Највећи проблеми у приступу услугама система социјалне заштите и остваривању права њихових корисника установа овог система су старење становништва са једне, као и све већи степен сиромаштва припадница и припадника рањивих друштвених група са друге стране, нарочито у сеоским подручјима. Ово је било тек једно од питања разматраних на данашњем регионалном састанку омбудсмана у Новом Саду. Састанак представника институција заштитника грађана из Босне и Херцеговине, Мађарске, Румуније, Хрватске са Покрајинским заштитником грађана - омбудсманом, организатором и домаћином овог догађаја, одржан је у светлу тога да је 2017. година у Аутономној покрајини Војводини проглашена Годином социјалне заштите и међугенерацијске сарадње.

Састанак је одржан у оквиру радног колегијума ове институције, на ком се, у циљу унапређења могућности остваривања и заштите права грађана, са представницима сродних институција, стручне и научне јавности редовно разматрају актуелне теме у области људских права. Посебна пажња током овог састанка посвећена је унапређењу доступности социјалне, здравствене и других облика институционалне заштите старијим и особама са инвалидитетом, као и другим  корисницима услуга социјалне заштите.

Након уводног излагања проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, представници гостујућих институција омбудсмана из региона такође су представили правни и институционални оквир рада система социјалне заштите у њиховим земљама, као и проблеме са којима се у овој области сусрећу грађани у њиховим земљама који су се обратили заштитнику грађана. Уз заменице покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Анико Ширкову и Еву Вукашиновић, као и сараднике у институцији који поступају по притужбама грађана, састанку су присуствовали проф. др Љубинко Митровић, омбудсман Босне и Херцеговине и проф. др Ержебет Шандор-Салаи, заштитница права националних мањина и заменица Повереника за људска права Републике Мађарске, са саветницом др Тимеом Чикош. Институцију Заштитника грађана Републике Румуније представљала је Роксана Марку, координаторка темишварске Регионалне канцеларије, док је у име  Пучког правобранитеља Републике Хрватске на састанку учествовала Теодора Матеј, саветница за промовисање људских права, сарадњу и односе са јавношћу.

На састанку је закључено да су проблеми у вези с обезбеђивањем социјалне и здравствене заштите старијих особа, особа са инвалидитетом, других рањивих група, као и становништва уопште заједнички свим државама региона из којих су представници омбудсмана данас излагали о својим искуствима. Посебно је указано на проблеме који су последица демографског старења становништва, на чињеницу да све више младих напушта земљу, а да установама и институцијама недостају капацитети за адекватну бригу о старијим и особама са инвалидитетом и заштиту њихових права. Потреба за палијативном негом такође је све евидентнија у овим установама, а посебно лоше стање у том погледу је у руралним срединама.

Очекује се да ће редовни састанци и размена искустава међу институцијама заштитника грађана у региону убудуће допринети њиховом ефикаснијем поступању у предметима у области социјалне заштите, али и пензијског и инвалидског осигурања, а који налажу поступање органа из две или више суседних земаља. Следећи регионални састанак омбудсмана заказан је за прву недељу априла 2018. године, а иницијатива Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана о заједничком пројекту наведених институција на тему унапређења њихових и капацитета других независних тела за пружање подршке рањивим социјалним групама за укључивање у друштво, наишла је на одобравање свих учесника.

Састанак је завршен посетом Геронтолошком центру у Новом Саду, где су гости могли да се упознају са организацијом, начином рада и изазовима са којима се сусреће једна од највећих установа социјалне заштите у АП Војводини.

Дводневна конференција у организацији Удружења локалних омбудсмана Србије и Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) – Мисија у Србији, одржана је 26. и 27. априла на Палићу.

На поменутој конференцији разматрана су актуелна питања у вези с положајем и улогом локалних омбудсмана у Републици Србији, као и последице примене најновијих прописа из области рада и запошљавања на положај локалних омбудсмана. Састанку су присуствовали и покрајински заштитник грађана – омбудсман професор др Зоран Павловић и заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић.

Један од закључака ове конференције је тај да је неопходно значајно унапредити сарадњу институција Заштитника грађана, Покрајинског заштитника грађана-омбудсмана и заштитника грађана у једницама локалне самоуправе, не само на плану решавања појединачних притужби грађана већ и на плану активности усмерених на оснаживање ових институција. Као веома значајну активност усмерену на остваривање овог циља Удружење локалних омбудсмана Србије подржава иницијативу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за оснивање удружења заштитника грађана у Републици Србији, које би објединило чланове из ових институција на свим нивоима. Осим тога, закључено је да је неопходно у најкраћем могућем року приступити усвајању Закона о бесплатној правној помоћи, те да је потребно, кроз усвајање нових прописа који би обезбедили већи значај медијације, унапредити област мирног решавања спорова.

Имајући у виду пажњу јавности као и проблеме с којима су се заштитници грађана у јединицама локалне самоуправе сусрели у свом редовном раду, а који се односе на питања миграната, тражилаца азила и лица у реадмисији, учесници конференције позвали су надлежне органе на свим нивоима да што хитније предузму мере и активности које ће бити усмерене на превенцију могућих конфликата и других штетних последица и обезбеђивање пуне заштите људских права миграната и локалног становништва.

