Вести
Анико Ширкова, заменица покрајинског заштитника грађана и Јагода Вјештица, саветница, обишле су црквени дом за одрасле и старе „Batthyaneum“, у Кањижи.
„Batthyaneum“ је почео са радом у децембру 2015. године и лиценциран је од стране Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику. Оснивач Дома је фондација Batthyaneum, а дом је име добио по др Batthyany Stratman Laslu.
У Дому тренутно борави 28 особа и о њиховој сигурности, здравственој заштити, психо-социјалним потребама, конфору и друштвеном животу брине десет запослених. У Дому постоји амбуланта, лифт који омогућује корисницима да се несметано крећу по свим нивоима зграде и мала капела, за задовољавање духовних потреба корисника дома. Специјалистички прегледи за кориснике организују се у Сенти и њих би, истичу у Дому, било знатно лакше организовати када би „Batthyaneum“ поседовао сопствено возило. Услуге неуропсихијатра се обезбеђују по потреби, односно једном у две недеље. Сарадња са Домом здравља у Кањижи се оцењује као веома добра, али не и сарадња са осталим приватним домовима.
Најстарији корисник услуга овог дома има 95 година. Једна трећима корисника је везана за кревет и туђу помоћ, док су остали покретни и полупокретни. Од тога да ли је корисницима потребна туђа помоћ зависи и цена услуга у „Batthyaneumu“ . Корисници услуга Дома нису само становници Кањиже, него и житељи осталих градова у Војводини. Актуелним и потенцијалним корисницима Дом нуди трајни, привремени или смештај на неколико дана.
Потребе за смештајем превазилазе могућности и садашње капацитете „Bathhyaneuma” и зато се започело са изградњом и додатног објекта, чији су смештајни капацитети пројектовани за 25 корисника.
Проблем који је у више наврата апострофиран у разговору са управом Дома се тиче едукације запослених, како у овој, тако и у другим установама истог или сличног карактера. Било би добро када би се надлежне институције позабавиле овим проблемом и организовале акредитовану, двојезичну обуку у Кањижи.
Покрајински заштитник грађана-омбудсман проф. др Зоран Павловић уручио је данас председнику Скупштине АП Војводине Иштвану Пастору Годишњи извештај о раду за 2017. годину.
На састанку је договорено да ће се, у складу са скупштинском процедуром и роковима, овај Извештај наћи пред посланицима покрајинског парламента на првом наредном заседању Скупштине АПВ.
Омбудсман Павловић је на састанку представио кључне елементе Извештаја о раду, нагласивши да је током 2017. године ова институција након неколико година паузе приступила организовању међународних научних конференција, а да је као иновација у раду уведена организација стручних скупова о актуелним темама и проблемима. Све ово је, нагласио је Павловић, снажно допринело повећању видљивости институције Омбудсмана код грађана и подизању квалитета рада.
Председник Пастор нагласио је добру сарадњу Омбудсмана и Скупштине АП Војводине, која је резултовала и семинаром о људским правима за покрајинске посланике, као и другим заједничким активностима.
У складу са Покрајинском скупштинском одлуком о Покрајинском заштитнику грађана-омбудсману, Покрајински омбудсман подноси Скупштини АПВ редован годишњи извештај о раду најкасније до 31. марта, а у којем се наводе подаци о активностима ове институције за претходну годину.
Извор: Скупштина Аутономне покрајине Војводине
Једна од последица одласка младих људи из земље је и преузимање бриге о старим особама од стране за то специјализованих установа.
У Кикинди о одраслим и старим лицима брину две установе, а „Мисерицордиа“, лиценцирана установа социјалне заштите, једна је од њих. Установа је основана пре три године, а њен оснивач је Католичка бискупија. У Дому, по речима директора Ласла Бовиза, тренутно борави 41 корисник, а његови су капацитети пројектовани за незнатно већи број – 43 корисника.
Већина корисница су жене. Најмлађа корисница има 45, а најстарија 90 година.
У жељи да обогате живот особа у Дому и учине их што самосталнијим, пажња и брига запослених је фокусирана на појединца, а не на његово стање. То од запослених лица захтева оданост професији и изузетну посвећеност у раду.
„Misericordia“ располаже са једнокреветним, двокреветним и вишекреветним собама са купатилом, кабловском телевизијом и телефоном. Цена услуга зависи од степена подршке потребне сваком кориснику услуге дома.
У оквиру Дома постоји амбуланта за здравствену негу, простор за физикалну и радно окупациону терапију. Иначе, о корисницима Дома брине 20 запослених, а међу њима један лекар, пет неговатељица, четири медицинске сестре и један социјални радник.
Анико Ширкова, заменица покрајинског заштитника грађана и Јагода Вјештица, саветница, обићи ће крајем недеље Приватни дом “Batthyaenum” , у Кањижи.
И овогодишњи Међународни дан жена дочекујемо без новог закона о родној равноправности, али зато суочени са новим и веома забрињавајућим таласом насиља. Од почетка године до данас у Србији је убијено девет жена.
Насиље над женама само је један од проблема на који Покрајински омбудсман годинама фокусира пажњу јавности. Поред овог, постоји и низ других проблема које треба енергично решавати, као што су неједнакост у зарадама за једнаки рад, асиметрија у власничким правима, недовољна заступљеност жена у извршној власти, условљавање права, сексизам, дискриминација и други.
