексном сету предмета од виталног интереса, како за појединце, тако и за етнокултурне заједнице, да за њихову елаборацију постоје компетентни саговорници, да су искуства у практиковању културне аутономије релевантна за измене и допуне закона о националним саветима и да измене закона треба да доведу до ефикаснијег функционисања савета и потпунијег остваривања мањинских права. Позивајући на конференцију припаднике из суседних земаља желели смо да нашу тему и садржајно обогатимо, уводећи у њу компаративну перспективу“.

Учесницима конференције обратиле су се и Снежана Седлар, потпредседница Скупштине АП Војводине, и Драгана Милошевић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Потпредседница Седлар је истакла да је скупштина Војводине право место за одржавање конференције о језику, култури и идентитету, док је секретарка Милошевић подсетила да покрајинска влада очувању језичке, културне и идентитетске различитости доприноси оснивањем институција и пројектним суфинансирањем најразличитијих културних манифестација, удружења и пројеката, а њих је само у току 2017. године било више од осамстотина.

Рад конференције био је организован у четири тематске целине. У оквиру прве целине, о језику и идентитету се реферирало из угла Европске повеље о регионалним или мањинским језицима, глобализације, Унескове листе угрожених језика и књижевности. Друга сесија је била посвећена напорима припадника српске заједнице у Мађарској, Румунији и Хрватској да сачувају свој језик, писмо, веру и културу. Трећа сесија је била посвећена употреби мањинских језика у правосуђу и управи, а учесницима конференције су предочена искуства Основног суда у Сенти, Градске управе у Суботици, покрајинске преводилачке службе, вршења инспекцијског надзора над службеном употребом језика у АП Војводини, те искуства у употреби језика у кривичном поступку у суседној Мађарској. Четврта сесија, са највише излагача, била је посвећена активностима националних савета на очувању националног идентитета. О резултатима, али и проблемима са којима се национални савети суочавају говорили су председници, односно представници мађарског, хрватског, русинског, буњевачког, румунског, немачког, чешког, словачког и ромског националног савета. Ма колико да се мањинске заједнице у Војводини међусобно разликују, заједнички циљ свих савета је да створе што разуђенију идентитеску инфраструктуру, како би тежње припадника мањина за очувањем језика, културе и идентитета попримиле чврсто институционално упориште.

Проблеми су, такође, заједнички, а најчешће апострофирани су они финансијске природе. У више наврата је поменуто да пројектно финансирање не обезбеђује дугорочно и стабилно финансирање мањинских активности – како издавачких, тако и свих других. Следећи проблем је кадровски: тешко је наћи компетентне кадрове, а када се и дође до њих, од њих се, због недостатка средстава, очекује да волонтирају. Са овим проблемом у вези је и демографска низбрдица. Као и већинска, и мањинске се заједнице све више демографски тање, све су малобројније, а становништво је све старије. Имиграција, с једне стране, и старење становништва, с друге стране, неповољно утичу на ниво културне репродукције мањина. На конференцији је упозорено да се све више пажње усмерава на фолклор, а све мање на уметничко стваралаштво. Наредни проблем се тиче познавања људских и мањинских права. Овај проблем заједнички деле припадници мањина и већине. Боље познавање мањинских права учинило би припаднике већине осетљивијим на захтеве мањина, док би у случају припадника мањина умањило њихов страх и охрабрило их да своја права, пре свега она која се тичу образовања на матерњем језику, у већој мери „конзумирају“. Осим ових, указано је и на потребу за стандардизацијом буњевачког језика, како би се што потпуније уживала мањинска права.

Ако набројане проблеме проширимо и онима који се односе на стереотипе, етничку дистанцу, заблуде - рецимо, у погледу двојезичности, али многе друге, долазимо до закључка Лајоша Генца, професора Филозофског факултета у Новом Саду, да живот у хетерогеном друштву није лак, али да има својих предности: пружа нам увид у достигнућа више култура, учи нас прихватању различитости, доприноси потпунијем развоју наших когнитивних способности, обогаћује наше искуство, изједначава наше почетне шансе, а при томе је и економски исплатив. Иако се понекад интерпретирају као конкурентски концепти, мултикултурализам и интеркултурализам су, због тога што прихватају плурализам, у интересу хетерогених регија, каква је и Војводина.

Верујем, нагласио је професор Генц, да ће се у будућности могућности хетерогених заједница све више експлоатисати. То пружа перспективу и наду људима да је живот вредан живљења, али нас и обавезује на упорно супротстављање дискриминацији и свакој искључивости.

Конференција је свој рад завршила усвајањем следећих радних закључака:

• У вишенационалној средини каква је Војводина, припадници националних мањина треба да с поносом и одучношћу чувају своју традицију, те негују своју културу и језик, јер они представљају битни део и богатство војвођанског етнокултурног мозаика, који може да остане права вредност само ако је саздан од свих његових саставних елемената који се додирују, допуњују и преплићу;
• У вишенационалном окружењу однос према неком мањинском језику и култури зависи од односа већинског становништва према дотичној националној мањини. Толерантан и уважавајући став већинске популације према мањинској заједници је предуслов за опстанак њеног језика, неговање националне културе и очување идентитета;
• Потребно је превладати постојеће предрасуде мањина да је већина а приори непријатељски и подозриво расположена према мањинама, али исто тако и ону другу предрасуду да су мањине а приори непријатељски расположене према држави и да представљају реметилачки фактор, те да сваки захтев мањина значи корак ка отцепљењу. Другачији језик и културу не треба доживљавати као заверу или одсуство лојалости према домовини;
• Овај циљ може да се постигне превазилажењем страха од другачијег, страха од различитости и то подстицањем бољег међусобног упознавања. Већ пуко познавање макар неких елемената туђе културе, макар неколико речи туђег језика изазива комфорнији осећај код човека;
• Употреба матерњег језика је једна од основних цивилизацијских тековина и људских права. Службена употреба мањинских језика означава један још виши ниво и Покрајински заштитник грађана – омбудсман у оквиру својих овлашћења има право и обавезу да будно прати његовог остваривања;
• Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће и даље предузимати акције усмерене на едукацију националних заједница, јер је веома важно да припадници националних мањина знају која им права припадају и да их доследно користе, како се она не би обесмислила и маргинализовала;
• Формирањем националних савета националних мањина, као облика мањинске културне аутономије, поред државе, управо ти национални савети имају могућност, али и задатак, да посвете посебну пажњу неговању традиције, културе и језика, а тиме уједно и очувању националног идентитета својих сународника. У Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману могу препознати искреног партнера у овим настојањима.