Усвајањем Плана и програма рада Удружења локалних омбудсмана Србије за 2017. годину чланови Удружења настојаће да код свих надлежних институција иницирају и предлажу решења која су усмерена на остваривање основног циља, односно снажење институције заштитника грађана на свим нивоима у републици Србији а тиме и изградњу ефикасног система државне управе и већег степена правне сигурности, чиме би се оставрио и већи степен заштите права грађана, односно заштите људских, грађанских и мањинских права у Републици Србији.

Миграције као безбедносни изазови дуж западно-балканске руте биле су тема тродневне међународне научна конференције која је јуче завршена на Палићу. Намера њених организатора - београдског Института за међународну политику и привреду, фондације Ханс Зајдел (Hanns Seidel Stiftung) и Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, била је да њени учесници са научног, правног и безбедносног аспекта размотре изазове са којима је мигрантска криза суочила надлежне државне органе, али институције за заштиту њудксих права, медије и академску заједницу у земљама региона.

Конференција је окупила неколико десетина представника заинтересоване јавности. Више од тридесет излагача на конференцији било је из високошколских установа, института, институција за заштиту људских права, међународних организација, органа надлежних за поступање према избеглицама и мигрантима и медија из Бугарске, Македоније, Републике Српске, Румуније, Русије Мађарске и Србије. Уз организаторе, свој допринос конференцији дали су и представник Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања у Влади Републике Србије, Комесаријата за избеглице Републике Србије, као и представници правосудних органа са искуством у поступању према мигрантима, избеглицама и тражиоцима азила у Републици Србији. Своје радове на тему миграција и безбедности на конференцији су представили учесници из Руске академије наука из Москве, Правног факултета Универзитета у Темишвару, Југозападног универзитета „Неофит Рилски” из Бугарске, Универзитета „Свети Климент Охридски” из Македоније, Универзитета у Печују у Мађарској, београдског Филолошког, Факултета политичких наука и Факултета безбедности, Војне академије, Криминалистико-полицијске и Академије економских наука, Института за криминолошка и социолошка истраживања и Института за евроспке студије, Високе пословне школе, РТВ Војводине, као и Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.

Теме конференције биле су узроци миграција, правни изазови мигрантске кризе и њихова решења, социо-економске последице мигрантске кризе, безбедност и људска права у контексту миграција, статусна питања и безбедност миграната, медијско извештавање о мигрантској кризи, као и реаговања на њу. На крају конференције формулисани су закључци и препоруке које би надлежним органима, али и другим интересним групама (академској заједници, организацијама цивилног друштва и медијима) требало да послуже као смернице за бављење питањима миграција, избеглиштва и азила.

Препоруке владама земаља у региону, донаторима и међународној заједници усмерене су превасходно на унапређење процеса сарадње у региону Западног Балкана. Осим интензивирања дијалога и сарадње са суседним и другим земљама Балкана које су погођене мигрантском кризом, поштујући Устав и законе Републике Србије, а у циљу ефикаснијег одговора на мигрантску кризу, Србија би у склопу својих односа са Европском унијом требало и са њом да оствари корисну сарадњу на пољу усаглашавања активности и мера за решавање мигрантске кризе. Надаље, земље дуж балканске руте требало би да мигрантима ефикаснији приступ поступку тражења азила и пуно поштовање начела о забрани протеривања или присиљавања на боравак.

Због трајности и обима мигрантске кризе, те сада већ трајнијег задржавање лица која као избеглице, или ирегуларни мигранти бораве на територији Републике Србије, као и због растућег економског оптерећивања државног буџета и буџета локалних самоуправа, превенције нарушавања јавног реда и мира, те обезбеђивања правне и друге законима загарантоване помоћи држављанима Републике Србије, избеглицама и ирегуларним мигрантима, потребно јеанализирати постојећи правни оквир законодавства Републике Србије како би се размотрило да ли је потребно променити или допунити постојећа или усвојити нова законска решења, и друге правне норме.

Средњорочне препоруке раније поменутим актерима су да је потребно посветити више пажње превенцији секундарних кретања миграната, ускладити граничне прописе, проверити статусе тзв. сигурних трећих земља, омогућити простор, форуме и платформе за укључивање заинтересованих актера у ове процесе.

Дугорочно гледано, упутно би било вратити се пракси интегрисаног управљања границом. Мигранте и избеглице потребно је посматрати као особе које могу допринети локалној економији, а не искључиво као социјални терет. Ове особе потребно је консултовати, у мери у којој је то могуће и изводљиво и у координацији са органима јединица локалне самоуправе, у вези са њиховом интеграцијом у одређену средину. Сви актери требало би да уложе максималне напоре у настојања да мигрантска криза у региону не постане камен спотицања у светлу процеса приступања Европској унији.

Ове препоруке потребно је размотрити имајући у виду и потребе и очекивања грађана земаља дуж мигрантске руте, као и праведну и правичну потребу указивања хуманитарне и друге помоћи мигрантима, у сразмери са могућностима.