По мишљењу Покрајинског омбудсмана, на Међународни дан жена треба подсећати због његовог еманципаторског садржаја. Захтеви које су испостављале жене никада се нису сводили само на економска права - на боље радне услове, краће радно време и веће плате, него и на право гласа. И не само на права жена, него и на забрану експлоатације дечијег рада. Солидарност на коју су се позивале жене у борби за своја, али и права других потиснутих и маргинализованих група, једна је од претпоставки успешне борбе за родну равноправност.
Идеја да су сва људска бића једнака у достојанству и људским правима значи да свако од нас може допринети унапређењу једнакости. А како личности из света филма, музике и спорта могу допринети родној равноправности говориће се данас у Југословенској кинотеци, на скупу којим симболички започиње реализација пројекта „Кључни кораци ка родној равноправности“.
Скупу ће присуствовати и Снежана Кнежевић, заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова, а присутнима ће се обратити Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност, Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције, Сем Фабрици, шеф Делегације ЕУ у Србији и Сабин Фрејзер, заменица регионалне директорке УН Wомен из Инстанбула.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман учествовао је дана 27. фебруара 2018. године на Међународној конференцији одржаној у Новом Саду, под називом „Да завршетак живота буде достојанствен као и његов почетак“. На Конференцији су представљена страна и домаћа искуства у пружању палијативне неге и збрињавања неизлечиво оболелих пацијената у циљу пружања физичке емотивне, социјалне и духовне подршке овим лицима, а у жељи да се ослободе од бола, те да им се омогући достојанствен живот и мир.
Покрајински заштитник грађана-омбудсман проф.др Зоран Павловић је у свом обраћању упознао присутне са истраживањем које је институција Покрајинског заштитника грађана-омбудсмана спровела током 2015. године о палијативној нези пацијаната, а осврнуо се и уопштено на стање у здравству на територији АП Војводине. Посебно је исказао бригу за становништво сеоских насеља, које често нема обезбеђену ни примарну здравствену заштиту, наглашавајући да ће овом питању институција посебно посветити пажњу у наредном периоду, као и да ће перманентно радити на подизању свести јавности о потреби увођења палијативне неге. Стим у вези истакао је да је потребно код младих људи подизати свест о бризи за најстарије суграђане, а што ће довести до већег броја волонтера који ће бити на услузи и помагати старијима и лекарима у неком будућем програму палијативног збрињавања. Омбудсман је истакао да је на нивоу државе усвојена стратегија о палијативном збрињавању, али да она још увек није заживела у целости.
Након проф. др Зорана Павловића присутнима су се обратили запослени у Белхоспису, специјализованој, добротворној организацији за пружање услуга палијативног збрињавања пацијената на територији Београда. Присутнима је кроз дијалог приближен значај палијативног збрињавање тешко болесних пацијената. Такође, истакнуто је да пружање палијативне неге треба да омогући пацијентима оболелим од неизлечивих болести достојанствен живот, као и живот без бола.
О аустријском систему палијативног збрињавања говорио је Јохан Баумгартнер (Јохан Баумгартнер) – потпредседник аустријског савеза хосписа (Хоспиз Аустриа) задужен за палијативну негу у аустријској области Штајерској, као и искуствима и бројним проблемима са којима су се суочавали на путу увођења истог. Навео је да су у Аустрији прве палијативне институције основане пре две деценије, а пре 14 година донети су стандарди по питању палијативног збрињавања на нивоу Аустрије.
Мађарски систем палијативног збрињавања представила је Јудит Шафер (Јудитх Сцхаффер) – потпредседница мађарског савеза за палијативно збрињавање. Она је истакла да је аустријски модел далеко напреднији од мађарског, али да је мађарски нешто на шта би наша земља могла да се угледа. Услуге палијативног збрињавања у овој земљи законски су регулисане и организоване у домовима пацијената, у здравственим установама и институцијама за негу белесника.
Представници Дома Здравља „Нови Сад“ изнели су податак да се сваке године око хиљаду болесника на територији Града Новог Сада нађе у терминалној фази болести и којима је потребна палијативна нега. На територији Града Новог Сада, али ни на територији Војводине не постоји хоспис који би преузео бригу о овим пацијантима. У оквиру Дома Здравља „Нови Сад“ постоји Служба кућног лечења која полако треба да прерасте у палијативну службу. Своја искуства палијативног збрињавања у Србији изнели су и представници Института за плућне болести - Сремска Каменица, као и установа „Голд Стар“ из Ковачице. О невладином сектору, као покретачу промена у овој области говорили су представници Царитаса, Новосадског хуманитарног центра, Екуменска хуманитарна организација и др.
Сви учесници конференције истакли су да је неопходно да се заједно ради на подизању свести јавности, посебно код представника власти, о потреби обезбеђивања палијативног збрињавања . Ово из разлога јер наше друштво још увек нема свест о томе да је становништво све старије због чега постоји потреба за оваквим видом збрињавања. Такође, указано је на потребу да се организује више конференција на ову тему, како би се заједничким снагама истрајало у борби да и у Србији заживи систем збрињавања и неге.
